Koliko imam vremena?
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici VSS i Državnog veća tužioca mi danas živimo u zemlji u kojoj je politika iznad institucija sistema, iznad života građana i postavlja se objektivno pitanje i u objektivnost današnjeg izbora predloženih kandidata.
U prethodnim godinama imali smo prilike da vidimo rezultate u pravosuđu koji su pompezno najavljivani, menjani su ministri. Od svega toga nismo videli nikakve rezultate. Stanje se pogoršavalo i pogoršava se iz dana u dan i zato ne treba da pitamo nikoga van zemlje, ne trebamo da pitamo ni Evropu, ni svet. Treba da pitamo naše građane, one koji trebaju svoja prava da ostvare upravo u pravosuđu RS.
Primeri dokazuju da politika itekako u prethodnom periodu i prethodnim godinama utiče na pravosudni sistem i zahvaljujući uticaju na politiku vlast vodi rat i političku borbu sa političkim neistomišljenicima, reketira privredu i privrednike, zastrašuje ih, naravno, ono što je najveći problem, sprečava konkurentnost upravo u ovoj oblasti i zato se realno postavlja pitanje – da li mi biramo one koji su podobni vlasti i vladajućem režimu ili one koji su zaista najstručniji?
Želim da verujem jer živim u ovoj zemlji da ćemo izabrati najstručnije ljude i da su ovi kandidati zaista ti ljudi koji treba da obavljaju te funkcije, ali gledajući praksu i istoriju koja je učiteljica života u prethodne četiri godine ne mogu biti siguran u to.
Ako pogledate sada kako funkcioniše i najavljena borba protiv korupcije o kojoj smo slušali unazad pet godina od premijera, ljudi koji danas vrše vlast da će to biti nešto prvo što će uraditi, da će stati na red korupciji, to se svelo zaista na medijske najave hapšenja pred kamerama i veliki broj krivičnih prijava bez epiloga suda, jako malo optužnica, a presuda još manje.
Zbog toga se i postavlja pitanje – da li u ovoj zemlji treba i da postoji sud, tužilaštvo ako imamo izvršnu i zakonodavnu vlast koja tuži, koja vodi postupke, koja dokazuje i koja na kraju presuđuje?
Imamo bezbroj primera iz prakse gde su bila pompezno medijski najavljivana hapšenja i razno razna druga krivična dela od najviših organa državne vlasti. Postavlja se pitanje – ko ovde obavlja koju funkciju? Da li premijer treba da najavljuje hapšenja ili to treba da rade nadležne institucije? Da li režimski mediji treba da govore o tome kako će da bude uhapšeno 100 tajkuna i 100 političara, kako postoje dokazi za ovog ili ono ili to treba da rade institucije sistema?
Jedan od najsvežijih primera je i postupanje ili ne postupanje u slučaju Savamale, gde je suspendovan deo teritorije Republike Srbije u određenom vremenskom periodu. Šest meseci posle toga u državi u kojoj mi živimo nemamo odgovor ko je tokom noći nekog vezao, izbacio iz svog objekta i to mu porušio. Šta više da govorimo o pravosuđu i zemlji u kojoj živimo. Dok ne dobijemo odgovor na to, iako ga je premijer najavio, ali ga nije dao, ne možemo biti ubeđeni u to da se stanje u Srbiji promenilo i da postoji sistem institucije. Očigledno da ne postoji.
Moram da pomenem i veliki broj predmeta koji su zastareli. Ovih dana slušamo i o predmetu Karića i o predmetu Miloševića, da ne zaboravim i Subotića i sve ostale predmete koji su zastareli i naneli veliku štetu ne samo državi, nego građanima od kojih se finansira danas Republika Srbija.
Takođe, postoji veliki broj predmeta u kojima se ukoliko sudije nisu podobne za te predmete, oni menjaju ili se na njih vrši pritisak ili se zastrašuju, kao što smo mogli da vidimo i u predmetu protiv brata premijera, Andreja Vučića, gde je to urađeno vrlo efikasno i na jedan način koji pokazuje da pravosuđe u Srbiji može biti i efikasno, ukoliko je u interesu vlasti.
