Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Pokušao bih da malo dodam u odnosu na ono što je već koleginica Dazadarević rekla. Vidite, budžet iako nije željeno, ali ipak ima povećanja u svim delovima i u prihodima i u rashodima. Jedna osnovna logika je bila da taj rast prati i poziciju za nacionalne savete nacionalnih manjina. Obzirom na sve specifičnosti i probleme sa kojima se suočavaju nacionalni saveti.
Sada tu je i plus problematika nacionalnih saveta van teritorije Vojvodine koji su u daleko podređenijem položaju, jer nemaju institucije prateće koje finansiraju i drugi izvori. Ovde se isključivo aktivnosti nacionalnih saveta svodi na budžetsko finansiranje. Tako je bilo po meni elementarna logika da se bar prati rast budžeta.
Ponavljam onu istu situaciju koju smo ovde prekjuče burno raspravljali da je nažalost u poslednje tri godine bez ikakvog opravdanja došlo do drastičnog smanjenja finansiranja nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, orijentaciono za 30% zbog, po meni, apsolutno ne prihvatljive logike prebrojavanja Albanaca u Srbiji, sa onih smešnih 5.000 od 62.000 na koje se tri godine od strane vlasti tretiramo. Procena je pokazala da i pored činjenice da ima nažalost u ovih 11 godina, deset hiljada Albanaca manje u Republici Srbiji u odnosu na 2002. godinu zašta bi trebalo ipak da budu ozbiljnije analize zašto se to dešava, ali sigurno je to, to se uvek znalo, da nije došlo do tako drastičnog pada tog broja od 62.000 na 5.800.
S toga je bilo apsolutno po meni kompromitacija i same države i na to je ukazao i savetodavni odbor Saveta Evrope svojim trećem mišljenjem za Srbiju u kojem je veoma jasno, decidno rečeno da ovaj problem oko ustanovljavanja pravog broja Albanaca ne sme ni u kom slučaju da dovede do smanjenja nivoa prava Albanca u Srbiji, što je nažalost ovakvim postupcima i došlo. Zbog toga se ja vraćam opet na ono osnovno što je malo čas gospođa Dazadrević iznela, da je ipak bilo neophodno da se prati rast i u opoziciji koja je i u budžetu predviđena za nacionalne savete nacionalnih manjina. Hvala vam.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i magistar dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, ministri iz Vlade, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, predložili smo amandman na član 8. sa idejom formiranja budžetske pozicije za isplatu dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa. Naime o čemu se radi.
Kolega Ninoslav i ja smo sa tekuće budžetske rezerve predložili da se skine milijarda i 100 i da se prebaci na poziciju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i to ne ekonomsku kvalifikaciju 472 gde bi promenili i naziv. Ona se zove izvorna naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta, mi smo dodali i obaveze nastale na osnovu ostvarenih prava na osnovu rada ostvarenih u društvenim preduzećima od 2002. godine do 30. juna 2011. godine.
Sa osnovnom idejom da predložimo i počnemo rešavanje problema preko 80.000 radnika Republike Srbije, od kojih preko 4.000 radi i živi u Nišu, tj. oni su bili radnici EI Holdinga, građevinara, MIN Holdinga, Đuka-Dinić i druga preduzeća da ne nabrajam sada sve, jer nemam dovoljno vremena.
Niški poslanici, svi do jednog, u razgovoru sa radnicima ovih preduzeća, pre nekih desetak dana su se dogovorili da podrže inicijativu. Mi smo podneli inicijativu Vladi, svi smo je potpisali.
Ja sam i postavio pitanje predsedniku Vlade juče, tj. prekjuče, kada će to biti rešeno, a evo sada mi predlažemo i amandman na budžet, kako bismo omogućili, formirali budžetsku poziciju i omogućili da se višegodišnji problemi tih ljudi reše.
Napominjem da je Vlada 2015. godine formirala radnu grupu koja treba da reši ovaj problem. Ako smo slučajno poremetili nešto u budžetu, ja predlažem ministru da on da predlog sa koje pozicije to treba da se skine, a to može preko Odbora da se uvrsti u budžet.
