Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.11.2015.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Babiću, moja dužnost je da vam dam objašnjenje. Smatram da nisam prekršio Poslovnik, jer sam prekinuo gospodina Veselinovića. Nisam hteo da dozvolim da predsednika Vlade, koji je dao svoj poslednji atom snage u funkciju napretka Srbije i njenih građana, na ovakav način vređa, pogotovo ljudi koji na takav način, misleći ako ponove ime predsednika Vlade nekoliko puta da su dovoljno hrabri, a kada predsednik Vlade bude u sali, spreman da odgovori na sva njihova pitanja, pobegnu iz ove sale.
Zahvaljujem se.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Zahvaljujem.
Želim da vas podsetim, gospodine Veselinoviću, da sam prošli put kada ste zloupotrebili skupštinsku govornicu da direktno optužujete nekoga, tj. mene, ovaj put i onaj put, izašao iz sale. Nemojte da me terate to i drugi put. Budite, molim vas, kao što je termin, parlamentarni, mislim da dovoljno znači.
Niko nije nikome ništa oduzeo. Vi ste ovde tražili nešto što bi moglo u najboljem slučaju da se nazove – zašto prosvetni radnici nisu izuzeti od mere smanjenja plata i dela penzija, kojim je započet program ovih reformi. Budite precizniji u tome šta govorite. To je pitanje koje može da se postavi i to je pitanje na koje sam već odgovorio i odgovorićemo ponovo.
Drugo, jako važno, pošto se javljam za reč posle dva ili tri poslanika koji su imali pitanja, želim da odgovorim kratko na te informacije, neki od njih nažalost nisu u sali.
Prvo je, slažem se da je obrazloženje šturo, ali sam pokušao u današnjem uvodnom izlaganju da kažem ono što smatram da su važne činjenice, možemo da damo dopunske informacije. Biće dan za raspravu u detaljima i možemo da damo sve dopunske informacije koje ste danas tražili i pomenuli, ali moram da kažem jedno. Neke činjenice smo dali, ali postoji jedan formalni razlog zašto nismo stavili predškolske ustanove. Zato što se one ne finansiraju iz budžeta Republike. Možda postoji način da se amandmanom pošalje signal lokalnim samoupravama da ovu istu meru prošire na nastavnike, odnosno vaspitače u predškolskim ustanovama. Mi nemamo zakonsko pravo da njima to naredimo. Mislim da je to legitimno pitanje, ne znam da li postoji odgovor, možda postoji, pokušajte. Nisam protiv toga, samo kažem da, pošto se to finansira iz lokalne samouprave, mi tamo finansiramo samo kapitalne troškove, mislim da možda može o tome da se razgovara.
Drugo, želim da kažem gospodinu Balši Božoviću, koji je izašao, da stvarno nije u redu da se nekome ko se trudi da nešto uradi kaže da time što dajemo ponižavamo. Naša namera nije da bilo koga ponizimo, naša namera je da pomognemo koliko možemo. Ako to vama tako deluje, to je drugo pitanje, to su vaše impresije. Mi nikoga ne ponižavamo, mi sve uvažavamo, ali makar se trudimo da nikoga ne obmanemo, a oni ljudi koji su ljudima dali povećanja bez osnove, koji su znali da to ne može da se produži, koji su znali da će doći do zaduženja na štetu svih ili na trošak svih građana Srbije, to je bila svesna obmana. Mi nikoga ne ponižavamo, ali bar nikoga ne obmanjujemo.
Konačno, oko rebalansa. Možemo da vam pošaljemo formalnu definiciju šta se smatra rebalansom i ona postoji u Zakonu o budžetskom sistemu. Reći ću vam suštinsku definiciju. Bilans, tj. balans, kako se ovde implicitno naziva, se nalazi u prvom članu Zakona o budžetu 2015. godine. Dok ne menjate prvi član, a mi nemamo potrebe da menjamo prvi član, pošto smo, kao što je premijer ovde naglasio i mi više puta pomenuli u medijima i u skupštinskoj sali, nemamo prekoračenje troškova. Mi imamo samo potrebu da neke delove troškova preraspodeljujemo između pojedinih kategorija zato što ih nismo dobro planirali, ali ne prekoračujemo ni jednu suštinsku kategoriju troškova. Zato ne govorimo o rebalansu nego promeni te strukture.
