Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Topić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nada Lazić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, ja sam dala amandman koji se odnosi na razdeo 23, odnosno na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovim amandmanom se predviđa smanjenje sredstava za programsku aktivnost 4001, koja se odnosi na izmirenje preuzetih obaveza Fonda za zaštitu životne sredine, u iznosu od 10 miliona dinara i preusmeravanje tih sredstava na programsku aktivnost 0405, funkcija 560, odnosno sredstva koja želim da se opredele za izradu karte erozije u Republici Srbiji.
Evo zbog čega ovo predlažem. Imajući u vidu katastrofalne poplave tokom 2014. godine, njihove uzroke i posledice, neophodno je praktično zanoviti kartu erozije Srbije, odnosno tačno utvrditi oblasti podložne eroziji pod pojavom geoloških stihija izazvanih velikim padavinama, kakve su bile u proleće 2014. godine. Kod nas se obnavljaju periodično u intervalu od oko deset godina. Naročito je bila karakteristična 2006. godina, kada su klizišta zahvatila skoro celo brdsko-planinsko područje Srbije, nanoseći štete koje su uticale i na život građana i privredu. Tada je pažnja javnosti bila fokusirana na ove nove pojave i na pomoć ugroženim područjima.
Međutim, čim su se klizišta smirila sve se brzo zaboravilo i ponovo se dogodilo prošle godine kada je ciklon „Tamara“ zahvatio čitav region, pa je tako i kod nas izazvao obilne kiše, došlo je do velikih klizišta i odrona u Srbiji i dovelo do uništenja ili oštećenja mnogih stambenih i privrednih objekata, čak do uništenja infrastrukture, kao što su putevi, vodovodi i kanalizacije, što je štetno uticalo na životnu sredinu, a u pojedinim mestima nastala je potpuna blokada života i čak je stanovništvo bilo privremeno iseljeno.
Tada su došli do izražaja svi nedostaci u građenju, kao što je nelegalna i neadekvatna gradnja stambenih objekata na mestima koja su podložna pojavi klizišta i odrona. Materijalne štete su ogromne, a štete po životnu sredinu dugoročne, u nekim mestima čak i nenadoknadive. Prema tome, da bi se ovakve kataklizmičke situacije dočekale spremnije i da bi se njihov uticaj sveo na minimum, potrebno je poštovati preporuke stručnjaka, u ovom slučaju geologa, i stimulisati saradnju sa stručnjacima u oblasti prostornog planiranja, urbanizma, građevinarstva, vodoprivrede, rudarstva i drugih struka.
Zato smatram da je izrada mape, odnosno karte erozije za celu teritoriju Srbije neophodna, kako bi se znalo koja su mesta podložna pojavi erozije, klizišta, odrona i drugih bioloških stihija, usled čega su rizična za gradnju stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata i koje mere je potrebno preduzeti u tim područjima kako bi se erozija svela na minimum. Na taj način spremno bi dočekali ovakve pojave i štete bi bile daleko manje. Smatram da je tih 10 miliona dinara, koje bi se za ove potrebe izdvojilo, daleko, daleko manje od milijarde, pa čak i više od milijarde evra, koliko je procena da su štete od prošle godine iznosile.
Takođe, amandmanom želim povećanje iznosa sredstava namenjenih za programsku aktivnost – trajno zbrinjavanje istorijskog otpada. To su aktivnosti koje želimo da podržimo ovim amandmanom, isto u iznosu od 10 miliona dinara, kao što su priprema stručnih osnova za izradu zakona i drugih propisa u oblasti upravljanja otpadom, jer vidimo da u toj oblasti strahovito puno kasnimo, da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o otpadu nažalost najavljen da će biti usvojen ove jeseni, a ništa od njega, evo kraj godine je. Takođe, za izradu i sprovođenje strateških dokumenata za integrisano upravljanje otpadom i njihovo povezivanje sa drugim strateškim dokumentima, razvoj operacionih planova za posebne tokove otpada, praćenje rada i učestvovanje u radnim telima vezanim za Bazelsku konvenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovih odlagališta.
Nažalost, mi kod nas još uvek nemamo uređen sistem za uništavanje opasnog otpada i smatramo da ovakvo jedno ulaganje koje je u odnosu na sve druge troškove daleko manje i skromnije, ali pomaže da se problem u budućnosti bolje rešava bi dalo mnogo veće koristi.
Posebno želim da se osvrnem na jedan primer u poslednje vreme, naime, „Sirmium Steel“ u Sremskoj Mitrovici, kao jedan vrlo negativan primer koji bi morali da rešavamo. Radi se o tome da je investitor napustio, odnosno otišao iz zemlje, ostavio ogromne dugove i ostavio opasan otpad sa kojim sad ne znam i želim da postavim pitanje, nažalost, ovde nije ni ministarka zaštite životne sredine ni ministar privrede - ko će sad i na koji način zbrinuti ovaj opasan otpad, a da ne govorim o naknadi štete i o tome da su radnici ostali bez posla i kako će se uopšte ovaj program rešiti?
Želim da iskoristim ponovo priliku da pitam ministra Vujovića jer sam to pitala kada je bila načelna rasprava - kada će biti konačno uspostavljen zeleni fond jer se do sada, po postojećem Zakonu o životnoj sredini, ubiraju i dalje sredstva na osnovu naknada za zagađenje? Po nekim procenama, radi se od pet do sedam milijardi dinara na godišnjem nivou, koje sada idu u centralni budžet i to nisu zeleni novci, kako bi rekli, što znači da bi taj novac i u ovim situacijama bio veoma korisno i veoma dobro iskorišćen upravo za poboljšanje stanja u životnoj sredini.
Vi ste nam odgovorili da ne prihvatate ovaj amandman, kaže se, zbog preuzetih obaveza iz, pretpostavljam, onog ugašenog fonda koga ste ugasili 2012. godine i od tada do danas njegov status nije rešen. Samo ću vas podsetiti da je u poglavlju 27. Evropska unija dala preporuku da se ponovo uspostave kontinuirani izvori finansiranja, tj. nekakav zeleni fond. Hvala lepo.