Bitno je da se problem reši i da se formira budžetska pozicija koja će rešivi ovaj višegodišnji problem. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Gorana Ćirića i mene je u cilju rešavanja jednog višegodišnjeg problema radnika koji imaju neizmirene zarade i ovo je jedan višegodišnji problem koji imaju radnici Niša i to njih 4.500, ali i radnici u Srbiji, negde oko 80.000.
Ovo je jedan veliki problem. Skoro su narodni poslanici iz Niša, nas 12 smo imali zajednički sastanak sa gradonačelnikom Niša, gospodin Perišićem i sa predstavnicima firmi iz Niša.
Napravili smo jedan, po meni, jako dobar dogovor da smo svi kao narodni poslanici potpisali pismo namerama i inicijativu koja je poslata republičkoj Vladi da podrži rešavanje ovog problema i da se radnicima, koji imaju neizmirene zarade omogući da u nekom periodu se ta zarade isplate.
Ovaj amandman je samo u cilju da se nađe način, da se u budžetu Republike Srbije nađu sredstva da se isplate zarade radnicima Niša. Njih ima negde oko 4.500, a na nivou Srbije 80.000.
Znači, mi amandmanom tražimo rešenje problema koje počinje 2002. godine, traje godinama unazad i radnici Niša i radnici Srbije traže da ono što su zaradili da im se isplati, kako bi mogli da plaćaju svoje račune, kako bi mogli da realizuju te neke potrebe sa novcem koji su zaradili.
Ovo je jedna dobra stvar gde se narodni poslanici svih političkih stranaka iz Niša ujedinjuju oko jednog cilja to je zaštita interesa radnika i mislim da u ministarstvu vašem, a i u republičkoj Vladi, treba da imate sluha.
Radna grupa koju ste formirali da što pre da neki rezultat i da se ovim radnicima izmire te plate. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi. Izvolite.

Zahvaljujem.
Amandmanom smo predložili da budžet koordinacionog tela za narednu godinu se poveća za još sto miliona dinara i to za 60 miliona dinara za kapitalne investicije za tri opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i 40 miliona za socijalna davanja po ovim opštinama.
Opravdanost našeg predloga se zasniva na činjenici da se radi o najnerazvijenijim opštinama na nivou Republike, sa stopom nezaposlenosti preko 70%.
Međutim, vidimo da nije bilo razumevanja. Bilo je za očekivati da će Vlada to odbiti, posebno zbog prekjučerašnjeg govora ministra spoljnih poslova, čiji nastup sa dozom cinizma i racizma u odnosu na Albance, nas je prosvetlio novim saznanjem, kojeg, eto, nismo bili svesni da imamo deset puta više prava u odnosu na ono što zaslužujemo.
Bez obzira na to, na manje ili više para, na manje ili više prava, mi nećemo kleknuti. U našoj borbi za prava Albanaca Preševske doline, ali naravno po evropskim standardima.
Na kraju imam pitanje za ministarku Joksimović. Ona je prekjuče pomenula da je pokrenuta inicijativa za IPA fondove sa Makedonijom za prekograničnu saradnju, ali niste pomenuli da li je pokrenuta inicijativa za otvaranje malograničnog prelaza Miratovac – Lojane, koji bi, mislim, trebao da bude jedan od preduslova za te prekogranične saradnje.
Nisam dobio odgovor od nadležnog ministra, iako sam ovo pitanje postavio 1. oktobra ove godine. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.
Izvolite, gospodine Halimi.

Gospodine predsedavajući, na ovaj amandman bih ja dodao da u nastojanjima o kojima su predstavnici Vlade ovde obilno i veoma opširno govorili, a  čitava je suština da budžet bude razvojni.
U tom pravcu ne idu ovi predlozi za poziciju koordinacionog tela, pogotovo ove dve stavke koje se tiču subvencija privatnim preduzećima, gde je došlo do smanjenja od 48 na 40 miliona dinara i naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta sa 43 na 40.
