Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.10.2016.

OBRAĆANJA

...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, predsedavajući, uvažene kolege poslanici, nisam srećan zbog toga što na Prvoj redovnoj sednici ovog saziva parlamenta kao prvu tačku dnevnog reda imamo izmenu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i oduzimanje para gradovima i opštinama.
Takođe, očekivao sam ministra Dušana Vujovića ovde, za koga smatram da je trebalo da, kao neko kompetentniji, odgovara na naša pitanja, s obzirom na činjenicu da je ministarka Ana Brnabić tu sada u novom sazivu po prvi put i da je njoj, eto, pripao taj zadatak da brani ovaj zakon danas.
Dakle, da pogledamo prvo u kakvoj zemlji mi danas živimo. Mi živimo danas u zemlji sa najnižim platama u regionu, u zemlji čiji građani plaćaju najskuplje gorivo u regionu, živimo u Srbiji koja ima najstarije stanovništvu u regionu. Srbija spada u pet najstarijih zemlja Evrope. Živimo u Srbiji iz koje godišnje preko 30 hiljada stanovnika odlazi.
Istovremeno, hvalimo se suficitom u budžetu. Vrlo često koristimo to, odnosno premijer Vučić koristi u svojim nastupima na teatralnim pres-konferencijama. Poslednja je bila 1. septembra, gde smo čuli o tome kako je suficit u budžetu 31,8 milijardi dinara i da je to mnogo više nego što je bila procena MMF-a.
Ja ću vam samo reći da kada u nerazvijenim zemljama imate suficit u centralnoj kasi, to obično u praksi znači da imate deficit u džepovima stanovništva i budžetima privrede.
Hvalimo se tim našim neverovatnim reformama i rezultatima da bi nas po leđima tapšala Svetska banka, MMF i druge međunarodne finansijske institucije, ali ćutimo od koga smo taj novac uzeli. Nikako da čujemo otkud taj suficit i toliki napredak u budžetu Republike Srbije. Uzeli smo ga od penzionera kojima smo smanjili penzije, koji danas jedva sastavljaju kraj sa krajem i koji nemaju ni za lekove. Uzeli smo od profesora i lekara kojima ste smanjili plate. Uzeće se i od PDV-a za robu namenjenu bebama i mnoge druge stvari. Ali, pokazalo se da to nije dovoljno, da nam fali još pohvala od velikih međunarodnih finansijskih institucija. Zato su danas na dnevnom redu budžeti lokalnih samouprava, da se uzmu pare i od opština i gradova.
Verovatno smatrate da su budžeti Prokuplja, Niša, Sombora, Novog Sada, Kragujevca, Beograda preveliki i da im treba oduzeti 4,8 milijardi dinara i te pare preliti u centralnu kasu. Obrazloženje predlagača zakona koje smo dobili je u stvari citiranje analize Fiskalnog saveta, koja je po meni prilično neiskrena, a sad ću vam reći i zbog čega.
Dakle, kao obrazloženje navodi se povećanje deficita, to smo sada čuli od ministarke, od 2011. godine za 1,1% na godišnjem nivou, kao i da takva raspodela poreza po oceni Fiskalnog saveta nije utemeljena u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porezi dominantno pripadaju centralnom nivou vlasti, kao i da opštine i gradovi nisu ta sredstva upotrebili u prethodnom periodu za razvojne projekte, već su se ponašali bahato, trošili za plate, zarade i neke druge stvari.
Pošto su nam svima puna usta evropskih vrednosti, hajde da vidimo šta su to i evropski standardi kada je preraspodela javnih prihoda u pitanju. Najpre, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine obavezuje države koje su je prihvatile da primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti. Da li je to tako u Srbiji?
U pojedinim razvijenim državama EU skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, a u Srbiji su prošle godine sve opštine i gradovi, uključujući i AP Vojvodinu dobili svega 11,68% ukupnih prihoda, odnosno devet puta manje od centralnog nivoa vlasti. Onda čujemo kako je zbog zakona 2011. godine Republika bila darežljiva prema opštinama. Međutim, podaci pokazuju nešto sasvim drugo. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, zato mi je trebao ministar Vujović koga ovde nema, godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou vlasti u Srbiji od 2012. godine do dana današnjeg iz godine u godinu su sve niži, pa ću vam reći da 2012. godine je lokalnim samoupravama godišnje pripadalo 17,7% ukupnih javnih prihoda, 2013. godine 14,2%, 2014. godine 12,28%, a 2015. godine smo postigli rekord sa svega 11,68% sredstava.
