Prekidam vas, 37 sekundi, 38 sekundi. Ako ćemo da vodimo računa o pravilima, hajde o svemu.

(Marko Đurišić, sa mesta: Vaša je dužnost da vi vodite računa.)

Nije moja dužnost da ja čitam odredbe Poslovnika i da vas stalno opominjem da i vi malo vodite računa o Poslovniku.

(Marko Đurišić, sa mesta: Ja sam na radnom mestu.)

Vi ste na radnom mestu, koliko i ja.

(Marko Đurišić, sa mesta: Ja sam više, sigurno sam više.)

Vi ste više? Volela bih da budete više prisutni i u sali, to bi bilo moje zadovoljstvo da vas češće viđam, da ne moramo da proveravamo to ko kada dolazi, zato što smo mi poslanici.

Da vam odgovorim na vaše primedbe, nemoguće je da vas generalni sekretar obavesti o nečemu što nije učinjeno. Ako je učinjeno po proceduri, kako da vas obavesti da nije učinjeno po proceduri. Nema logike.

(Marko Đurišić, sa mesta: Ne mene, nego podnosioca amandmana.)

Dobro, vi ste se javili, ili podnosioca amandmana. Kako da mu izmisle grešku kada nije bilo greške? Ako smo rekli da je zagubljeno, onda je nemoguće da službenici unose, ukucavaju u elektronski sistem ili da štampaju.

Zašto vi sprečavate da se priča o budžetu? Vi kažete, pa vi sprečavate, zašto nam onemogućavate da pričamo o budžetu, nego da pričamo o ovome, jer vi držite stalno Poslovnik gore i to je nemogućnost da pričamo o budžetu, nego mi pričamo o Poslovniku. Ali, Poslovnik ima mali broj odredbi i to će da prođe. Mi moramo da pričamo o budžetu, zbog građana Srbije. Mi možemo o Poslovniku koliko god možemo, ali oni žele da vide kako će živeti u 2015. godini, a odredbe Poslovnika, pravo da vam kažem, ako razgovarate sa njima, oni to ništa ne shvataju šta se time postiže.

Znači, niste u pravu. Ne može generalni sekretar da vas obavesti o nečemu što nije učinjeno, kao poslanika, a ne može ni podnosioca amandmana, niti Vladu Republike Srbije.

Vlada je uradila sve perfektno, po proceduri i o tome ćemo raspravljati kada dođemo na taj amandman, ako dozvolite da pričamo o budžetu. Ja razumem i opstrukciju i sve. Ako se vi pozivate na raspravu o budžetu, onda nam dozvolite da pričamo o budžetu. To je neka moja mala molba, mala molba poslanicima da kažu svoje mišljenje o budžetu, a ne o Poslovniku.

(Marko Đurišić, sa mesta: Čim se ispoštuje procedura.)

Izvolite, da li ćemo da glasamo o tome u danu za glasanje?

(Marko Đurišić, sa mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veselinović, koji član sada?

(Janko Veselinović, s mesta: Član 27. i 101.)

Ja se vama izvinjavam, izvolite. Član 27. i 101, samo vi iznosite.

Po svemu sudeći, sada vi niste ovde.

Poštovana predsedavajuća, član 27. i 101. Dakle, imamo jednu situaciju koja je pravno-formalno neodrživa. Dakle, imamo u proceduri amandman Vlade koji je, kada je u pitanju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, apsolutno nemoguć i on mora biti odbačen, jer je neblagovremen.

Zakazan je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Iz ove situacije možemo izaći samo ukoliko Vlada i Skupština nađu zajednički jezik kako ovo pitanje da prevaziđu. Pokušali ste sa prevarom. To nije bilo pravno korektno.

Vređate me kao predsedavajuću.

Ne vas, ne mislim na vas lično.

Član 27. se odnosi samo na mene. Gospodin Vujović nije predsednik Narodne skupštine.

I član 101. zato što tražim pauzu.

Bila je pauza, više nema pauze.

Zakazan je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, sačekajte da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo dobije novi predlog ili ispravke budžeta. Dakle, nema mogućnosti da se sada podnose novi amandmani, niti ima mogućnosti da se daju ispravke na nevažeći amandman koji nije ušao u proceduru kako treba. Dakle, ne može se podneti ispravka na amandman koji nije ušao u roku. Zbog toga svaka rasprava o drugim amandmanima bi bila prejudiciranje, jer ne znamo kako će izgledati budžet, ne znamo da li će biti ovaj amandman prihvaćen.

