Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, u obrazloženju ovog amandmana čuli smo da se krši određeno načelo retroaktivnosti, koje je gospodin ministar, a i svi ovde imali smo prilike da čujemo, jednostavno ne postoji.
Ako termin kada otprilike akcije ističu, koje su terminirane prethodnim zakonima, ističu 25. januara, onda niko ovde ne vidi taj princip retroaktivnosti. Prema tome, iznošenje određenih obrazloženja samo zarad toga da bi se iznosili i opravdavali amandmani tipa – briše se, jednostavno ne stoje.
Ono što sam se zapanjila, a mislim i moje kolege koje su čule, to je da akcije „Telekoma“ nemaju vrednost. To je bilo jedno od obrazloženja. Da li treba sad svim zaposlenima u „Telekomu“, jednostavno malim akcionarima u „Telekomu“ da kažemo da njihove akcije ništa ne vrede? To jednostavno ne postoji kao realna činjenica u društvu i prema tome, ovakav vid obrazloženja za ovakve amandmane u javnosti dezavuišu javnost, dezavuišu građane Srbije o tome da postoji određena vrednost kapitala, pogotovo kada kažemo da je učešće državnog kapitala 58% u „Telekomu“ i da jednostavno koncept u kome treba zadržati vrednost kapitala u državnom vlasništvu mora biti sačuvan. Taj koncept će biti ne samo u ovim zakonima, nego u svim onim koji obuhvataju ekonomske reforme.
Druga stvar, kada pričamo o ekonomskim reformama i zašto baš sada ovaj zakon ovog tipa, onda potpuno obrazloženje ide u pravcu toga da jednostavno ovakvi tipovi zakona mora u određenim trenucima da postoje i oni koji se odnose isključivo samo za „Telekom“, ali i one druge.
Mi smo imali jedan amandman Odbora kojim smo pokušali da što veći i širi broj akcionarskih društava uključimo u ovakav vid zakona, ali ono što je važno reći, kada sprovodite ekonomske reforme, prvo morate da utvrdite koliki su prihodi i rashodi i da utvrdite koliki je državni kapital, odnosno s kojim raspolažete.
Kada završite određenu fiskalnu godinu, „Telekom“ je jedna od kompanija koja je morala da ima kraj fiskalne godine, koja je sa 31. 12. 2014. godine, tek onda možete da utvrdite koji su bilansi i koliki je kapital kompanije i zbog toga je taj termin baš sada tek posle 31. 12. 2014. godine. Znači da obrazloženje Ministarstva ide potpuno u tom smeru ekonomskih reformi. Kada ste potpisali sporazum sa MMF-om, vi ste se obavezali u mnogo čemu, i oko prihoda i oko rashoda, ali i oko garancija o tome da jednostavno taj kapital koji ste prijavili u tom sporazumu sa MMF-om stojite kao država iza toga i država je stala iza toga da zaista postoji taj kapital u toj vrednosti.
Prema tome, svaki vid obrazloženja koji smo imali od strane predlagača potpuno je neodgovoran i pokazuje neodgovornost politike koja je vođena do 2012. godine. A kada govorite o tome da je 2010. godine „Telekom“ jednostavno poslovao nedomaćinski i da je gospodin Vučić bio jedan od onih koji je u to vreme govorio da ne treba prodati „Telekom“, je potpuno opravdana. U to vreme krediti su se podizali u vrednostima gde su kamatne stope bile između 7% i 8%, kada budžeti jednostavno nisu imali realne prihode uopšte, kada jednostavno država nije mogla da funkcioniše na način predvidljivog poslovanja, kada investitori nisu imali bilo kakav interes da ulažu u Srbiju i kada, jednostavno, tadašnje vlade i ministri nisu mogli da dobiju cenu koja je realna na tržištu kapitala. S toga i nisu prodali „Telekom“, jer nisu bili u mogućnosti da dobiju ne 800 miliona, nego ni 800 miliona za realnu cenu vrednosti akcija. S toga ovakvi amandmani ovog tipa ne da ne treba prihvatiti, nego treba ih osuditi u moralnom smislu, jer nemojte dezavuisati javnost sa činjenicama koje ne postoje. Ja vam se zahvaljujem.