U isto to vreme centralni nivo vlasti je od 2012. godine inkasirao 82,8%, 85,8% 2013. godine, 87% 2014. godine i 88,3% 2015. godine. To govori da cela Srbija radi samo da bismo punili republičku kasu, da građani treba da štede, da privreda treba da štedi da bismo mi sve pare slili tu, da bi premijer imao o čemu da govori na pres-konferencijama, pominjući neverovatne reforme sa kojima svakog dana žive građani Republike Srbije.
U svim zemljama EU, kao što sam i rekao, pripada u proseku jedna trećina ukupnih javnih prihoda jedinicama lokalne samouprave, a ostatak ide u centralnu kasu. Kada govorimo danas o porezu na zarade, on je zapravo samo jedan izvor finansiranja lokalnih samouprava, i ako ga posmatramo parcijalno, onda možemo reći da možda treba napraviti preraspodelu. Sve bi to možda i bilo tako da situacija u praksi nije drugačija. Ja razumem da i za MMF i za ministra finansija ovaj Predlog zakona danas predstavlja brojke i slova.
Oni su uzeli papire, sagledali, rekli prebacićemo iz jednog ćupa u drugi ćup, imaćemo na nivou Republike više param, imaćemo fiskalnu stabilnost, opštinama ćemo nešto uzeti, neće to biti preveliki problem.
Naravno, ja kao neko ko je bio predsednik opštine mogu sa punim pravom da kažem onima koji to nikada nisu bili, pa i ministru Vujoviću, odakle zapravo uzima sredstva? Da bi znao od čega uzima sredstva, on ne uzima ni od jednog predsednika opštine. On treba da siđe u realan život, da siđe među narod, da siđe među građane, da čuje šta su njihove potrebe i šta će se smanjiti time što se na ovakav način godinama unazad smanjuju sredstva za finansiranje lokalnih samouprava. U tom slučaju biste videli da će se smanjiti sredstva za izdvajanje i za poljoprivredu, i za lokalnu infrastrukturu, i za nabavku materijala za škole, pomoć nezaposlenim porodiljama, predškolskim ustanovama i svega ostalog što je u nadležnosti za finansiranje lokalnih samouprava.
Sada, to možda ne bi bio preveliki problem da opštine vrlo često nemaju potrebu, odnosno da ne moraju da finansiraju iz svojih lokalnih budžeta nešto što nije u njihovoj direktnoj nadležnosti, pa zbog nefunkcionisanja sistema institucija, zbog toga što neke republičke institucije ne obavljaju svoje poslove, ne finansiraju određene stvari, vrlo često su opštine primorane da to rade iz sopstvenih budžeta.
Navešću vam nekoliko primera, kao što je kupovina protivgradnih raketa. To nije u nadležnosti lokalnih samouprava. Dobili smo smernicu i mišljenje Ministarstva finansija da možemo kupovati, jer nema para u republičkoj kasi za to. Isto tako, godinama unazad se finansiraju zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama zato što Fond ne odobrava zaposlenje novih radnika. Isto tako smo pre godinu i po dana dobili novo poskupljenje struje kroz uvođenje mrežarine za javnu rasvetu od 50%. Isto tako smo dobili nalog od premijera, pre godinu dana, da 7.000 jednokratno damo svim radnicima u predškolskim ustanovama, odnosno vaspitačicama, jer je to naša obaveza, ali je premijer dogovorio sa sindikatima i rekao – naložiću opštinama da to prebace. Isto tako je pre nekoliko godina ograničen iznos komunalne takse zbog pospešivanja privrednog ambijenta u gradovima i opštinama, što nije loše, i ja sam tada bio za to, iako sam bio predsednik opštine, ali kada vi ovako kontinuirano godinama svakim novim zakonom oštećujete lokalne samouprave dovešćete u problem građane koji tu žive.
Ja sada znam da će neko reći da su predsednici opština nekakvi neodgovorni lokalni šerifi, da troše pare na zapošljavanje, na plate, i to se moglo čuti mnogo puta u prethodnom periodu, ali nemojte na osnovu izuzetaka praviti pravilo. Dakle, ukoliko neki predstavnik lokalne samouprave, kao što je, recimo, predsednik opštine Kuršumlija kupio sebi prvo auto, iz SNS, predsednik opštine Kosjerić je za nekoliko puta u vrednosti godišnjeg budžeta zadužio svoju opštinu, kada neki predsednici opština krijući se iza partijske knjižice vladajućih stranaka potpisuju razne finansijske ugovore sa svojim rođacima, to ne sme biti pravilo, niti biti praksa.
