Dva sata i deset minuta. Ja se nadam da ovo građani Srbije ipak gledaju i da izgradnja više od dva miliona kvadrata, izgradnja savske promenade, uklanjanje starih objekata je antimodernizacijski, a modernizacijski bi onda bilo da 50 i nešto starih brodova koja su ružili sliku Beograda ostanu tamo gde su bili decenijama i godinama unazad. Da preko dvesta udžerica, nehigijenskih objekata u kojima su živeli ljudi je civilizacijski, modernizacijski. Modernizacijski da su se tamo okupljali ljudi, onako sumnjivog morala, sa nekim vrlo čudnim potrebama. E, to je modernizacija Beograda. E, to je modernizacija Beograda po mišljenju kolega koji su obrazlagali ovaj amandman.

S druge strane, pažljivo sam se pripremao za ovaj zakona kao uostalom i za sve ostale, pa sam prikupio kritike. Šesnaestog marta 2015. godine Balša Božović smatra da se vlast ruga građanima jer im nudi da kupi stan od pola miliona evra, a ne zna se ni u kojoj će zgradi biti kao ni gde će ta zgrada biti locirana. Izgradnja prve zgrade počela je pre dva meseca i svi mogu videti gde će se ona nalaziti. Uspeh prvog prodajnog događaja, prodato 75% ponuđenih stanova i ja sam siguran da gospodin Balša Božović zna i koja je cena i za koliko su prodati, jer čini mi se, nešto mi se javlja da neko iz njegovog najbližeg okruženja ima poprilične veze prilikom tih transakcija i te prodaje.

Tako da zna da prodaja ide odlično, pokazuje da građani i investitori imaju poverenja u projekat i da ga vide kao odličnu investiciju.

Dvadeset i treći oktobar 2014. godine. Ekonomista Goran Milićević, kaže, oni nemaju nameru ništa tu da podižu osim dva ključna elementa – kulu i šoping mol. Pored Sava promenade, savske promenade, pre dva meseca počeli su radovi na stambenom objektu, 19 spratova, 296 stanova. Toliko o toj kritici i o toj magli koju vide neki narodni poslanici ovde.

Trideseti april 2015. godine, Balša Božović tvrdi da se od „Beograda na vodi“ odustalo. Odustalo se, ali niko iz Vlade to ne sme da kaže. Ne samo da se od „Beograda na vodi“ nije odustalo, već smo tokom sledeće godine pored postojećeg gradilišta, rezidencijalnog dela, otvaramo još nekoliko gradilišta na ovom prostoru, hotela, svetski poznatih hotela.

Akademija arhitekture Srbije, to je plan u kome nema nijednog kreativno zasnovanog urbanog prostora, niti jedne urbane ugodnosti, koja bi privukla mase pešaka građana, a kojima bi ovaj deo morao biti namenjen.

Prvi deo Sava promenade, već je postao deo grada u kome Beograđani i posetioci provode slobodno vreme, odnosno te ugodnosti, već je dostupan gostima Beograda, svim građanima Republike Srbije, voze bicikle, šetaju, dovode decu na igrališta. Nije više zmijarnik, nije više mesto gde se okupljaju ljudi poprilično sumnjivih namera. Nije više mesto gde ljudi žive u nehigijenskim udžericama, gde su desetine brodova koji su tamo samo stajali, onako tek i skupljali rđu, na Sava promenadi organizuju se performansi za decu i odrasle, izložbe, mini koncerti i već sada se može naslutiti, da će po završetku ovo postati novo mesto okupljanja Beograda, zato što planiramo i naredna dva kilometra da uredimo kao pravu promenadu. Ne znam zašto su neki ljudi poprilično nervozni, skakuću i poskakuju, ja sam nestrpljiv da se sve to i uradi, baš ovim tempom kao što smo i do sada radili.

Ne znam zašto su neki ljudi nestrpljivi, prosto im je nelagodno kada čuju u o napretku svog grada ili napretku zemlje u kojoj žive.

Akademija arhitekata Srbije, nije predstavljen nijedan autor „Beograda na vodi“ javnosti i putem medija, a odgovor, u više navrata upoznata sa autorima „Beograda na vodi“ i njihovim portfolijom, pejzažni arhitekta Gerdo Akino iz Los Anđelesa, osmislio je Sava promenadu, a renomirana arhitektonska kompanija RTKL, napravila je master plan. Reč je o jednoj od najvećih svetskih multidisciplinarnih kompanija za projektovanje, za šta je dobila više značajnih svetskih nagrada.

Takođe je kritika bila istih ovih koji ne vole, više bi voleli te zarđale brodove na tom prostoru gde je „Beograd na vodi“, a rekli su – vlast krije ugovor „Beograda na vodi“. Međutim, ugovor je objavljen 20. septembra 2015. godine na veb sajtu Vlade Srbije, čim je postao pravosnažan.

Prema tome, sve kritike koje su do sada upućene, sve kritike koje smo malopre čuli ovde su apsolutno pale u vodu. Od svih kritika, ostala je samo žuta patka da plovi po beogradskoj magli, a „Beograd na vodi“ je realan projekat koji zapošljava Srbiju, koji menja izgled Beograda, koji za razliku od starih brodova i udžerica i prostora, vrlo mračnog i vrlo sumnjivog, postao zaista moderan deo Beograda.

Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Gospodine Božoviću, imate pravo na repliku, dobićete, pomenuli ste gospodina Božovića, ali sam ipak najavio gospođu Spasojević.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, stav SPS je da se ovaj amandman ne podrži i prosto nas čudi da se predlagači ovog amandmana ne sećaju da posebna građevinska dozvola za pripremne radove, predviđena još Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, a takođe, istim zakonom je predviđeno da postoji faze gradnje.