Pošto je u članu 17. bilo eksplicitno napisano da jednokratna davanja, kako god da ga nazovemo, mi to u zakonu ne zovemo, samo kažemo – to je naknada, pošto je ona eksplicitno bila zabranjena članom 17, mi ovim članom samo to dozvoljavamo. Činjenica jeste da smo pod pritiskom u vremenskom tesnacu to dali pre nego što smo dogovorili konačnu sumu i u razgovorima u Vladi i u razgovorima sa MMF-om i u razgovorima sa sindikatima. Zbog toga proširujemo definiciju ljudi na koje se to odnosi, proširujemo na ceo sektor obrazovanja i zbog toga menjamo svotu sa 6.000 na 7.000 dinara, u najboljoj mogućoj nameri, kao što uostalom jeste procedura u Skupštini, da se čuju predlozi, da se prošire i zato, evo gospođa Karavidić je ovde, kažem da je predlog da se uključe i vanškolske institucije, odnosno predškolske institucije dobar, ali moramo da razmotrimo mogućnost koje su budžetske konsekvence toga, pošto mi ne finansiramo njih iz republičkog budžeta. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Bratislav Gašić

| Ministar odbrane
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine Veselinoviću, drago mi je da ste poslušali moj savet i kada govorite ustajete i stojite mirno.
Žao mi je što kada premijer nije u sali vi imate i višak hrabrosti, koju pokazujete.
Setite se samo ko vam je branio da 2012. godine imate…
(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Molim vas, gospodine Veselinoviću, nemojte da dobacujete.
(Janko Veselinović, s mesta: Što ga ne opomenete?)
Opominjem vas, gospodine Veselinoviću.
Izričem vam opomenu, gospodine Veselinoviću, jel ste stvarno danas preterali.
...
Srpska napredna stranka

Bratislav Gašić

| Ministar odbrane
Kao i više puta do sada kada smo pričali, kada ste došli i rekli ste – što ne date ovim jadnim vojnim penzionerima povećanje 11,06%, ova Vlada, ne na način kako ste to vi radili dok ste vodili ovu zemlju do 2012. godine, je iz sopstvenih ušteda uspela da omogući vojnim penzionerima kojima ste pred izbore 2008. godine obećali uvećanje penzija, a onda četiri godine ćutali i niste želeli da im pomognete da dođu do svojih prava, vrlo licemerno dolazite da meni kažete 2015. godine, i premijeru i ovoj Vladi koja nalazi ogromna sredstva da izmiri vaše obećanje, danas pričate o prosvetnim radnicima.
Ja znam da je za vas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu to malo, zato što ima i drugih izvora sa kojima dođete do dodatnih sredstava, ali smo mi uspeli da uštedimo, za razliku od vas, a ne da uzimamo skupe kredite.
Žao mi je što je gospodin sa patkicom, pardon, gospodin Božović izašao, jer je spomenuo malo pre čoveka koji je smanjio deficit grada Beograda u odnosu na vašeg gradonačelnika koji je prezadužio grad Beograd, spomenuo je gospodina Petrovića, takođe, a setite se samo gde vam je EMS bio 2012. godine, da je bilo propalo preduzeće, a gde je danas i koliko para taj isti EMS uplaćuje u budžet Vlade Republike Srbije, tj. države Srbije.
Ja ću da vas podsetim, obzirom da radimo reviziju vojnih stanova, pa i vila koje je vaša vlast dala DIPOS-u na upravljanje i koji su na volšeban način prešli u privatne ruke pojedinaca u periodu od 2000-2012. godine. Pokušavate da zabašurite ovu priču i da okrenete javnost da li neko koristi vilu DIPOS-a ili ne, sa lažima, a mi ćemo vrlo brzo da izađemo sa svima onima koji su u vreme demokratske vlasti došli do jeftinih vila Ministarstva odbrane koji su bili dati DIPOS-u na upravljanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se gospodine Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek zanimljivo kada prethodni govornik, mislim na prethodnika koji je po listi bio prethodni govornik, pokuša da nas ubedi ovde da belo nije belo i da crno nije crno. I uvek se iznova i iznova iznenadim kreativnošću koju ispoljava u tom svom poduhvatu.
Nažalost, ono što mi ne prija i ono preko čega ne mogu da pređem je da uvek oseti potrebu da prosto mora da ispolji jednu negativnu karakteristiku, a to je da ne govori istinu. Tako se i danas ovde moglo čuti niz nekih neistina, između ostalog i ovaj deo vezan za rebalans, pa sam dužan da zbog građana Srbije prosto ponovim, iako je ministar malo pre rekao, da ovo danas nije rebalans budžeta.
