Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, tražili smo da se obriše i član 29. koji predsedniku Visokog saveta sudstva daje nadležnost da vrši prenos sredstava po osnovu naplate sudskih taksi na evidencione račune sudova, kao i prenos sredstava koja se ostvare po osnovu sudskih taksi sa računa budžeta na podračune sudova, u skladu sa posebnim propisima.

Smatramo da je davanje ovih ovlašćenja predsedniku Visokog saveta sudstva, bez toga da znamo koji su to posebni propisi, na koji način će on odlučivati o tome gde i koliki iznosi sredstava idu, loša praksa. I kao što smo tražili, radi transparentnosti budžeta, da se brišu čl. 27. i 28, tražimo da se obriše i član 29.

Gospodine predsedavajući, ja vas molim da mi omogućite da ne moram da vičem. Gospodine predsedavajući… Gospodine predsedavajući….

Veoma dobro čujem, ne morate da vičete.

Ja vidim da ste me čuli tek iz trećeg puta, kada sam vam se obratio. Ja vas molim, ako ima poslanika koji ne mogu da rade, da izađu iz sale, a ne da ometaju druge kolege poslanike koji vredno rade, evo, već 17. sat.

Gospodine Đurišiću, upravo ste mi se obratili u  trenutku kada sam davao nalog zameniku sekretara i nisam mogao da prekinem u pola rečenice.

Nalog da vam donese kafu.

Istog momenta kada sam završio saslušao sam vas.

Znači, smatramo da predsednik Vrhovnog saveta sudstva nije dostojan da uopšte obavlja ovako važnu funkciju i da ima ovako velika ovlašćenja u smislu izvršenja budžeta.

Isteklo je vreme, gospodine Đurišiću.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije i saradnici iz različitih ministarstava, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 29. Predloga zakona o budžetu i hteo bih da napomenem ovom prilikom da bi ova rasprava bila jedna zgodna prilika da se i narodni poslanici iz SNS uvere da je moguće prihvatiti nekada amandman, pa čak i kada kaže – briše se.

U članu 29. ovde ne predlažemo da se briše, nego predlažemo da se koristi jedna skraćenica jedne reči, zato što nam se čini da je to primerenije i u duhu srpskog jezika, a tiče se promene jedne reči u stavu 3. Evo, poštovana gospodo, da vam pročitam. Malo je glas oslabio, ceo dan je rasprava, ali, evo, ja mogu da pokušam i malo glasnije.

Gospodine Pavićeviću, hoćete li dopustiti da se ministar izjasni o amandmanu?

Izvolite, reč ima dr Dušan Vujović.