Ja danas hoću da govorim o onim predsednicima opština koji su odgovorno obavljali i obavljaju svoj posao, koji su perspektivni i koji su prosperitetni, oni koji znaju šta znači lokalna infrastruktura, oni koji znaju šta su kapitalni projekti, oni koji znaju da razgovaraju sa investitorima, oni koji znaju da isplaniraju budžet po meri svojih građana, da nad svojim budžetom ostvare sve one potrebe koje građani od njih očekuju. Oni su kažnjeni i oni se kažnjavaju ovakvom politikom koja traje unazad nekoliko godina kontinuiranim smanjenjem sredstava za razvoj lokalnih samouprava, a što se tiče SNS i njenih predsednika opština, svakako će i oni imati vremena da se razračunaju sa mangupima iz svojih redova.
Dok se umanjuju sredstva lokalnim samoupravama, sa druge strane niko ne otvara temu ko će platiti promašaje nestručnih ministara u prethodnom periodu. Mi smo promenili 36 ministara od 2014. godine. Mnogi od njih su najavljivani kao čarobnjaci koji će napraviti privredni bum u Srbiji, a onda su napravili ogromne troškove i ogromne probleme u svojim resorima. Niko ne pominje zašto se ne postižu rezultati u reformi javnih preduzeća, zašto i dalje imamo situaciju da se nenormalno troši novac kroz davanja javnim preduzećima poput „Srbijagasa“, poput „Železnica“, poput EPS ili na kraju RTB „Bora“, a svi znamo koliki milioni i milijarde odlaze u ta preduzeća. Niko nije hteo da se uhvati u koštac da radi taj težak posao, iako se godinama unazad od 2014. godine, od strane premijera Vučića, najavljuju velike i sveobuhvatne reforme koje će pre svega krenuti od javnih preduzeća. Lakše je svima bilo da se taj teret koliko, toliko prenese na lokalne samouprave, a indirektno će se preneti i na same građane Republike Srbije i građane koji žive u ovim lokalnim samoupravama.
Mnoge opštine i gradovi će verovatno tražiti način kako da nadomeste ovo smanjenje finansijskih sredstava, i to pre svega kroz povećanje njihovih izvornih prihoda, kao što je možda porez na imovinu ili neki drugi primeri. To će se opet preliti na džepove građana Republike Srbije.
Mene zabrinjava i činjenica da na ovako važnu temu većina predsednika opština u Srbiji i gradonačelnici ćute. Siguran sam u to da njima nije previše dobro, ali znam da se sa druge strane oni plaše da ne dobiju ukor od svojih partijskih centrala i svesno prihvataju da budu neko ko će podržati smanjenje davanja opštinama. Napominjem, ne samo po ovom zakonu, već govorim o ukupnim prihodima koje lokalne samouprave dobijaju i tendenciju pada od 2012. godine do danas.
Pitam se – dokle tako? Oni sada razmišljaju na koga će preliti taj gubitak, verovatno ne želeći da se suprotstave ili protivureče ministru finansija i premijeru, jer očekuju da tokom godine možda dobiju iz budžetske rezerve sredstva za tekuću likvidnost i onda imamo situaciju, kao što je to bilo prethodnih godina, da gradovi poput Leskovca, Niša, Kragujevca, Novog Sada dobijaju stotine miliona dinara, potpuno netransparentno, na osnovu ličnog ubeđenja ministra finansija ili premijera, na osnovu njihovih obrazloženja i oni sada ćute računajući da će biti podobni i dobiti mimo zakona sredstva. Da li je normalno da mi smanjujemo zakonom sredstva lokalnim samoupravama, a sa druge strane ne ukidamo i ostavljamo to ovlašćenje da se u određenim situacijama opštinama i gradovima iz republičke kase, podobnima naravno, prebacuju određena sredstva?
