Zahvaljujem.

Samo da vas obavestim da vaša poslanička grupa više nema vremena, tako da je ovo prekoračenje gde može opet neko da se javi za povredu Poslovnika.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Vidite, najlakše bi bilo da smo uradili isto ono što su uradile vlade pre nas, a to je da se lepo zadužimo za nekoliko milijardi i odložimo problem za par godina, povećamo plate i penzije i budemo srećni. To je najlakše.

Najteže je bilo reći ono što se mora reći – istina. Situacija je takva kakva jeste, ovo su mere i ovo je način. Te mere i taj način je opet urađen tako da zaštiti najsiromašnije, jer 60% penzionera nije ni dotaknuto, najniže zarade nisu ni taknute. Ali dobro, najlakše je reći – evo mi ćemo da vam povećamo plate i penzije. Bio bih najsrećniji kada bi se administrativnom merom usvajanjem amandmana povećale plate i penzije i napunio državni budžet – bravo. Rešeno, dogovoreno. To naravno nije moguće.

Ekonomski govoreći, hoćete da povećate plate i penzije, a u isto vreme hoćete da povećate PDV. Dakle, ono što oduzmete od plata, što ste dali i platama i penzijama oduzećete im na PDV. Šta smo dobili time? Radi se to i na drugi način. Povećate inflaciju, pa povećate koliko hoćete plate i penzije, ali od inflacije zaista obezvredite i ono što imamo.

Dakle, nije stvar presipati iz šupljeg u prazno, stvar je ostvariti konkretne mere uštede, stvar je doći do situacije takve kakva ona jeste i rešavati je. Najlakše je sada govoriti, svima ćemo povećati plate i penzije. Što to niste radili? Zašto se niste odgovorno ponašali kada ste bili u poziciji? Koliko decenija je potrebno da biste dokazali šta znate? Koliko decenija je još potrebno da bi ste nas doveli u tu zemlju dembeliju o kojoj ste sve vreme ovde govorili?

Neke stvari jednostavno nisu moguće. Hajde da budemo realni, da budemo praktični i da govorimo onako kako je moguće. Hvala.

Gospođo Branka Karavidić, niste pomenuti, mi smo prošli vaš amandman tako da nemate mogućnost da se javite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važno da ozbiljno raspravljamo o jednom ozbiljnom zakonu. Više puta sam ovde rekao, ali mislim da je važno još jednom, član 99. Ustava kaže – Narodna skupština usvaja budžet, završni račun na predlog Vlade. Posebno da se usmerimo na amandmane kojima, pretpostavka je, treba da se popravi jedan loš predlog Vlade.

Ovaj Predlog budžeta je poštovana gospodo, žao mi je što ministar Vujović nije sada ovde, ne znam da li će umesto njega ministar Vulin ili dr Stefanović da govore, ali evo, podneli smo amandman na član 1. i imam tu tri zapažanja koja su važna.

Prvo zapažanje, na prihodnoj strani tabela 2 kaže – prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Poštovana gospodo valjda se to zove smanjenje rashoda, a ne prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru. Druga stvar pošto je gospodo, mi smo primetili u tački 1. i tačka 4. – subvencije. Ogromne subvencije i dalje po našem sudu, za privredu, za železnicu. Mi smo ovde preporučili da se 14 milijardi smanji od subvencija za privredu i za železnicu i da taj novac, ako već mora da se raspoređuje, da ide za bolju privredu, što je nama važno i za kulturu. Ministar Tasovac takođe nije tu, njega kultura ne interesuje kao ni sloboda govora i izgleda.

Poštovana gospodo, mi smo takođe predložili, pošto je gospodin Lončar ovde govorio da je Fond za zdravstveno osiguranje u višku, a sada Fondu za zdravstveno osiguranje je 32 milijarde 900. Treba nam tu jedan preraspodela radi pravednijeg budžeta poštovana gospodo.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.

Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala, gospodine Bečiću.

Opet smo imali sreće. Mogli su da nam kažu da smo stoka, a nismo i već to smatram nekim napretkom u diskusiji.

Što se tiče ovih konkretnih stvari, pa izvinite, pa da nije Aleksandar Vučić zadužio „Železnice“, da nije Aleksandar Vučić zadužio privredu Srbije, da nije Aleksandar Vučić otpustio sve one radnike od 2008. do 2012. godine? Pa, te subvencije za „Železnicu“ održavaju te ljude koji tamo rade i njihove porodice. Te subvencije pomažu da pronađemo strateške partnere ne bi li te firme jednog dana mogle da se prodaju, ne bi li došli do zdravije ekonomije.