Podsetiću vas i na premijerove reči – da će ova godina biti prva godina posle mnogo, mnogo vremena kada Srbija neće imati rebalans budžeta. I vi to dobro znate. Ali, očigledno, gospodine predsedavajući, da im to smeta. Očigledno da im je krivo zbog te situacije. A znate zbog čega im je krivo? Zato što oni svoju politiku baziraju na – što gore za Srbiju, to bolje po njih. Ali, u praksi se ispostavilo da je što bolje Srbiji, to gore njima i njihovim strankama.
Gospodine ministre, ja bih danas u svom izlaganju upotrebio dve ključne reči koje mogu da ilustruju ovu današnju temu, a to je – realnost i odgovornost. I upravo te dve reči prave suštinsku razliku između vladajuće stranke, odnosno ove, današnje Vlade Republike Srbije i prošlosti u Srbiji, odnosno SNS i njih, odnosno njihovih stranaka, odnosno stranaka u kojima je bio prethodni govornik, u svim koliko ih je bilo po redu.
U čemu se ogleda ta razlika? Oni dok su vršili vlast, ovoj temi, povećanju penzija i plata, pristupali su isključivo iz dnevno-političkih razloga. Oni dok su vršili vlast, potpuno nerealno, neosnovano, bez ikakvog opravdanja, isključivo u političke svrhe, donosili su odluke o povećanju penzija i plata. Naravno, uvek je to bilo neposredno pred izbore, očekujući izbornu pobedu, koja je izostala, uzgred budi rečeno. Nije njih zanimalo šta će proizvesti time. Nije ih zanimalo kakve će to posledice imati po budžet. Nije ih zanimalo kakve će efekte to imati, koliko će povećanje biti javnog duga i BDP-a, kako će to uticati na fiskalni deficit? To ih nije interesovalo.
Uzimali su komercijalne kredite, o čemu je malopre i premijer govorio, vrlo nepovoljne kredite, da bi isplaćivali penzije i plate. I to kao vrhunac neodgovornosti. Za razliku od nas, koji smo doneli i propisali čitav niz neophodnih mera, naporno i temeljno radili od samog početka na tome, zaustavili pad BDP-a, smanjili fiskalni deficit, jednom rečju – konsolidovali stanje u javnim finansijama. Dakle, stvorili smo sve one neophodne pretpostavke, sve uslove da iz realnih i održivih izvora obezbedimo i isplatimo ova sredstva o kojima danas raspravljamo. I ovo je uvod u dalje povećanje penzija i plata, o čemu smo danas već mogli da čujemo.
Još jedna stvar. Pokušavam da budem maksimalno kratak, i zbog svojih kolega, ali moram da istaknem još jednu stvar – nemojte vi nama da objašnjavate kako 7.000 dinara nije veliki novac. I nemojte vi da nam objašnjavate kako radnici i prosvetni radnici u Srbiji danas teško žive. Znamo mi to vrlo dobro. Znamo i bolje od vas. Zato što smo mi, za razliku od vas, sa tim građanima u kontaktu, svakog dana i na svakom mestu. I vrlo dobro znamo i kakav je životni standard i kolika je kupovna moć građana.
Jedan poslanik je danas, bivšeg režima, koji je, nažalost građana, nekim sticajem čudnih okolnosti u jednom trenutku bio i premijer ove zemlje, rekao doslovce kako će za taj novac možda moći da odu na ručak. Ja bih ga podsetio, zapravo, na vas apelujem, gospodine predsedavajući, da ga vi podsetite da ne ručamo svi u „Franšu“ i „Maderi“, kao on. Možda je za njega, kako je i sam danas na konferenciji za štampu povodom ove teme rekao za 7.000 dinara, bedno i mizerno. Možda je to za njega mizerija. Za nas i za obične građane Srbije nije u pitanju mizerija. Mene je sramota što sam to danas čuo od gospodina Živkovića.
Iz svih ovih razloga, predlažem da ove zaista neosnovane, ali, rekao bih i licemerne kritike, odbacimo i da usvojimo ova današnja rešenja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, gospodo ministri, od početka godine zabeležen je neuobičajeno mali deficit, koji iznosi 51 milijardu dinara, što je za 100 milijarde dinara manje nego u deficitu u 2014. godini, kaže Fiskalni savet države Srbije, kao nikad ranije, bez komentara predsednika Vlade, bez komentara ministra finansija, koji su nesporni, komentara Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Fiskalni savet, jedna institucija od značaja za vođenje javnih finansija u Srbiji, odaje priznanje Vladi Republike Srbije.