To samo govori o tome da mi danas u Srbiji imamo jedan veliki problem, a to je pre svega nedostatak demokratije, nepostojanje institucija i na kraju i parlamentarizma. O ovome što ja danas govorim šapuće se u parlamentu, i to nije nikakva tajna. O tome govore predsednici opština i poslanici iz vladajućih struktura, ali sve dotle dok se ne uspostavi zaista suštinska, istinska demokratija, to znači da građani neposredno na izborima, uz promenu izbornog zakonodavstva, biraju svoje predstavnike. U opštinama u kojima nikada nisu bili će odlučivati ministri, zakone će te izglasavati vi, gospodo, kolege narodni poslanici kojima je daleko važnije šta kaže MMF i vaš predsednik stranke, nego vaš komšija ili vaš sugrađanin.
Zbog svega ovoga što sam naveo kao argumente, poslanička grupa SDS i NPS će glasati protiv ovog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala puno.
Prvo, imam par stvari da prokomentarišem. Razumem da je ovo politička debata. Volela bih da nekako ipak budemo malo više objektivniji. Mi se znamo. Ja stvarno mislim da ste vi profesionalno odgovoran čovek, pa iz tog razloga bih stvarno volela da smanjimo politiku i da više pričamo o stvarima kakve jesu.
Što se tiče kompetentnosti i toga da na žalost ministar Vujović nije ovde, da, nije ovde, imao je druge obaveze. Ja nisam manje kompetentna time što sam novi ministar. Ne postaje čovek kompetentan time što je ministar, pa što ste duže ministar to ste kompetentniji.
Drugo, stvarno od vas ne bih očekivala, svakako i od vaše poslaničke grupe, da pričamo ovako o MMF. Ja bih mislila da vi stvarno razumete značaj MMF za Srbiju. Ja razumem, recimo, poslaničku grupu SRS, da je recimo protiv MMF i ja to potpuno razumem i razumem njihove argumente, ali vas ne mogu da razumem. Ja sam mislila da delite ubeđenje da je MMF dobra stvar za Srbiju zato što svako to tapšanje po leđima, kako bi vi rekli, MMF znači da ova Srbija ima jeftinije pare, jeftinije kredite i da je stabilnija i da više investitora dolazi u nju. Ja bih tako mislila, ali u redu.
Što se tiče smanjenja budžeta svakako se oni u nekim opštinama smanjuju, u nekim opštinama se ne smanjuju. To pretpostavljam da znate da zavisi isto tako i od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Evo, ja imam primer recimo Sombora da budžet grada je oko 20 miliona evra i koji se u odnosu na pre pet godina povećao za oko 15%, isto tako imam primer Majdanpeka gde se budžet grada takođe povećao zato što su povećali za 20% porez od imovine, ne time što su digli osnovicu i podigli porez na imovinu građanima, nego zato što su ažurirali svoju bazi podataka i povećali obuhvat tog poreza.
Što se tiče promena i smanjenja budžeta, smanjenja plata i penzija i svega toga, opet mislim da te dve teme nekako teme idu zajedno i ono što bih ja volela da kažem je da jedna stvar koju sam ja videla u poslednje dve godine je da Vlada otklanja greške koje su pravljene, a tako otklanja i greške koje one same prave, pa zbog toga ne vidim da je problem da se promenilo 36 ministara. Što? Da neće da ostanu ako ne rade dobro? Ali, u ovom pogledu, imamo smanjenje penzija koje potpuno neracionalno povećano 2008. godine, je li tako? Nije bilo racionalno povećanje penzija 2008. godine, pa je neko morao da ih smanji da bi bio odgovoran.
Godine 2011. isto tako dosta je neracionalno povećan udeo poreza na zarade sa 40% na 80%. Tada se verovalo, nadalo se ja mislim, nije se verovalo zato što nije to bazirano bilo na nikakvim analizama, nadalo se da će to ide u investicioni razvojni projekte kao što sam rekla. Nažalost, rashodi za zarade na lokalu u periodu između 2008-2014. godine su nominalno povećani za 42%, a rashodi za robe i usluge su povećane za 50%, dok su istovremeno kapitalni rashodi, znači investicioni projekti nominalno smanjeni za 29%. Istina je da je to bilo vreme svetske ekonomske krize pa je taj trend bio silazni i na republičkom nivou, ali u osetnoj manjoj meri nego što je slučaj bio kod lokalnih samouprava.