Sa druge strane, mene moji građani Trstenika i Aleksandrovca i Kruševca pitaju kada će oni moći da ostvare svoja prava na sudu u predmetima koji traju godinama, u predmetima u kojima oni ne mogu da dostignu svoju pravdu ili kada će biti kažnjeni oni za koje su obični građani podneli možda neke prijave ili neki koji su zloupotrebili određene funkcije koje su oni obavljali.
Dakle, kao što istraživanja pokazuju, 80% građana Srbije ne veruje u pravosudni sistem i to je ocena. Ova Vlada i Skupština ne treba da budu otuđeni od svojih građana i njih treba da pitaju za ocenu svog rada i kvaliteta svog rada.
Mi imamo i situaciju da su tužioci i sudije zaplašeni i zaplašeno osluškuju šta će im reći političari. Ne govorim ovo samo ja, ovo će vam reći svi oni, samo što ja govorim javno. Svi će vam ljudi to reći. Dakle, tuži se preko medija, ljudi se zastrašuju, i danas imamo jednu situaciju hroničnog straha u zemlji u kojoj živimo i u kojoj treba da vlada pravo, da živimo u zemlji vladavine prava, a ne u zemlji u kojoj se vlada bahatošću, osionošću, zastrašivanjem i zloupotrebom vlasti.
Upravo zbog svega toga, naravno, ne zbog procene naše, jer ja nisam stručan i kompetentan da procenjujem kvalitet ovih ljudi, to treba da rade institucije koje se time bave, ali učen dosadašnjom praksom ovoga režima kako se zloupotrebljava pravosuđe, pravosudni sistem i kako se ponaša sa ovim ljudima, ne mogu biti ubeđen da ovo neće biti ponovo grupa ljudi koji će biti partijski poslušnici i koji će suditi onako kako to odgovara vladajućem režimu. Zbog toga Poslanička grupa SDS i Narodnog pokreta Srbije neće glasati za ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Dobićete reč, naravno.
Imamo više prijavljenih u sistemu. Idemo redom. Povreda Poslovnika, narodi poslanik Darko Laketić, najpre. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, smatram da je povređen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, o čemu se radi. Pre svega, čovek sam koji je vrlo tolerantan i koji može da istrpi kritiku i, naravno, savet, bez obzira da li je on dobronameran ili ne, ali u ovom slučaju zaista je nemoralno da oni koji su radili reformu u pravosuđu, onakvu kakvu su radili, da praktično su ljudi selektovani iz jedne kancelarije u jednom ili više gradova, ko će nastaviti da radi svoj sudijski poziv, a ko ne, da danas ovde nama daju moralne lekcije o tome kako procedure i bilo šta u izboru novih članova, odnosno novih zaposlenih, novih radnika sudstva, odnosno sudova i tužilaštva, nisu valjani. Sramotno je upravo iz tih razloga što, jednostavno, ljudi koji nisu poštovali ne samo sudstvo i pravosuđe, nego nisu poštovali svoju državu, sebi daju za pravo da drže nama moralne lekcije. Iz tih razloga, mislim da je povređen Poslovnik i mislim da je povređeno dostojanstvo ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li želite da se u Danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Srđan Nogo, ujedno i ovlašćeni predstavnik, najpre povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, želim da vam ukažem da ste povredili član 104. pošto ste vrlo brzo malo pre prešli na drugog govornika, a niste nam dali mogućnost da se javimo, znači po članu 104. uskratili ste nam pravo na repliku. Želim da vas posavetujem da pogledate kako je recimo danas, pre vas, sednicu vodila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, koja nije uskraćivala pravo poslanicima na repliku.     
