Član 2. čije brisanje tražimo je identičan kao član 1. s tim što se ovde radi o zamenicima direktora.
Vlada misli da u potencijalu postojećih službenika ili u potencijalu ljudi koji danas ne rade u Vladi nema ni dovoljno kvalifikovanih ljudi da budu zamenici direktora posebnih organizacija. Te posebne organizacije su Sekretarijat za zakonodavstvo, Direkcija za robne rezerve, Zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavode, Geodetski zavod, Direkcija za imovinu, Centar za razmenjivanje, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje i novi Sekretarijat za javne politike.
Iz istih razloga koji su bili razlozi za brisanje člana 1. ponavljam te iste razloge, ubeđen da, pre svega u postojećem potencijalu svih ovih posebnih organizacija među činovnicima koji su već tamo, ima dovoljno i stručnih i mladih i iskusnih i sposobnih ljudi koji mogu da obavljaju taj posao i da nije potrebno uvoditi tu instituciju rukopoloženja od strane predsednika Vlade, jer, kao što je rekla koleginica Čomić, ovo su posebni činovnici kojima je dovoljno samo da ih predloži predsednik Vlade, što apsolutno nije dobra mera, niti namera.

Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Kao što smo imali priliku da čujemo, Vlada je predložila i za zamenike direktora posebnih organizacija da mogu biti postavljena lica koja su istovremeno i nastavnici visokoškolske ustanove.
Ako uzmemo u obzir aktuelan stav predsednika Vlade Republike Srbije, koji insistira na tome da jedan čovek vrši jednu funkciju, što je, po mom mišljenju, vrlo opravdano, jer ako želite jednu funkciju ili posao da vršite kako treba, onda se prihvatite tog jednog posla ili jedne funkcije, a ne gomilate ih, jer niko nije supermen, osim jednog.
Ono što se ovde nameće kao pitanje jeste sledeće – da li je zaista moguće da mi nemamo dovoljno stručnih ljudi koji bi mogli biti imenovani za zamenike direktora posebnih organizacija? Ako je odgovor na ovo pitanje potvrdan i ako mi zaista nemamo u Srbiji dovoljno stručnih ljudi, ja vas onda pitam zašto predviđate za zamenike direktora posebnih organizacija da budu postavljena isključivo i samo lica iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova, a ne i iz drugih vrsta zanimanja.
Pošto nisam dobila odgovor kroz Odluku Vlade o amandmanima na ova dva pitanja, ja mislim da nemate pravo da se ljutite ako vam postavimo pitanje gde je slika kandidata koji će biti imenovan, jer samo to nedostaje da bismo zaokružili ovakav predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Martinović.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član podneo je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ove amandmane.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da su amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Predlog u članu 3. glasi – načelnik upravnog okruga je funkcioner koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove uprave.
Zajedno sa svojim kolegama sam predložila da se ova izmena briše i obrazloženje zašto Vlada odbija da odustane od ideje glasi – amandman se ne prihvata jer Vlada smatra da je od izuzetnog značaja da načelnik upravnog okruga ima najmanje onakav politički uticaj kakav imaju drugi članovi saveta upravnog okruga: gradonačelnici gradova, predsednici opština, budući da je on po položaju predsedavajući saveta upravnog okruga.
Šta ste vi meni saopštili ovim obrazloženjem i to u Zakonu o državnoj upravi? Da politički uticaj nema službenik kako je do sada bio načelnik okruga., Naravno da nema i ne treba da ima.
Šta ste mi još saopštili? Da obavljanje profesionalnih poslova u okrugu ima jedino utemeljenje u političkom uticaju. Cela ideja da načelnik okruga ne bude funkcioner je da onoliko sporo koliko, nažalost, mi kao društvo pružamo otpora departizaciji, depolitizaciji, sklanjanju političkog uticaja iz sektora državne uprave, onoliko sporo koliko treba, ali da on bude tu bez političkog uticaja. Zato i predsedava. To je cela ideja.
