Član 107. govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine. Moram da priznam da mi je omaklo da je ponovo upotrebio izraz „u ostavci“.
(Zoran Babić, s mesta: Radi pisarnica.)
Radi pisarnica, da.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu, sačekajte kolege onda po amandmanu pa ćete onda vaše vreme potrošiti. Opet, da znate ako nekog ne prozivam, jedan mora da prođe u diskusiji da bi se videli drugi poslanici. Tu dosta ima nerazumevanja kod poslanika, misle da nekoga preskačem. Ne preskačem nikoga.
Reč ima Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Prethodni govornik je, a ne mislim na gospodina Zorana Babića, govorio o poznanstvu kada se govori o polaganju pravosudnog ispita. Da li to znači da neko ko je iz Vojvodine, iz Novog Sada, polaže pravosudni ispit pred komisijom koju je formirala AP Vojvodina, će da položi taj pravosudni ispit zbog poznanstva sa gospodinom Bojanom Pajtićem?
Nemojte molim vas da vređate ni mene ni moje kolege koje su polagale pravosudni pred tom komisijom.
Što se tiče ovog amandmana, mislim da podnosilac amandmana na ovaj način sprečava najučenije pripravnike da zasnuju radni odnos i da budu nagrađeni za svoje znanje, za svoj rad i za svoj trud. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Povodom predloženog amandmana nezavisnih poslanika, htela bih da kažem da afirmišući mlade i stručne kadrove za prijem na rad u javno tužilaštvo, predloženim izmenama zakona oni se dodatno motivišu time što njihov prijem u radni odnos, a misli se na one kandidate koji su postigli najbolje rezultate tokom obuke i polaganja ispita, nije više u formi prednost prilikom zapošljavanja, već u formi obaveze da takvi kandidati budu primljeni u radni odnos.
Ne znam o kakvoj zloupotrebi misli predlagač ovog amandmana jer nadam se da i on zna da je zakon jednak za sve.
Ukoliko svi kandidati polože pravosudni ispit osa odlikom, biće svi primljeni u radni odnos, a u koliko se i nakon toga pojave upražnjena mesta, takva mesta se mogu popuniti sprovođenjem konkursa na koji mogu da konkurišu svi građani koji ispunjavaju zakonom propisane uslove. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu delimično da razumem zabrinutost opozicionih poslanika za njihov amandman, odnosno za rešenje koje smo predložili u zakonu.
Odmah na početku moram da kažem da nema ništa lepše od toga za tužilačke pomoćnike da se prime osobe koje na pravosudnom ispitu taj ispit polože sa najvišim ocenama. Dakle, ne da imaju prednost, nego da se moraju zaposliti. Ništa lepše nema od toga da se nečiji trud, znanje nagradi time da neko bude primljen na posao, a ne samo da mu se to shvata kao neka određena vrsta prednosti koja može da se iskoristi a ne mora.
Mi smo kao predlagači zakona to stečeno znanje najvišom ocenom ocenili kao uslov da se neko mora posle prijema sa najvišim ocenama na pravosudnom ispitu, da se taj prijem u tužilačke pomoćnike mora izvršiti, da se takav kandidat mora primiti na neodređeno radno vreme, što do sada nije bio slučaj. Mislim da treba da nagradimo, posebno mlade ljude.
Razumem zabrinutost zbog političkih mogućnosti, zabrinutost zbog funkcionisanja Ministarstva pravde, zbog ministra pravde od onih koji su u svoje vreme to debelo zloupotrebljavali.
Navešću primere. Bivši ministar pravde, gospođa Snežana Malović, je polagala pravosudni ispit pred svojim kumom. Iz toga cenim da se oni boje da ono što su oni radili da se ne ponovi i na ovoj drugoj strani, pa smo stoga i predložili da se tužilački pomoćnici primaju zbog najviših ocena, a ne zbog poznanstava,pa ću reći da je kum bivše ministarke pravde kod koga je po hitnom postupku organizovano to polaganje pravosudnog ispita, bio gospodin koji je uhapšen u aferi „Indeks“, profesor sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
S toga, ja cenim zabrinutost opozicije koja zna šta je radila, šta se dešavalo ranije, pa se oni iz tog razloga pribojavaju da se to ne bi ponovilo, ali ne može da se ponovi s obzirom da smo mi kao poslanici predložili da se prijem vrši zbog najboljeg znanja a ne zbog zvanja.
Takođe ću navesti zašto su oni zabrinuti. Recimo, zbog poznanstva eventualnih ministara pravde sa određenim ljudima koji mogu da izvrše prijem, pa, recimo, tužilac za ratne zločine. On primi bivšu ministarku pravde, ali ne sa mesta ministra pravde, već sa mesta iz stranke. Dakle, bila je zaposlena u DS. Posle toga je direktno iz stranke otišla na rad u Tužilaštvo za ratne zločin. S toga su oni zabrinuti da bi i ova vlast mogla da uradi nešto slično, da po političkoj liniji nekog direktno iz stranke premesti u tužilaštvo, što je bio slučaj.
Međutim, ovim zakon se garantije da to nije moguće i ovim članom se upravo govori da se u tužilačke pomoćnike moraju primiti osobe sa najvećim ocenama prilikom polaganja pravosudnog ispita.