Gospodin Aleksandar Martinović je vrlo elokventan i rečit i sigurno sam ume da se snađe. Ne morate vi da branite njega i njegovu stranku od brojnih bolnih činjenica na koje mi ukazujemo. Znam da njega žulja i da ga boli, pa zato pominje zatvaranje fabrika. On nije uhapsio Mlađana Dinkića, nego šta više, Aleksandar Vučić, njegov šef, je postavio Ivicu Kojića, šefa kabineta Mlađana Dinkića, za svog šefa kabineta. Postavio je ministra finansija koga je dobio iz Svetske banke. Znači, sve oni koji su uništavali srpsku privrednu ekonomiju.

Uvaženi kolega, vi ste reklamirali povredu Poslovnika, član 104. Moram da vas usmerim na član 103. koji kaže da povredu Poslovnika možete reklamirati odmah, neposredno po učinjenoj povredi, a ne nakon toga. Tako da vam zahvaljujem.
Nastavljamo dalje. Da li se još neko javio? Osnov javljanja je povreda Poslovnika. Izvolite.
Narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Milićeviću, pozivam se na 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Mi smo čuli prethodnog govornika da govori o stvarima koje uopšte nisu na dnevnom redu. Tako npr. o presudama, govori i daje svoj sud o presudama i ponovo se mešamo u sudske organe i tužilačke, čak u procese koji nisu presuđeni. Za mene je to pritisak na sud i na tužilaštvo, s druge strane, i na neke procese koji su završeni, kao npr. stalno spominjanje brata predsednika Vlade. To rade iz mržnje prema predsedniku Vlade.
Drugo, gospodine predsedavajući, tumačiti ovde presudu gospodinu Miloševiću, bivšem predsedniku, rade upravo oni koji su kršili Ustav RS, Ustavni sud RS i zato nisu odgovarali. Dakle, to je nezamislivo da se radi u ovom visokom parlamentu.
S druge strane, dozvolite na kraju da kažem da postoje dve mrlje u istoriji srpskog naroda. Prva je mrlja slanje Karađorđeve glave i druga, u kome su gospoda učestvovala, Miloševića u Hag. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Atlagiću.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Rekli ste član 27. a u vezi sa članom 107, 103 i 104. i vaše pravo da obrazlažete da možete da date repliku kome hoćete, kome nećete je vaše pravo predsedavajućeg i diskreciono pravo, ali je nedopustivo da nam se obratite sa tim da ne može da se dobije reč za povredu Poslovnika i da mora da se govori o povredi Poslovnika i da onda prisustvujemo zloupotrebi prava predsedavajućeg, da slušamo narodnog poslanika koji ni jedno slovo ne progovori o povredi Poslovnika, niti se javio da govori o prethodnom govorniku, jer je prethodni govornik bio ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe „Dveri“ gospodin Nogo.
Dakle, ako pred celom srpskom javnošću i pred nama poslanicima jednom poslaniku uskratite pravo da govori o povredi Poslovnika zato što se nije javio odmah posle prethodnog govornika, a onda dva minuta kasnije date isto pravo drugom narodnom poslaniku, koji takođe ne govori o povredi Poslovnika prethodnog govornika, onda time grubo kršite Poslovnik, član 27. i zloupotrebljavate funkciju predsedavajućeg.
Molim vas da to ne činite, pošto nema potrebe. Vaše je pravo da narodnim poslanicima date repliku ili ne date, ali nemate pravo da diskriminišete pravo po članu 103, da narodni poslanik dobija reč da govori o povredi Poslovnika. Pogotovo nemate pravo da nam se rugate time što jednom poslaniku u roku od četiri minuta reč o povredi Poslovnika ne date, a drugom date. Potpuno je svejedno ko je u pitanju, nije dobro za ovaj parlament, pa vas molim da to ne radite. Ne tražim da se izjasnite, da se Skupština izjasni, ali nemojte, nema potrebe.

Zahvaljujem.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, šef poslaničke grupe.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika!)