Posledica ovog je 29 novih funkcionera. Uopšte ne smatram da nema legitimitet ili legalitet stav političke stranke - postaviću mojih 29 jakih ljudi, oni će biti funkcioneri i onda će da imaju politički uticaj. To neće da radi. Nemojte da zbog toga što imate izabrana lica koja smatraju da imaju veliki uticaj, pa neće da se razgovaraju i dogovaraju sa načelnikom okruga, da rušimo jedan sistem koji je postavljen kako treba. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Slažem se sa argumentacijom koju je rekla gospođa Čomić. Dodao bih još da bez obzira ko je postavljao načelnike okruga kada su se to zvali okruzi ili sada upravni okruzi iz 90-ih, kada je ta funkcija izmišljena, preko postpetooktobarskih vlasti do dana današnjeg da je grešio. To je funkcija bez funkcije. Do sada je načelnik okruga bio nadležan svojoj sekretarici i svom šoferu i posle ove promene ostaje to isto, s tim što on dobija časno zvanje funkcionera. On ne vrši nikakvu koordinaciju rada, niti može to da radi, bilo da se radi o detaširanim republičkim organima, pre svega inspekcijama na nivou svog okruga, a posebno ne na slobodnim izborima izabranima predsednicima, gradonačelnicima opština koje čine taj okrug.
Potpuno je besmisleno da dobije tako visoku funkciju. Mislim da bi ministarka preko reforme državne uprave trebalo da ide ka tome da se ta funkcija ili izbriše iz zakona ili da se da neka adekvatna funkcija načelniku upravnog okruga. Ne vidim šta bi to bilo. Tu nema nikakvog razloga, a taj savet okruga, može da predsedava njime predsednik najveće opštine ili opštine po azbučnom redu ili na bilo koji drugi način, samo zbog ovoga ne treba stavljati na trošak države, na trošak građana 29 novih funkcionera.
Koliko se sećam, načelnici okruga su do skora bili zaposleni u zajedničkim službama Vlade, to znači zajedno sa vozačima, kafe kuvaricama i to je praktično bio njihov značaj za funkcionisanje države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladica Dimitrov.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, siguran sam da ovaj amandman treba odbiti. Razlozi su očigledni. Predlagač amandmana u svom obrazloženju kaže – neprihvatljivo je da se načelnici, to citiram, postavljaju i razrešuju od strane Vlade bez prethodno precizno postavljenih kriterijuma za postavljenje i razrešenje, pa nadalje. Obzirom da su se do sada načelnici upravnih okruga birali putem konkursa radi profesionalizacije javnog sektora itd, smatramo da to treba tako.
Očigledno je da predlagač amandmana, grupa poslanika DS, nema saznanja o tome kako su se načelnici birali za vreme njihove vlasti, dakle, 2008. godine. Po profesiji, ti načelnici upravnih okruga su bili pravnici, što je u redu, ekonomisti, što nije sporno, ali su bili i tehnolozi, inženjeri, veterinari, psihijatri, a svi od reda su bili u stvari funkcioneri vladajućih stranaka koji nisu našli uhlebljenja na nekom drugom mestu.
Pitam se i pitam vas – po kojim su to kriterijumima oni birani i kakva je to profesionalizacija javnog sektora o kojoj vi pričate u obrazloženju ovog amandmana? Upravo su načelnici upravnih okruga do sada birani po partijskim kriterijumima. Nisu imali nikakvih instrumenata za obavljanje poslova iz svojih nadležnosti. Bili su samo moneta za potkusurivanje, a uz to, primali su velike plate.
Ovom izmenom zakona uvodi se načelnik kao funkcioner, koji ima jasne instrumente za sprovođenje svojih nadležnosti i koji će biti svojevrsna konekcija između republičke vlasti i lokalnih samouprava. S jedne strane, sprovodiće politiku Vlade, a biće od pomoći lokalnim samoupravama u komunikaciji sa izvršnim organima republičkih vlasti, pogotovo kod realizacije zajedničkih projekata. Ovim se uvodi smisao postojanja načelnika upravnog okruga.
Ovakav sistem funkcioniše u nekim zemljama u okruženju. Daću vam primer Republike Bugarske, gde se pokazao kao odličan sistem međusobne komunikacije, odnosno oni su tamo oblasni upravnici, međusobne komunikacije između republike i lokalnih organa.
Prema tome, mi koji znamo kako su funkcionisali upravni okruzi, pogotovo načelnici upravnih okruga, jasno nam je da je logično ovakav amandman odbiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dragan Jovanović i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, sa ispravkom amandmana.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.