U tom smislu, dajte pauzu da uđemo u neku normalnu proceduru i da ovaj zakon o budžetu bude legalan, jer ovako ćete imati nelegalan zakon o budžetu i vi ćete zajedno sa svima ostalima koji budu u tome učestvovali imati pravnu, ali i političku odgovornost.

Zahvaljujem.

Političku odgovornost utvrđuju građani na izborima, ne utvrđujemo mi jedni drugima, to znate kao profesor Pravnog fakulteta.

Što se tiče člana 27, dozvolite mi da se ja staram i o sednici i o Poslovniku. To bih vas molila.

Molila bih vas takođe da nam dozvolite da raspravljamo o budžetu i ostali poslanici, nema samo 48 poslanika ovde, ovde ima 250 poslanika koji žele da rade. Imamo dovoljno vremena dok ne dođemo do tog amandmana da raspravljamo.

Znači, amandman se ničim ne kosi, a u ostalom imamo i pravnih instrumenata i ako dođe do neusaglašenosti amandmana jednih drugih, ko zna šta će biti usvojeno na glasanju, nemojte da prejudicirate bilo šta. Ja ne mogu da prejudiciram, a kamoli vi koji ne dozvoljavate da se raspravlja nešto da bi došli do tog amandmana.

Verujte mi, sve je urađeno po proceduri i možete mi i nokte čupati da nešto drugo izjavim, niste u pravu. I vi znate da niste u pravu, nego su to samo nekakva nagađanja. Shvatam vašu poziciju. Ne želite da pričamo o budžetu, želite da skrenete pažnju, opet nekakve senzacije, ne znam ni ja šta, da punimo u negativnom smislu naslovne stranice kako se u parlamentu ne radi ništa ozbiljno, nego samo senzacije i od čega se sigurno ne živi, ali od glasanja i povredi Poslovnika se možda živi.

Da li hoćete da glasamo o povredi Poslovnika? (Da)

Ja tvrdim da niste u pravu i to ćemo videti kako će poslanici reagovati glasanjem. Drugog nema, samo glasanje u demokratiji za ili protiv ili uzdržan.

(Janko Veselinović, s mesta: Tražim da se glasa.)

Izvinjavam se narodnom poslaniku Zoranu Babiću, verujem da imate razumevanja za mene, izvolite.

Naravno, gospođo predsednice.

Član 108. Naravno da neću tražiti da se o njemu izjašnjava, ali koristiće, da se o radu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Molim vas i apelujem da konačno počnemo da razgovaramo o dokumentu koji je najvažniji akt jedne zemlje za narednu godinu, akt koji reguliše život i stanje, trošenje, prilive u javnim sredstvima.

Žao mi je što oni koji su tako bučni bili u toj argumentaciji, sada ćemo im pokazati da ne treba nikako da uđu u ring, u politički ring. Rado bih da znam, a znam da je Vlada na vreme 19. decembra uputila u proceduru amandman, da je on stigao u Skupštinu. Da li je postojala namera ili ne i zbog čega se tako nešto desilo, voleo bih da znam i voleo bih da oni koji su odgovorni za tako nešto i odgovaraju, ali bih ukazao i na razliku.

Ovo nije skupština Bodrumska. Ako se ovde zagubio, kako rekoste, zagubio se jedan amandman. U Bodrumskoj skupštini su se zagubili poslanici, pa su se pronašli u Bodrumu, pa su glasali iz Bodruma…

(Jovan Marković, s mesta: Za koga su glasali?)

Pa nije to bilo jedini put i nije važno za koga gospodine Jovane, nego šta ste radili. Šta ste radili i ko je bio u Bodrumu i ko je bio šef poslaničke grupe Demokratske stranke, čini mi se Bojan Pajtić? On je još tada navikao na prevare. Pa on je još tada radio na prevarama kojima i sada zadržava vlast u Vojvodini za 6%.

Pa znate koja je razlika kada se zagubi jedan papir u odnosu kada se zagube poslanici u Atini, u Solunu, u Bodrumu, glasaju telefonski ili neko je drugi glasao umesto njih?