Ima lokalnih samouprava, ja se slažem potpuno koje su fantastične, nažalost ne govorimo dovoljno o njima, ne govorimo o lokalnim samoupravama koje nisu dobre i ima stvari koje u prethodnom periodu nisu dobro urađene, koje ćemo mi gledati ove godine, za 2017. godinu da otklonimo kao što je bilo linearno smanjenje, umesto od opštine do opštine gde smo, jesmo kaznili dobre lokalne samouprave, ali je bilo tako i menjaćemo i to. Tako da ako je neki problem, promenićemo.
Normalno je da u državi postoji veća plata u privatnom sektoru, nego u društvenom sektoru. Godinama, godinama, ja mislim da su svi pričali o tome da bi trebalo da se racionalizuje državna uprava, da bi trebalo da se racionalizuje i lokalna samouprava i javna preduzeća zato što privreda više ne može da izdrži da finansira javni sektor. I to se sada i desilo. Mislim da su sada u nominalnim vrednostima, pravim vrednostima da su plate u privatnom sektoru veće nego plate u državnom sektoru.
Ja sam rekla da teret fiskalne konsolidacije je okej da ga ponesemo svi jednako, zato što je ovo ozbiljan posao i slažem se, ja mislim da se slažemo svi da je ozbiljan posao. Ne mogu da verujem da možemo da se ne slažemo oko toga da nije ozbiljno urađen. Ali, dobro, možda možemo. Meni je teško da čujem argumente kako nije ozbiljno urađen.
Dakle, državna administracija se jako racionalizovala. Vi sada imate i to zahvaljujući svim naporima u poslednje dve godine, vi imate prosek Srbije državnih službenika od 6,7% na 100 stanovnika gde imate u EU 8% državnih službenika na 100 stanovnika. Ono što dalje, na čemu ćemo insistirati je obuka i preraspodela, jer i dalje negde ima manjka, negde ima viškova, ali obuka je ono na čemu ćemo insistirati i državna uprava nije istina da je samo uzimala novac iz penzija i uzimala sada novac iz lokalnih budžeta, a ništa sama nije radila, mislim da je državna uprava krenula prvo od sebe.
Što se tiče raspodele po partijskoj liniji, ja nisam član stranke nijedne, ali ovo je mislim dokaz da nije bilo raspodele po partijskoj liniji, ovde se vodilo nekim drugim principima. Rekla sam da ne prelazi 4% godišnje tako da bi lokalne samouprave mogle da nastave da pružaju kvalitetne usluge građanima u privredi.
Što se tiče samih lokalnih samouprava, ja sam rekla, mi smo imali sastanke sa svim lokalnim samoupravama, obišla sam već dosta lokalnih samouprava, to će biti moj prvi prioritet, da budem što više u lokalnim samoupravama, jer ne priznajem strategije i akcione planove dok ne vidim šta se dešava na lokalu. Ali, pre svega su predstavnici organizacija lokalne samouprave tj. „Stalna konferencija gradova i opština“ i njihovo predsedništvo pozdravilo ovakav nacrt zakona. Tako da nema potrebe da raspravljamo oko toga šta to lokalnim samoupravama znači, kada su same rekle. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče naših komšija i prijateljima o kojima je govorio prethodni govornik, oni su svoje rekli u aprilu ove godine, kada su svoje poverenje ukazali upravo SNS i omogućili nam da nastavimo da vodimo državu naredne četiri godine.
Ja se inače nikad ne bih hvalio svojim neznanjem. Dakle, brojke su neumoljive. U periodu januar-septembar 2016. godine ostvaren je suficit budžeta od 27,2 milijarde dinara i ovaj rezultat je za 120,6 milijardi bolji od planiranog. Naime, planirani deficit u periodu januar-septembar iznosio je 93,4 milijarde dinara.
Nije tačno ono što je rekao prethodni govornik da je država navodno nekome nešto uzela pa zato ima više pare u republičkom budžetu. Statistika je sledeća. Ključni doprinos u ostvarenju znatno boljeg rezultata u odnosu na plan dali su prihodi koji su u periodu januar-septembar 2016. godine premašili plan za 81,5 milijardi dinara i tu pre svega možemo da zahvalimo rastu poreskih prihoda od 51 milijarde dinar, zatim 39.1 milijarda dinara su manji rashodi u državi nego što je to bilo planirano i 30,7 milijardi dinara su bolji neporeski prihodi. Tako da smo mi uspeli da za prvih devet meseci ove godine ostvarimo istorijski ekonomski rezultat, tj. da imamo 120,6 milijardi dinara u budžetu više nego što smo planirali.