Naravno da Vlada pokušava da racionalnom potrošnjom pokaže da ne može, naravno, da se daje subvencije svima i mi smo drastično smanjili subvencije, ali preduzećima koja su od strateškog interesa za Republiku Srbiju to mora da se nastavi bar još u ovom pokušaju. Mislim da nakon toga više neće biti takve vrste subvencionisanja.

Što se tiče privrede, ja mislim da je ovakav, samo ovakav pristup budžetu u kome ćemo reći odgovorno i konkretno šta je to što Vlada može da uradi, koliko novca moramo da uštedimo i da taj budžetski deficit svedemo na nešto što je održivo i realno, jedino tako građanima Srbije moramo da kažemo da ćemo prekinuti sa lažnom politikom bezgraničnog zaduživanja, rasprodaje svega i svačega, a onda da to otplaćuju neka naša deca ili unuci u budućnosti. Ovo je jedini način da imamo zdraviju ekonomiju i zdravije društvo. Hvala.

Zahvaljujem dr Stefanović.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Nemate mogućnost za repliku.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS za podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Kao i u prethodnom slučaju valja podeliti koji argument i razlog zašto smatramo da treba pažljivije metodološki koristiti i razmisliti još jednom o odluci da se sav novac koji je zbog te najlakše odluke, koja je doneta – smanjujem plate i penzije, tretira kao ne poreski prihodi.

Ja mogu to da razumem. To je jedan od alternativa ali smatram i da je trebalo pažljivo saslušati narodnog poslanika Vladimira Pavićevića, prvenstveno zbog toga što se kao argument da to sad mora, nema ništa bolje, a to jeste najlakše i to mi svi ovde znamo i vi znate da svi znamo, koristi da penzije od 25 hiljada neće biti smanjene. Znate, one su 25 hiljada zato što su povećane 2008. godine.

Dakle, ima se kriterijuma nekakvih u toj odluci koju je najlakše sprovesti, a to je - smanjim njima plate i penzije, a onda će ovi ostali, koji su stvarno velika i tvrda prepreka nečemu što je zajednička volja za redom, dobiti jasnu poruku pa će se prepasti. Tih milion i šezdeset hiljada penzionera imaju 25 hiljada zato što su im povećane penzije 2008. godine.

Dakle, kada se govori o načinu da se sav novac koji će biti ušteđen, uslovno govoreći, odnosno neće biti isplaćen zbog toga što su plate i penzije smanjene. Kada se govori o tome, onda treba spomenuti da je postojao kriterijum zašto nećemo da idemo na veće smanjenje plata i penzija. Tako bi mi voleli da se razgovara o kriterijumu zašto su oni ne poreski prihodi. Ja nisam protiv. Dakle, potpuno razumem i nisam ubeđena ni amandmanom kolege Pavićevića da bi drugačija metodologija proizvela ikakvu drugu posledicu na budžet.

Mislim da je važno da ljudi od kojih tom odlukom, koja je doneta sa lakoćom, uzimate mesečno 10%, da oni znaju gde će tih 10% završiti jer i na prethodnoj tački o rebalansu to je isto delimično bio novac koji je novac onih koji su imali solidarni porez. Važno je, potpuno jasno i bez ikakve sumnje ljudima objasniti šta se dešava sa tim novcem. To je jedini razlog zašto dajem podršku amandmanu koji je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Za reč se javio dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Evo, ne duže od 20 sekundi.

Jeste tačno da su te penzije povećane 2008. godine, ali na takvim osnovama da 2012. godine smo morali da prodajemo sve iz kuće, figurativno rečeno, da bi to moglo i još smo došli do ivice propasti da te penzije više jedva da mogu i da se isplaćuju.

Došli smo do toga da je nažalost lošom politikom zaduživanja i povećavanja kada nije bilo ekonomske osnove, a da ne pričam o prebacivanju ogromnog tereta iz privatnog sektora u državni, tada je došlo i do najvećeg zapošljavanja u državnom sektoru. Tako je uništena budžetska podloga Republike Srbije nažalost. Ja bih voleo da ova Vlada može da kaže – hajde da povećamo za 100%, za 200%, za 300% ali to bi bilo neodgovorno i mi bi uzeli budućnost građanima Srbije na takav način. Samo je u tome suštinska razlika.