Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. ovog zakona govori o garanciji kod Banke Inteza, za kredit od 30 miliona dolara, uz kamatu koja je varijabilna i iznosi tromesečni dolarski libor plus kamata u iznosu od 4,5% na godišnjem nivou.
Ako pogledamo u članu 3. na strani 25. Zakona o budžetu, koji ćemo usvojiti, možemo da vidimo indirektne obaveze Republike Srbije prema bankama domaćim, bankama u Srbiji, za „Srbijagas“. Onda možemo da vidimo da je 10 miliona evra kredit koji je uzet sa kamatom 4,80, pa je sledeći kod iste te Banke Inteza, o kome govori član 3, uzet po kamatnoj stopi od 4,19 plus euribor, koji je manji, 0,050 i nešto, 4,19, 4,19, 4,19, itd.
Svi ti krediti se nalaze ovde u budžetu. Svi ti krediti se nalaze ovde u budžetu. Da je nešto urađeno protivzakonito, ranije, oni se ne bi nalazili tu, ne bi mogla država Srbija da preuzme obaveze po osnovu njih, tako da je sigurno da je sve urađeno po zakonu u prošlom vremenu.
Da li je uvek urađeno najbolje? Naravno, o tome treba da razgovaramo. Naša želja podnošenjem ovih amandmana je bila da o tome razgovaramo. Čuli smo sad kolegu Bajatovića, direktora „Srbijagasa“, kako govori nešto o tome. Čuli smo konačno i ministra. Mislim da je to dobro.
