Zahvaljujem gospodine Vulin.

Reč ima dr Marko Atlagić, replika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto sam spomenut od bivšeg ministra odbrane iz bivše vlade u negativnom kontekstu i pošto je izneo netačne podatke, a dozvolite da demantujem, a vi vrlo dobro znate gospodo narodni poslanici da ja ne uzimam podatke sa ulice i štampe, već od državnih institucija.

Možda ja i ne znam podatak, ali znam, citiram, da je bivši ministar odbrane u bivšoj vladi Republike Srbije na čelu na kojem je bio prethodni govornik, odnosno poslanik, nažalost nema ga sada ovde među nama, on to često kaže pa pobegne, prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio je budžet Srbije za oko 270 miliona dinara, završen citat, izveštaj državnog revizora.

Drugo, isti ministar odbrane u bivšoj Vladi bivšeg režima, a sedi među nama danas ovde kao narodni poslanik i maltretira nas od jutros, citiram: „Platio za nadogradnju softvera…“

Molim vas, gospodine Atlagiću, prilagodite vašu repliku.

Poslanik koga spominjete nije tu, pa sačekajte kada se vrati.

Platio za nadogradnju softvera za VMA 850.000 evra. To je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao da je kupljen novi. Milionsko popravljanje softvera proglašeno je vojnom tajnom, a čini mi se, imam dobre podatke, nije bio u upotrebi čak 2013. godine. Ovo radi tačnosti i javnosti.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što pripadnici bivšeg režima kriju kao zmija noge jeste činjenica da ih je još u maju mesecu 2011. godine Međunarodni monetarni fond javnim pismom, koje je objavljeno u dnevnom listu „Politika“, jasno stavio do znanja da će politika koju vodi Vlada Mirka Cvetkovića Srbiju odvesti u ćorsokak.

Dana, 9. februara 2012. godine, MMF je zamrznuo aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom, između ostalog i zbog toga što nije uspeo da ubedi Vladu Republike Srbije vezano za preterano visoke garancije javnim preduzećima.

Ja neću čitati celokupno pismo MMF-a, mislim da za to i ne postoji potreba, ali nekoliko osnovnih stvari prosto građani moraju da znaju.

Voleli mi ili ne voleli MMF, mislili o njemu ovo ili ono, činjenica je da je ono što je u ovom pismu napisano potpuno tačno i da su prognoze MMF-a bile tačne.

U tom pismu, između ostalog, stoji da je tokom više od proteklih deset godina dohodak po stanovniku u Srbiji sa gotovo dvostruko višeg iznosa u odnosu na druge zemlje u istočnoj Evropi opao na samo polovinu sume koju u ovom trenutku postižu te države. Dakle, govorim o 2011. godini, u godini apsolutne vlasti Demokratske stranke, kada su vladali državom Srbijom, kada su imali apsolutnu vlast u Pokrajini, kada su imali vlast u većini lokalnih samouprava u Srbiji.

Gospodine Martinović, samo mi povežite to sa ovim amandmanom.

Da, apsolutno je sve povezano sa amandmanom.

Dalje, u pismu MMF-a iz 2011. godine lepo stoji ono što gospoda iz bivšeg režima ne žele da priznaju. To kažu ljudi iz MMF-a, zamislite, Albert i Jeger i Bogdan Lisovolik. To ne kaže Zoran Babić, to ne kaže Aleksandar Vučić, to kažu ljudi iz MMF-a. Kaže - Pre 20 godina Srbija je kao Republika bivše Jugoslavije izvozila oko 70% svoje proizvodnje. Danas izvozi samo 25% svega što proizvede. Međutim, transformisanje srpske privrede iz njenog sadašnjeg neodrživog modela rasta zasnovanog na predimenzioniranom javnom sektoru, koji favorizuje potrošnju i uvoz u model rasta kojim dominira privatni sektor, koji favorizuje štednju i izvoz, složen je i često politički nepopularan zadatak.

Danas nam je jedna poslanica bivšeg režima rekla – lako je smanjiti plate i penzije i to ubaciti u budžet. Nije, to je vraški težak posao. Trebalo je da dođe SNS na vlast pa da povuče taj politički nepopularan potez. Da je to tako vidi se dalje iz ovog pisma.

Zamislite, Albert Jeger i Bogdan Lisovolik daju krvnu sliku tadašnjih lidera Republike Srbije. Kaže – činjenica je da su srpski političari više nego spremni da obećaju stanovništvu prečicu do boljeg životnog standarda kroz nerealna i fiskalna obećanja, posebno obećavajući neodrživo visoke plate u javnom sektoru i penzije ili suviše niske poreze. Ovakva vrsta fiskalnih obećanja posebno je primamljiva u predizbornim periodima.

Evo, slušaju nas građani Republike Srbije. Da li je zabeleženo u političkoj istoriji Srbije da je predsednik jedne političke stranke, mislim na Aleksandra Vučića, u izbornoj kampanji rekao – ljudi, pa moramo da smanjimo plate i penzije, bankrotiraćemo za najviše godinu dana, moramo da smanjimo predimenzionirani javni sektor, udavićemo državu, neće moći da funkcioniše? Jedini političar koji je to uradio je Aleksandra Vučić.

Nismo mi bili ti koji smo predimenzionirali taj javni sektor. Nismo mi nerealno povećavali plate i penzije. Mi sada nosimo teret nečega što je neko drugi uradio. Nema težeg zadatka od ovog, a problema u državi je toliko da je malo ne jedan, ne sto, ne hiljadu Vučića da te probleme reši.

Ovaj gospodin što je pobegao sa lica mesta kada je izazvao saobraćajni udes rekao je da je za atmosferu…

Gospodine Martinoviću, nemojte, molim vas, da ulazimo u polemiku. Obrazložite amandman.

Obrazlažem amandman.

Izvinite ali ne dozvoljavam da mi lekcije o moralu i o tome šta treba da se radi drže ljudi koji beže sa lica mesta, koji su slupali službenu „Škodu Super V“, ako se ne varam, i otišli sa lica mesta i onda kažu da za lošu atmosferu u Narodnoj skupštini kriv je niko drugi nego Aleksandar Vučić.

Evo, ja ću iskoristiti priliku što je ovde prisutan gospodin Nebojša Stefanović.

Gospodine Stefanoviću, juče je usvojen budžet AP Vojvodine. Ovde sede poslanici čiji je predsednik Bojan Pajtić. Od 2011. do 2013. godine prilikom realizacije projekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju u opštini Novi Bečej adaptacija jednog dvorca zvanog „Heterlend“, pribavljena je protivpravna imovinska korist jednom privrednom društvu iz Novog Sada u iznosu od 541.000 evra i jednom drugom privrednom društvu oko 113.000 evra.

U Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, kada su u pitanju projekti namenjeni navodno tehnološkim pripremama i izgradnji novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritoriji AP Vojvodine, od 114 projekata najmanje 55 su utvrđena kao apsolutno sporna, kao projekti u kojima su zabeležene očigledne zloupotrebe i mahinacije.

Fond za razvoj AP Vojvodine, ta kasica prasica DS u vreme predizbornih kampanja, od 1.059 kredita najmanje 209 kredita smatraju se sumnjivim i spornim potraživanjima.

Hoćemo li da pričamo malo o Razvojnoj banci Vojvodine, pa da građani vide zašto smo preduzeli ovako teške mere?