Ne možete kolega Šaroviću. Vi ste treći na taj član 107.
(Nemanja Šarović, s mesta: Ja sam se javio prvi, pa je gospođa Maja resetovala sistem i rekla da je zapisala.)
Ali niste bili po Poslovniku, ne vidim ovde. Vidim gospodina Vujovića da se javio kao ministar, Marko Đurišić se javio, Aleksandra Tomić, Nemanja Šarović, jeste.
(Nemanja Šarović, s mesta: Pitajte sekretara.)
Znam, ali već je ukazano na tu povredu Poslovnika. Treća povreda istog člana.
(Nemanja Šarović, s mesta: Onda član 106.)
Zatražite reč onda.

Član 106. kaže da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Gospodin Boško Obradović je govorio o mnogim stvarima, između ostalog je govorio o tome ko je koju stranku formirao. Pa je na primer rekao da je Boris Tadić formirao SNS. Ja se sa tim slažem, ali pitam gospodina Boška Obradovića – kako mu to nije smetalo kada je sa istom tom SNS protestovao protiv režima Borisa Tadića?
Onda ga pitam – kako mu nije smetala politika LDP i DS koja kako kaže, propagira veliku Albaniju, kada su bili potrebni da njega na silu uguraju u Skupštinu da im obezbede glasove?
Pa ga pitam – kako to mu smeta politika SNS, a nije mu smetala uloga SNS i većine u RIK koja je omogućila da oni danas budu tu?
Ja ću vas podsetiti da je upravo ta većina SNS glasala za poništavanje rezultata na određenim biračkim mestima, što je omogućilo da ga u drugom krugu Radulović, Čanak, Tadić, Čeda Jovanović i ostali svojim glasovima na silu uguraju u NSRS.
Prema tome, ako se neko poziva na doslednost, onda treba da bude dosledan do kraja i da govori o svemu. Mi iz SRS mislim da smo jedini koji se mogu pohvaliti time da vode doslednu politiku 25 godina.
Ako napadate Ivicu Dačića za promenu koalicionih partnera, onda pođite od sebe. I vi ste bili spremni da uđete u tu Vladu. To što vas nisu hteli, to je vaš problem, ali nemojte onda da napadate druge.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Smatram da nije član 106. Poslovnika prekršen. Ako je tačno to što ste rekli za glasanje u RIK, ne znam, ali verujte bilo bi jako dosadno ovde u parlamentu da gospodin Obradović nije poslanik.
(Boško Obradović, s mesta: Hvala.)
(Nemanja Šarović, s mesta: Vi ste ga zato stavili. Pozdravljam.)
Baš zato, vidite kako znate.
Reč prvo ima ministar dr Dušan Vujović.

Ja ću iskoristiti priliku da odgovorim na neke sugestije koje čini mi se, je rekao gospodin Lapčević, ako sam dobro zapisao i da dam svoje komentare na diskusiju gospodina Obradovića. Neće biti ličnog obraćanja.
Znači pitanje koliko je do sada potrošeno na modernizaciju javne uprave i kako je uopšte ovaj kredit vezan za modernizaciju javne uprave?
Svaka reforma uključujući javnu upravu iziskuje troškove koji se obično ispoljavaju u postojećim stavkama u budžetu. Neke stvari dobijamo kao poklon od mnogih. Recimo, radimo tzv. horizontalnu i vertikalnu analizu, radimo kompletan katalog novih radnih mesta, radimo kompletan novi sistem nagrađivanja. Za to će trebati jako mnogo truda da radimo kompletan novi sistem matrica nagrađivanje u javnom sektoru, znači, to su zamašne operacije.
U Ministarstvu finansija se sada nalazimo u drugoj fazi tog posla, gde smo prve analize već dobili i sada treba na osnovu toga da uradimo akcione planove šta da radimo ove godine, a šta u naredne dve, tri godine, recimo, temeljna reforma poreske administracije, jedan takav dokument. To na zapadu košta stotine i stotine hiljada evra, to iziskuje vreme ljudi u poreskoj administraciji, vreme ljudi kod nas, mi moramo, a vi znate po našim zakonima da biste bilo šta menjali, morate da imate novu sistematizaciju koja će predvideti i drugačiju organizacionu šemu i svako mesto. Znači, prvo iziskuje ogromne troškove.
Drugo, sredstva ovog kredita koje ste pomenuli i koji se odnosi na podršku reformi javne administracije nisu vezana za te troškove. Ona su namenjena za opštu budžetsku podršku, imajući u vidu da reforma izaziva troškove, dopunski deo toga koji svi znate, a koji nije mnogo popularan da se pominje, a to su troškovi otpremnina i premeštanja ljudi, i prekvalifikacije ljudi. Recimo, mi želimo da u poreskoj administraciji prebacimo 1.500 ljudi sa postojećih poslova koji nisu usmereni na povećanje poreskih prihoda, nego na ispunjavanja administrativnih procedura, da ih promenimo.
Vi znate, recimo, horizontalna analiza je pokazala da imamo 15% ljudi na privremeni i povremenim poslovima i 30% ljudi koji se ne bave osnovnim poslom ministarstva, nego se bave administracijom i to na stari način.
Znači, to su ogromni troškovi, to je objašnjenje da reforma ima trošak u budžetu. Vaše pitanje je potpuno umesno. Da li smo napravili analizu šta je do sada sve potrošeno. Možemo to da uradimo kao sastavni deo realizacije ovog projekta. Znači, biće čitav niz stvari koje se rade u ovom projektu.