Pripremni radovi su inače, svako ko se bavi građevinom, a to i koleginica Branka Bošnjak može bolje od mene da objasni, zna koliko su bitni prethodni pripremni radovi i oni prethodni u građenju i razlikuje se u zavisnosti od toga u kakvom se stanju nalazi parcela na kojoj se planira buduća gradnja, pa tako pripremni radovi mogu da budu i potporni zidovi, uklanjanje postojećih objekata, raščišćavanje terena itd. Sve su to važni pripremni radovi i da bi buduća gradnja mogla sigurno i efikasno i nesmetano da se odvija, svako gradilište mora da ima dobru i temeljnu pripremu.

Inače, tačno je da je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da lokalne samouprave izdaju građevinske dozvole.

Međutim, s obzirom na važnost projekta, na kvadraturu objekta, ovim zakonom se samo još detaljnije precizira da za ove objekte građevinsku dozvolu izdaje Grad Beograd i zaista ne razumemo zašto se uopšte traži brisanje i ovih i narednih članova. Jednom u koliko godina ovakva investicija dođe u Srbiju, investicija koja će zaista stvoriti mogućnost da se uposli i građevina i da se zaposle naši građani i da se sve druge delatnosti koje su u vezi sa građevinom, ožive. Ne treba se plašiti nečega što je novo, treba Srbiju gurati ka napred, ka novim investicijama i ka jačanju privrede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođi Spasojević.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika na izlaganje gospodina Babića.

Gospodine Babiću, vi ste pre svega narodni poslanik i moj ste kolega, samim tim.

Molim vas, nemojte da vas neko čuje kako prozivate Akademiju arhitekture za neosnovane kritike projekta „Beograda na vodi“. To su velikani naše arhitekture, gospodine Babiću i mnogo više znaju i od mene i od vas.

De Gardijan je objavio jedan tekst, između ostalog i jednu moju izjavu da se upravo od „Beograda na vodi“ odustalo. Znate zbog čega? „Beograd na vodi“ nije zgrada gde je prodato 75% stanova. U samo polovini zgrade je prodato 75% stanova, samo vas nisu dobro obavestili o tome.

„Beograd na vodi“ je projekat od 3,5 milijarde evra. Tako ste nam ovde rekli kada smo usvajali ovde leks specijalis koji sada dopunjujete. Tako nam je rekao predsednik Vlade, 3,5 milijarde evra. To je 189 zgrada i objekata. Pitajte gospodina Mrkonjića za „Mašinoprojekt“ koji je gurnuo šip na 30 metara i posle je propao. Zašto? Zato što su ljudi iz Akademije arhitekture govorili o tome da je nemoguće graditi na jednom delu tog zemljišta, koji inače ima 117 hektara i koje je poklonjeno kao pola centra Beograda, gospodinu Ala Bajeru. To vredi milijardu evra i vi ovim dopunama leks specijalisa pokušavate da njemu učinite uslugu, da on bude taj koji će da zaradi, ni Beograd, ni građani iz Srbije, već isključivo on kao strateški partner vaše stranke.

Zbog toga smo protiv i zbog toga smo rekli da se ovim amandmanom briše, ne samo ovaj član, nego i cela dopuna, a DS kada dođe na vlast staviće leks specijalis van snage. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika zbog pominjanja imena i prezimena. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Shvatate li koliko kontradiktornosti ima u rečima prethodnog govornika, da u istoj rečenici on kaže da to zemljište ničemu ne vredi, jer su šipovi propali, ma ničemu to ne vredi, ne može da se gradi. Neko vara građane da će tu biti nešto, ne može da se gradi, a onda stavlja zarez, pa u nastavku da bi valjda poentirao kaže – ali vi to zemljište dajete, poklanjate kao da će neko da odnese u džepovima u Emirate, to zemljište i kaže, poklanjate vašem partneru da tamo zaradi.

Ako ne može da se gradi, kako mislite da zaradi, kako?

Na koji način mislite da zaradi?

(Balša Božović, s mesta: Da napravi.)

A da napravi? Znači, može da se gradi. Znači akademija nije u pravu jer čas se pozivate na akademiju koja je rekla – propali šipovi; ne može da se gradi, a u drugom delu kažete – aha, hoće da zaradi, napraviće hotel. Može da se gradi ili ne može da se gradi?

Sa druge strane, ako zarađuje, zarađuje i Beograd, zarađuje i Srbija. Zarađuje zato što je suvlasnik u tom projektu i šta je tu sporno? Samo što vi morate da se opredelite da li se gradi ili se ne gradi, da li može da se zida ili ne može da se zida? Ako ne može da se zida, nema zarade, ali ne može da se zida mimo zarade. Kontradiktorni ste.

Da, i u pravu ste, i ja bih se na vašem mestu hvatao za glavu sa toliko neistina izrečenih, sa toliko stvari koje nisu utemeljene u realnosti, da vi branite desetine i desetine brodova nasukanih, zarđalih na licu Beograda, da vi branite dvesta i nešto kućica udžerica u kojima su živeli ljudi nehigijenski, da vi branite da je to bolje od Savske promenade, od novih hotela, od šoping molova, od stanova ... (Isključen mikrofon.)

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Osnov je replika na izlaganje koleginice Suzane, prozvala me je direktno imenom i prezimenom.

Imate pravo na repliku ako ste prozvani. Izvolite.