U vreme kada je stranka kojoj pripada gospodin Aleksić, vodila ovu državu, mi smo bili država koja je bila u ekonomskom minusu, to vi gospodine Arsiću veoma dobro znate. Dakle, BDP je bio u minusu. Mi smo sada u plusu, iz meseca u mesec se taj plus povećava, iz godine u godinu se povećava, ako pogledate industriju, trgovinu, poljoprivredu, sve privredne grane, apsolutno sve je u plusu, sve raste, sve napreduju.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić, pravo na repliku.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Prvo, što se tiče stranačke pripadnosti, ja sam bio u jednoj stranci i više nikada nisam preletao, za razliku od nekih drugih, ni u jednu drugu, već sam napravio svoju.

Što se tiče kompetentnosti, nisam imao zaista nikakvu nameru ni jednog trenutka da vas omalovažim, niti bilo šta da kažem lično, naprotiv, mislim da je ministar Vujović kao neko ko vodi finansije mogao da da bolji odgovor, time se bavio u prethodnom periodu.

Što se tiče MMF ja neću da govorim tome, država koja sarađuje sa MMF je u stanju posebne potrebe. Njoj treba tutor u smislu finansija kako bi mogla da napreduje i da se razvija i nadam se da ćemo u narednom periodu sve manje biti u potrebi da koristimo usluge svetskih finansijskih institucija.

Takođe, što se tiče racionalizacije za zapošljavanje, odnosno racionalizacije i troškova zapošljavanja na lokalnom nivou, ja ću vam samo reći da danas lokalne samouprave imaju oko 116 hiljada zaposlenih radnika, javna preduzeća oko 133 hiljade i različite agencije i resori koje vodi Vlada 330 hiljada. Dakle, i dalje lokalne samouprave imaju daleko, daleko manje nego to što ima centralni nivo vlasti i to treba imati u vidu.

Što se tiče ovako dobrih istorijskih napredaka i 120 milijardi više nego što je predviđeno, ja onda postavljam pitanje, ako imamo toliki suficit, toliko dobro stanje u javnim finansijama, pa zašto onda smanjujemo to opštinama. Onda nemojte onda da to smanjujemo. Ostavite opštine, imamo, super je, razvijamo se kao država i nema nikakvih potreba za bilo čime.

Što se tiče toga da li je povećanje penzija bilo racionalno, vi ste ga, odnosno ne vi, prethodna ista vlast, ali u prethodnom mandatu je nezakonito oduzela stečena prava penzionerima i to je suštinska tema.

Što se tiče finansiranja lokalnih samouprava i te kako nije bio promašaj da se veći deo poreza na zarade raspodeli tamo i gde se stvara da ljudi tamo gde stvaraju taj porez mogu i da ga koriste.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, brojke su apsolutno na strani Vlade Republike Srbije i na strani onoga što radi SNS.
Dakle, za prvih osam meseci ostvaren je rast BDP od 2,8%. U vreme vaše vlasti BDP je bio u minusu, gospodine Aleksiću.
Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, ona je iznad višegodišnjeg proseka, tako da imamo rod kukuruza koji je veći za 36,6% u odnosu na prošlogodišnji, pšenice 18,8%, industrijskog bilja kada je u pitanju suncokret 43,6%, 29,2% kada je u pitanju soja. Imamo povećanje industrijske proizvodnje u avgustu od 5,3%.
Ono što je veoma važno, imamo poboljšanje spoljnotrgovinske razmene. Ostvarena rekordna vrednost avgustovskog mesečnog izvoza robe od 1,26 milijardi evra, što predstavlja rast od 12,4% dok je uvoz rastao po stopi od 10,8%. Zahvaljujući tome povećana je pokrivenost uvoza sa izvozom sa 73% u avgustu prošle godine na 74,1% u avgustu 2016. godine.
Ono što govori da građani Srbije žive bolje to je i podatak da je u avgustu 2016. godine u trgovini na malo povećan promet robe za 6,7%. Kada je u pitanju tržište rada prema podacima iz Centralnog registra obaveznog osiguranja prosečan broj formalno zaposlenih u avgustu 2016. godine povećan je za 1,7%, što je u potpunosti rezultat rasta zaposlenosti, pre svega u privatnom sektoru od 3,5%, dok je u javnom sektoru broj zaposlenih smanjen za 2,%, što u vreme vaše vlasti apsolutno nije bilo moguće.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.