Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, ali i svi ostali amandmani u tekstu – briše se. Žao mi je što smo opet došli u ovu situaciju da imamo ovakve amandmane, tako napisane i tako formulisane amandmane, ali bože moj.
Ono što mi posebno smeta, gospođo predsedavajuća, to je obrazloženje predlagača ovog amandmana ili barem deo gde se kaže da predloženim izmenama i dopunama zakona država potpuno skreće sa reformskog kursa, odnosno reformskog pravca, kako su oni to formulisali. Optužba da mi skrećemo sa reformskog pravca bi bila smislena kada ne bi dolazila od stranaka bivšeg režima. Zahvaljujući neodgovornosti i bahatosti upravo stranaka bivšeg režima dok su vršili vlast, mi smo danas primorani upravo na te reformske mere. Mi danas nemamo drugi put. Mi danas nemamo drugi izbor. Mi moramo da sprovodimo reformske mere, ali smo primorani i na neke nepopularne mere, kao što su mere štednje koje sprovodimo, kao i ostale mere, a sve u cilju fiskalne konsolidacije, finansijske stabilnosti i privrednog oporavka. Zato vas molim da odbijemo ova i sve naredne amandmane koji su napisani u tekstu – briše se. Hvala vam.

Hvala.
Vi ste potrošili vaše vreme i to ste tražili jutros.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nema poslanika Napredne stranke koji me nije pomenuo.)
Ne znam za Naprednu, ali u Srpskoj naprednoj stranci nisu vas pomenuli.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Jesu, svi.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Sertiću, žao mi je što se vi malo ne uključite u ovu raspravu, da čujemo vaš sud o ovom obrazloženju kojim sam dopunio obrazloženje za naš amandman na član 1. gde piše – briše se.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, dve stvari ovde sada želim da kažem povodom našeg amandmana na član 1. ovog Predloga zakona. Najpre, poštovana gospodo iz SNS-a, nekada je bolje prihvatiti amandman čija je sadržina – briše se, nego glasati za sadržinu predloženih zakona. Poštovana gospodo, slučaj ministra Selakovića je najbolji primer za to. Gospođo predsednice, da nas je ministar Selaković tamo u avgustu, pa u novembru slušao kada smo mu govorili da se brišu…

To ćemo ostaviti za popodnevnu raspravu. Vi replicirate nekom ko je govorio o vama kao podnosiocu i sadržini podnetog amandmana.

Briše se, a ja navodim primer koji…

Ne možete sada globalno navoditi. Možete, ali nije baš u redu.

Predsednice, ja time branim dostojanstvo Skupštine, jer hoću da obrazložim da je amandman: „briše se“ nekada bolji od usvojene sadržine nekog zakona. Ne želim da gospodin Sertić sledi loš primer gospodina Selakovića.
Druga stvar, poštovana gospodo, mi smatramo ovde da je važan redosled koraka. Vlada je, ukoliko je propustila da uradi nešto, morala da dođe u ovu Skupštinu, i to pre svega predsednik Vlade, da podnese račun za neučinjeno, za nastalu štetu ili za potencijalnu štetu, a potom, poštovana gospodo, da zajednički ovde pokušamo da pronađemo najbolji put da korigujemo ono što je učinjeno veoma loše. Zato se nadam da će amandman biti usvojen. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Znate, kada neko ne želi da čuje ili kada zatvori uši i oči pred uspesima, ja moram da ih ponovim. Zbog koje štete premijer Vlade ili neko iz Vlade treba da dođe? Da li je šteta što između 2012. godine, kada je tu firmu i tu kompaniju vodio bivši režim i onaj koga predlagač amandmana podržava, gde su napravili dobit od 11,3 milijardi dinara, ili sada kada je ta dobit za dve godine povećana na 16 milijardi dinara? Koja je šteta? Da li je šteta to što su isplaćene dividende? Da li je šteta što je prihod „Telekoma“ povećan na 90 milijardi dinara? Da li je šteta što je dug „Telekoma“ smanjen za 250 miliona evra?
Mi imamo ovde ključno pitanje – različit sistem vrednosti. Za mene, za Srpsku naprednu stranku, za Vladu Republike Srbije sistem vrednosti je kada dug smanjite, kad povećate prihode, kad isplatite dividende, kada imate investicije. Za mene je to vrednost. Za nekoga je očigledno u ovoj sali to šteta. Ono što je vrednost i što je korist nas kao društva, građana, države Srbije, za nekoga je šteta.
Ono što je vrednost i što je korist nas, kao društva, građana, države Srbije, za nekoga je šteta. Pa, dobro, neka izađe sada i neka kaže da je šteta to što je dug smanjen Telekoma za 250 miliona evra, to što je isplaćeno dividendi, od čega 13,1 milijarda dinara pripada državi Republici Srbiji, to što je dobit povećana na 16 milijardi dinara sa 11,3 milijarde samo za dve godine. Pa, recite, gospodo – to je šteta. Šteta je što ostaje više građanima Srbije. E, to predlagač amandmana hoće da predstavi, bolje rezultate kao štetu. Da li štetu za sebe ili štetu za građane Republike Srbije?
Ovo je dobit, ovo su dobri rezultati. Zbog ovoga, kao što sam malopre rekao, i Vlada i premijer i menadžment očekuju i zaslužuju pozitivne ocene i pohvalu. Za ovo smo se borili. Ne prodavati za šaku soli Telekom, kao što je to bila tendencija pre nekoliko godina. Za koliko? Za 800 miliona evra, za još 420 miliona evra, u devet jednakih rata na devet godina. Da li je to bila cena Telekoma? Pa, nije prodat. Naravno da nije prodat ali nije prodat zbog pritiska koji smo tada vršili da se ne proda. Zbog toga što smo bili protiv prodaje Telekoma, po cenu ne znam ti čega. Zato što nešto da bi se prodalo mora da dobije pravu vrednost. Da bi dobilo pravu vrednost, mora da pokaže poslovanje kao što je pokazano poslovanje u prethodne dve godine.