Ukupno izvršenje rashoda za zaposlene u 2015. godini iznosi 10,3% manje nego što smo planirali. Jeste, 9% tog umanjenja jeste posledica odluka koje smo doneli u decembru mesecu, ali je 1,3% posledica umanjenja fizički broja zaposlenih u državnoj administraciji. Ne kaže Vlada, kaže Fiskalni savet. Fiskalni savet takođe smatra da su promene potpuno prihvatljive.
Ono što mi svi koji se bavimo ekonomijom u Srbiji znamo, jeste da 11% društvenog bruto proizvoda u Srbiji odlazi za rashode za zaposlene. Po tom osnovu, država Srbija je jedna od najskupljih država u Evropi. U Makedoniji, za rashode za zaposlene, potroši se 6% društvenog bruto proizvoda, u novim članicama EU – 9%, u EU – 10%. Mi smo Zakonom o budžetskom sistemu 2015. godine, odnosno za 2015. godinu, kada smo ga donosili 2014. godine, predvideli da rashodi za zaposlene iznose 8%.
Mi smo Zakonom o budžetskom sistemu 2015. godine, odnosno za 2015. godinu kada smo ga donosili 2014. godine, predvideli da za rashode za zaposlene iznose 8%, 21,36% ukupnih prihoda, odnosno 26,63% ukupnih rashoda iznose rashodi za zaposlene. Ukupno zaduženje u Srbiji 2015. godine iznosi milijardu i 200 miliona dolara. Samo 420 miliona dolara odlazi za pokrivanje deficita, sve ostalo su kursne razlike.
Da li neko pamti kada se Srbija zadužila za 420 miliona dolara, a u ranijim godinama od 2008. godina, pa praktično do 2012. godine jedan veliki deo zaduženja odlazio je za isplate plata zaposlenima u javnom sektoru, odnosno za rashode za zaposlene, kao i za penzije. Mi danas to ne radimo.
Kada govorite o rastu društvenog bruto proizvoda koji je nesporan u 2015. godini iznosi manje više 2%. Podsetiću vas, za 2006, 2007, 2008. godinu, ali zaboravljate jednu stvar, tada ste imali prihode koji su poticali ključno iz procesa privatizacije. Kada imate taj rast i te prihode, onda možete da očekujete rast društvenog bruto proizvoda po tom osnovu u odnosu jedan prema dva. Slična je situacija, naravno, nastavljena i u procesu zaduženja. Sve ovo jasno govori da se menja ekonomski trend i slika koja vlada u finansijama u državi Srbiji.
Kada danas govorimo o ovom članu, članu 1, mi u stvari govorimo da jedan deo zakona koji smo doneli 2014. godine, tiče se odluke o budžetu, menjamo. U pravu je gospodin ministar, mislim da je to trebao još na početku da kaže rebalans budžeta teoretski podrazumeva da u članu 1. odluka o budžetu nije budžet ako menjate član 1. To je suština. Posle člana 1. dolazi član 2. – podela. Ako ne menjate ekonomske klasifikacije, ne menjate iznose, nemate rebalans budžeta. Da li neko u državi Srbiji zna kada je poslednji put bila godina da nije bilo rebalansa budžeta.
Potpuno se slažem sa predlogom gospodina ministra koji kaže da će povećati tekuće rezerve sa 1%. To je strašno bitno u uslovima kada nemate rebalans budžeta. Kada imate rebalanse budžeta, onda tekuća rezerva može da bude 1%. U uslovima kada nemate rebalans budžeta, velike finansijske izazove, onda svakako tekuća rezerva mora da bude veća od 1%.
Ova odluka onako kako je danas zamišljena, bez amandmana koji su najavljeni, državu Srbiju košta milijardu i 166 miliona dinara za 110 hiljada zaposlenih u Ministarstvu finansija. Čuli smo, da, usvojiće se amandman i ticaće se 135 hiljada zaposlenih u Ministarstvu finansija i ukupan iznos će biti veći. Ali to svakako treba reći, da ukupan iznos za Ministarstvo finansija iznosi 3% društvenog bruto proizvoda. Rashodi za zaposlene koji iznose 95% budžeta Ministarstva za finansije, 3% društvenog bruto proizvoda isto onoliko koliko platimo ove godine za kamatu, iduće godine više. Znači, da ne plaćamo za kamatu 3% društvenog bruto proizvoda, verovatno bi imali gep da jedan deo sredstava uložimo i u rashode za zaposlene.