U redu je sasvim što su ukinute, ne smanjene one pozicije o uslovima po ugovoru, specijalizovanim uslugama, službe koordinacionog tela o kojima, pravo da vam kažem, čitav niz ovih godina nemam pojma kako su se trošili. Ali, smatram da stvarno nije trebalo smanjiti ove dve pozicije koje su apsolutno u neku ruku bila neka nada.
Ako se počelo pre tri godine, upravo sa ovim subvencijama, koje su, pokazalo se do sada, bile nedovoljne, jer nemamo indikatora da je došlo do nekog opipljivijeg povećanja zaposlenosti ili smanjenja ogromne stope nezaposlenosti.
Sada ne znam kojom logikom, na osnovu koje analize se došlo do zaključka da ih treba smanjiti. Zato sam i u načelu govorio i tražio, čitavo vreme to tražim da se napravi analiza. Ako je 15, 16 godina radio jedan organ koji je Vlada postavila, imenovala da se jasno vidi koji su efekti. Koliko to funkcionisanje, tog Vladinog organa, utiče na promenu stanja na ovom području. Nastavlja se da imamo tu katastrofalnu situaciju da je stopa nezaposlenosti sigurno preko 70, ne znamo tačno dokle se stiglo.
Uzmite i malo detaljnije pogledajte analize investicionih ulaganja za svaku godinu.
Ja sam pravio analize u ono vreme kada je koordinaciono telo imalo duplo veći budžet i tada smo imali situaciju da je otprilike tri do 3.600 dinara po stanovniku su bila investiciona ulaganja u ovom području, u ovim opštinama, a što je pet do šest puta niži od državnog proseka, otud se i to odražava i kad je u pitanju nacionalni dohodak po stanovniku. Nažalost, takođe je pet do šest puta niži od državnog proseka.
Šta je sada suština? Da je dobro - nije dobro, da je situacija loša – loša je, nego kažite mi ovim smanjenjem koja je poruka? Da li da je previše postignuto pa je logika sad, ne treba pratiti ovaj trend koji budžet za čitavu državu predviđa ili da je Vlada podigla ruke da ne može ništa konkretno na tom području da radi. Ne bih hteo da ova druga logika bude, u ovom slučaju prisutna.
Ali, u svakom slučaju bi ovde moralo ipak daleko ozbiljnije, rekao sam onaj dan, da ne dopustimo jedan državni organ, pogledajte sam termin – služba koordinacionog tela formirana van struktura Vlade, a mi tražimo od Vlade pomoć.
Nismo nikad tražili da Vlada formira organ u Beogradu koji će da se bavi nama, u ime nas, to je prevaziđeno to je u 19. veku bilo.
Ostavimo sad te manire i to ophođenje, čitavo vreme u koordinacionom telu tada je ideja bila, i to pogledajte u odluci Vlade od aprila 2009. godine, gde je izričito rečeno da će da se naprave sem operativni i srednjoročni programi, a koji će biti sačinjeni od strane radnih koordinacionih grupa sa predstavnicima tri opština i nadležnih ministarstava i od toga, apsolutno, to je ostalo slovo na papiru. Ništa u praksi nije ostvareno.
Otud mi imamo sad ovu situaciju da ne znamo na čemu smo, ne znamo uopšte da li postojanje, samo postojanje tog koordinacionog tela, u kojoj funkciji? Ako je stvarno kako tu piše u obrazloženju da su one strateški važne za državu, dajte onda na isti način da se ophodimo, da stvarno damo strateški značaj razvoju tih opština, ali ovakva kakva nam je situacija apsolutno ne valja rabota.
Može ovde potpredsednik Vlade kako god hoće da interpretira. Ja mogu reći da mu je atmosfera bila kao da predstoje izbori. Jedino bih ga zamolio da ne bude hapšenja kao 2012. godine, dva dana pred izbore. A apsolutno nismo od jednoga potpredsednika Vlade ni jednu reč čuli šta Vlada namerava da obezbedi ozbiljan pristup u razvoju ovih opština, kako bi konačno došli do toga da stvarno to zaostajanje, da se i dalje ne produbljuje. Hvala vam.