Cenim njihovu zabrinutost i zbog nekih drugih stvari, pa ću navesti i primer tužioca koji nikad nije izabran u Skupštini, a radi u Tužilaštvu za ratne zločine. On se zove Bruno Vekarić. Zakon kaže da za tužioce ne može biti izabrano ili imenovano lice koje nije prošlo makar jedan izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Neka mi neko dokaže da je gospodin Bruno Vekarić bilo kada prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tog izbora jednostavno nije bilo, ali se on zahvaljujući političkim vezama, zahvaljujući vezama upravo onih koje predlažu onim amandmanom da se izbriše da neko po znanju bude primljen obavezno na neodređeno vreme. Upravo zbog svojih ranijih brljotina, zbog onog što su radili, oni predlažu da mi ovo rešenje, koje pravedno, ukinemo i da ostavimo staro rešenje, da eventualno još uvek preko tužioca i sudija, koje imaju u pravosudnom sistemu, pokušavaju da zapošljavaju svoje ljude iz stranke, da oni zapošljavaju po političkoj liniji, da oni zapošljavaju po zvanju, a ne po znanju, zato što smo mi predložili daleko pravednije rešenje i mislim da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Kao potpredsednik ovog predloga i ja želim da kažem da ne podržavam ovaj amandman i apsolutno treba u danu za glasanje da ga odbacimo. Prednost treba dati znanju.
Meni nije čudno što je ovakav amandman podnet, jer to je relikt bivših vremena, nečega što je do sada bilo u Srbiji. Partijska knjižica boje crvene ili žute imala je prednost u odnosu na bilo koga drugog ili poznanstvo sa nekim političarem, uticajnim čovekom, bogatim i tako dalje i lakše se stizalo do odgovorne funkcije u javnom sektoru ili u pravosuđu Srbije, tako da me ne čudi da stižu i dalje ovakvi amandmani od ljudi koji ne mogu da se prilagode novim vremenima i tome da Srbija ide ka EU i da dostiže te standarde, tako da oni koji ne shvataju te standarde i mogu da podnose ovakve amandmane.
Znate, ovde je veoma bitno to što se prednost daje znanju u odnosu na bilo šta drugo, partijsku pripadnost, poznanstvo, nepotizam i tako dalje, iz prostog razloga što su to standardi u svim civilizovanim normalnim državama, a to ne znači da će te osobe i koristiti. Ti dobri i najbolji studenti ili koji imaju najbolje ocene na pravosudnom ispitu ne znači da će to i koristiti, oni će imati i druge mogućnosti, ali baš zato što su najbolji, mi moramo da im damo prednost u odnosu na sve ostale, da se zna da oni nemaju konkurenciju, jer će konkurencija biti s neke druge strane.
Recimo, finski PKC će želeti da ima takve pravnike sada kada završi fabriku u Smederevu na osnovu dogovora koji je napravila ova Vlada, predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić ili američki „Esmark stil“ će hteti da ima najbolje i najbolje će ih platiti zahvaljujući tome što dolazi u smederevsku železaru na osnovu rada ove Vlade i dogovora gospodina Aleksandra Vučića.
Da bismo mogli da konkurišemo onim iz privrede, mi moramo tim ljudima da omogućimo da imaju prednost u odnosu na sve ostale i da nemaju konkurenciju, nego da to bude njihov lični izbor.
To ko je uticajan ili ne i ko može da bude uticajan i da se sada ovde šire ruke i priče o tome ko je uticajan ili ne ili priča o neslobodnim medijima trenutno u Srbiji, govori da je upravo podnosilac amandmana bio jedini od nas koji je dan posle donošenja seta reformskih zakona sa teškim merama bio gost na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencije i da je govorio o tome bez ikoga od nas sa druge strane da ukrsti argumente oko toga šta smo uradili po tom pitanju i koliko je dobro ili nije dobro po pitanju rebalansa budžeta, Zakona o penzijama, o platama u javnom sektoru i tako dalje.
Još uvek neki, iako imaju 0,0001% podrške građana u Srbiji, lakše stignu do medija sa nacionalnom frekvencijom nego neki koji imaju podršku 55% građana u Srbiji.
Ponavljam, ovaj amandman apsolutno ne treba prihvatiti jer je to zastareo amandman nekih bivših vremena, koji ne vodi Srbiju napred. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Branka Janković. Izvolite.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, ja kao potpisnik, a time i predlagač ovih izmena Zakona o javnom tužilaštvu, želim reći da nikako ne podržavam amandman na član 3. ovog Predloga zakona iz razloga jer ovim izmenama mi konačno pre svega vraćamo u naše mlade ljude, studente, đake. Dakle, na neki način vraćamo te moralne norme koje mi si čini da smo u poslednjih deset godina malo zaboravili i izgubili ih. Vraćamo prave vrednosti, a to su rad i stručnost pre svega.
Svima nam je dobro poznato šta se i kako odvijalo u pravosuđu uopšte, tu se podrazumeva i tužilaštvo, u poslednjem periodu i na koji način su birane sudije i tužioci. Svima nam je dobro poznato šta se dogodilo u reformi 2009. godine. Ta reforma lično je na neki način zakačila i mene, jer sam bila sudija do 2009. godine. Verujte mi, do dana današnjeg ne umem da objasnim svome sinu, koji je na master studijama, zbog čega je njegova majka ostala bez posla 2009. godine, osim što je bila član SNS. Po rezultatima i kvalitetu rada, bila sam treća od 36 sudija u svom sudu.
U potpunosti podržavam ovaj Predlog zakona i smatram da stručnost, rad i kvalitet moraju biti primat prilikom prijema ljudi zaposlenih u pravosuđu. Hvala.