Hvala.
Gordana Čomić, izvolite.
Hoćete li da čujete ministra prvo, ili?

Vrlo ću kratko.
Podrška ovom amandmanu, sa molbom i poslanicima iz Zelene grupe i sa molbom ministru finansija da prihvati amandman a poslanici da glasaju. Amandman je dobar, amandman je evropski, amandman je dobar za Srbiju. Ne radi se uvek o iznosu novca, radi se o poruci šta hoćemo dobro s tim novcem da uradimo. Karta erozije nam je neophodna, umesto kukanja o tome šta nam se dešava, zato što je nemamo. Tako da je samo moja podrška amandmanu u tom smislu. Hvala vam.

Hvala.
Ministar Vujović ima reč.

Da. Sva tri predloga - dva sa konkretnim ciframa i ovaj koji ste rekli poslednji za zeleni fond su mi, po suštini, potpuno prihvatljiva. Nažalost, izgleda da nismo uspeli zbog 419 amandmana koje smo u kratkom roku morali da obradimo, ovo je glavni problem, pošto se radi o preraspodeli među pojedinim elementima, da se dobije saglasnost onih sa čijih aproprijacija se skida.
Zato ne mogu da prihvatim amandman kako je napisan, ali mogu da vam obećam sigurno da će ova dva prva predloga, zeleni fond je posebno pitanje, dva prva predloga sigurno ćemo moći da komodiramo zahtevom za korišćenje tekuće budžetske rezerve čim krene fiskalna godina.
Prema tome, suštinski podržavamo amandman, a baš nismo imali vremena da obezbedimo saglasnost onih na koje se aproprijacije odnose, ne mogu formalno da ga prihvatim. Hvala lepo.

Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici poslaničke grupe SVM.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik prof. dr Nebojša Petrović.
Da li želite reč? (Ne.)
Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, amandman, kao što sam i u obrazlaganju prethodnog amandmana izneo, ima konstruktivni karakter, znači da ono što znamo da je problem u pogledu finansiranja, pogotovo u poljoprivredi, na neki način amortizujemo. Ovde sam imao prilike da čujem da je budžet zbirka brojki kojima se nešto planira itd. To, nažalost, jeste tako. Ovde se radi o brojkama od kojih ljudi žive.
Znači, da budem jasan, u članu 8. razdeo 28 Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, socijalna pitanja, deo programa koji se tiče finansiranja onih koji će ostati bez posla, viška zaposlenih itd, s obzirom da u obrazloženju piše da u prethodnoj godini nije uspešno obavljena privatizacija i nije utrošen novac koji je već bio planiran, a da se za ovu godinu predviđa isti toliki novac, smatram da je nepotrebno da je, eto, možda iz nekih bezbednosnih razloga, da ne bi došlo do socijalnih reakcija u stanovništvu, predviđen veći novac kako bi se ljudi hitrije namirili.
Ali, taj novac evidentno nije potreban u toj količini, pa sam predložio amandmanom da se 3,2 milijarde prebace Ministarstvu poljoprivrede i zaštite čovekove sredine, ekologije, kako se kaže, nekad je bilo šumarstvo i vodoprivreda, da to služi za regresije i premije koje su, kako vi stalno tvrdite, iste kao prošle godine. Međutim, ostali ste dužni 9,7 milijardi i to je pretvoreno u javni dug, tako da te 23 milijarde evidentno nisu bile dovoljne.
Da li se više ljudi prijavilo ili nije? Potpuno podržavamo ovaj prihvaćeni amandman i to su ljudi koji žive od poljoprivredne proizvodnje i mislim da biste na krilima ovako dobrog raspoloženja prihvatanja amandmana mogli da prihvatite i ovaj jer je on u interesu najveće populacije koja živi u ovoj zemlji.
Želeo bih da kažem da je, za razliku od nekih kolega koji se predstavljaju po zanimanju seljaci, da je seljak po zanimanju, ja to nisam, ali želim da im pomognem. Želim da pomognem tim proizvođačima da kroz razne oblike, programe koji se mogu ostvariti kroz ovaj deo budžeta dođu, stvore solidnu bazu i znamo i svi da jedan dinar uložen u poljoprivredu daje 3,2 dinara, i to vrlo brzog obrta. Zahvaljujem.

Na naziv glave III  i član 9. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, uvažena gospođo Joksimović i poštovani ministre Vujoviću i Udovičiću, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 9. Predloga zakona o budžetu, argumentovali naš amandman.
Ministarka Joksimović je nama odgovorila da ne treba da brinemo zbog, kako smo mi to ocenili, neevropskog predloženog budžeta jer će u ponedeljak da budu otvorena pregovaračka poglavlja 32. i 35, a najvažnije za ovu temu je poglavlje 32, koje nosi naziv Finansijski nadzor i kojim se uvodi interna kontrola javnih finansija.
Nema dileme, gospođo Joksimović, dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbiji mesto u EU, da je to naše civilizacijsko okruženje, da moramo ovde iz ove institucije jasno da poručimo – jasno ka Evropi! Ali, na tom putu, sve one vlade koje vode našu državu, ja mislim i mi, kao građani i narodni poslanici, treba da podsetimo i na neke neostvarene stvari.
Na primer, evo, mi smo imali i zajedno smo slušali ovde ove nedelje i gosta iz Evropske komisije koji je ukazao na neke stvari zbog kojih, na primer, nije moguće da otvorimo sada poglavlja 23. i 24. koja se tiču velikih načela, gospođo Joksimović, vladavine prava, ličnih sloboda itd. Pa, kako to da se nismo pripremili za ta najteža poglavlja, kako svi kažemo ovde? Kako to da ne reagujemo na ocenu gospodina Hana da Skupština mora da radi malo bolje ovde, da imamo problema sa pravosuđem, slobodom izražavanja itd? To su sve važne stvari za naš evropski put, a naravno, otvaranje poglavlja, to je bitna stvar. Hvala.