U osnovnim školama u Srbiji danas pohađa nastavu 558 hiljada đaka, 261 hiljadu đaka imamo u srednjim školama. Znači, ukupno imamo oko 820 hiljada đaka. Oko 7,26 đaka dođe na jednog zaposlenog. Morate priznati da je to vrlo zanimljiv podatak i vrlo zanimljiv standard koji govori i menja sliku koju slušamo neprekidno da je broj zaposlenih u prosveti strašno mali. Slušamo svakoga dana da broj đaka u prosveti opada, broj zaposlenih raste, ali je čini mi se poražavajući podatak da na 7,2 đaka dođe jedan zaposleni u Ministarstvu prosvete u osnovnim i srednjim školama. To je i za mnogo bogatije zemlje prilično veliki fiskalni teret.
Prosečna plata u prosveti u Hrvatskoj iznosi šest hiljada kuna. Prosečna plata u Hrvatskoj je 5.810 kuna, znači, 1,05. Prosečna plata u Bosni i Hercegovini u prosveti iznosi 810 konvertibilnih maraka. Prosečna plata u Republici Bosni i Hercegovini je 850 konvertibilnih maraka ili 0,95. Prosečna plata prosvetnih radnika u Crnoj Gori je 454 evra. Prosečna plata u Republici Crnoj Gori je 480 evra što je 0,94. Praktično, pretimo trend okruženja.
Srpske prosečne plate u prosveti nisu različite od prosečnih plata u Republici Srbiji. Gledajući po tom istom principu Nemački model kako funkcioniše. Došao sam do jednog vrlo zanimljivog podatka, prosečna plata u Nemačkoj je od 3,4 do 4,5 hiljade evra kako posmatrate godinu. Prosečna plata u sektoru zdravstva je 2.200 evra, a znate koliko je u prosveti? Dve hiljade i trista evra, u zdravstvu 3.000, računovođe imaju 4.200 prosečno. Znači, prosečna plata u Nemačkoj je 0,65% u prosveti u odnosu na prosečnu platu koja se isplati u Nemačkoj u jednoj fiskalnoj godini.
Pored svega toga državni sektor u Srbiji danas je prilično skup, 46,5% od ukupnog BDP ode za budžet Republike Srbije. Makedonija 36,5%, zemlje koje ulaze u EU 41%. Prosečno iz budžeta, iz BDP zemlje EU finansiraju se sa 49,3%. Moramo uvek da budemo svesni jedne činjenice da javni sektor u Srbiji jeste i danas suviše skup i da ta fiskalna izdavanja u obliku rashoda za zaposlene u stvari predstavljaju fiskalna davanja velikog, realnog sektora koji se nalazi u ozbiljnim finansijskim problemima.
Svakako da danas treba podržati ovaj zakon. Svakako da se ne treba nastavljati i širiti diskusiju posle predsednika Vlade i ministra finansija, ali ja bih sva tri ministra koji su danas u ovoj sali praktično podsetio i ukazao da 1976. godine u delu grada Kragujevca u deset škola nije postojala nijedna fiskulturna sala. Četrdeset godina posle toga u tom delu Kragujevca u kome živi 50 hiljada stanovnika četvrtina grada Kragujevca, a mi i danas imamo samo dve fiskulturne sale. Ako nastavimo ovaj trend i ovaj tempo za 200 godina sva deca uspeće da imaju fiskulturnu salu u osnovnim školama. Ako bude dece, ali je bilo ministar vlada, bilo je narodnih poslanika, bilo je gradonačelnika, bilo je državnih institucija koje su trošile budžet, a nisu ostvarivale rezultate. Ako treba da čekamo da 200 godina neko dete za 200 godina kada bude stasalo ima šansu da u srednjoj školi vidi fiskulturnu salu onda svakako to nije smisao bavljenja politikom.
Gospodine ministre, i fiskulturne sale i objekti i drugačiji način funkcionisanja i prosvete i zdravstva i demopolizacija potpuno javne uprave koji će jedino omogućiti funkcionisanje drugačije ovakvog sistema državne uprave jeste budućnost i zato je nesporna velika podrška koju imate i u srpskom narodu i u parlamentu.

Whoops, looks like something went wrong.