Što se tiče konkretnih stvari koje se pokrivaju ovim projektom, kao što se obično radi kod takvih projekata, vi imate matricu mera na strani 32, koja je priložena Zakonu o ratifikaciji, koja ima samo dva člana i prilaže se ceo ugovor o kreditu, a pored tog ugovora imate ceo dokument koji se ocenjuje ovaj kredit koji se nalazi na sajtu Svetske banke i na sajtu Ministarstava, gde je napisano do detalja šta sve on uključuje.
Znači, ovde uključuje elemente promene, način organizacije i vrednovanja poslova u javnoj upravi, promene javnih nabavki i promeni sistema upravljanja javnim finansijama. Vrlo zamašna tema sa jako mnogo stvari. Mi smo izabrali nekih desetak pokazatelja na osnovu kojih ćemo ostvarivati te rezultate i dobijati sredstva. sredstva su ovde simbolična. Za ovaj obim poslova tih nekih 69 miliona evra, što mislim da je tamo zapisano kao 80 miliona dolara, koji su prebačeni u evre, će biti po 20 miliona u četiri naredne godine. To je jedna mrvica koja kompenzira povećani administrativni trošak kojim ćemo biti izloženi ako ovo budemo radili na pravi način.
To je odgovor na pitanje - kako je to vezano. Vezano je i to vrlo jasno. Mi nismo jedina zemlja. To su sve zemlje u svetu tako uradile. Mnogi su imali i radne grupe. Bilo bi dobro da parlament formira svoju grupu koja će pratiti administrativnu reformu i pomagati u celom tom procesu.
Drugo, što se tiče budžeta, podataka od neke, čini mi se, primećene nekonzistentnosti, reč je u stvari od dva perioda. Ovo je cifra koju ste pomenuli 498 i 501, deficit oko tri ili četiri milijarde se odnosio na 30. jun, a cifra o suficitu 22 miliona evra se odnosi na 30. jul. To nisu nekonzistentne cifre, samo je drugi period u pitanju. Proverio sam sa kolegama iz Trezora i kolegama iz budžeta. Znači, vi ste dobili izveštaj sa 30. junom, a cifra sa kojom ste citirali premijera se odnosi na 30. jul.
Treće pitanje koje je čini mi se jako umesno i voleli bi da imamo mnogo više diskusije u tom pravcu to je pitanje valutnog rizika u ovom kreditu i svega ostalog. Razgovore o ovom kreditu smo počeli u februaru mesecu, pa je onda Vlada postala tehnička Vlada i mislili smo da nemamo mandat da nastavimo razgovore do formiranje Vlade i zato je to toliko odloženo. Taj Abu Dabi razvojni fond koji je sva ta sredstva preuzeo i upravljanje svim tim takvim kreditima u zemlji koja očigledno ima višak kapitala i koristi taj kapital i za investicione projekte i za strukturne projekte i za ovakve projekte podrške budžetu radi to na mestima na kojima oni smatraju da su važna. Možete da tražite zvaničnu interpretaciju. Oni su smatrali, nisu samo međunarodne finansijske organizacije podržale srpski budžet.
Imamo pare od EU, imamo pare od Ruske Federacije, imamo pare od svih međunarodnih organizacija, imamo pare i ove. Prema tome, mi tu nemamo diskriminaciju. Ko želi da podrži naš budžet u sklopu projektovanih deficita ovo su subvencionisane pare koje podrazumevaju da mi kvalitetno radimo. Nemojte da pravite od nečega što je nagrada za naš rad nešto što zvuči loše.
Izvinite, ali moram da, kako to neko kaže u šali, odbijam insinuacije da tu postoji bilo kakav interes sem najvišeg časnog interesa. „Abu Dabi developent pan“ se profesionalizovao i ima međunarodni nadzorni odbor koji brine o tome da imaju „tripl ejl“ rejting. Između ostalog, prešli su i na lokalnu valutu da bi ojačali svoju valutu i njen rejting u svetu.
Pažljivo smo gledali, od 1997. godine imaju fiksni kurs prema dolaru i po mojim procenama i narednih 10 godina će tako ostati. Oni ugovaraju prodaju naftu u dolarima. Prema tome, ovo je samo njihov pokušaj da dobiju puno priznanje u svetu i održavaju svoj rejting na ovaj način. Tu mislim da nikakvih planova nema.
Da li postoji sinergija između toga i projektnih zajmova o kojima pričamo, to možete da interpretirate vi isto kao i ja. Ja mislim da postoji, ali mislim da je to pozitivna sinergija. Ako neko kao što nam Svetska banka daje pare i za podršku budžeta i daje nam pare za projekte, tako je i ovde. Zbog čega neko ko ima takva sredstva na raspolaganju ne bi to uradio? Ponavljam, i Ruska Federacija nas je podržavala i EU, i Svetska banka i Evropska banka.
Između ostalog, ovaj kredit koji pominjete, drugi koji sam pomenuo, ima deo koji daje EU. Postoji tzv. „sektor badžet suport“ koji ide paralelno sa ovim kreditom Svetske banke i koji će vrlo skoro doći ovde takođe na ratifikaciju.
Što se tiče veza između para koje idu na podršku budžetu i svega ostalog, mislim da je to nešto što je trebalo svima da bude očigledno. Ne bih želeo da moje pojašnjenje zvuči kao da nekom dociram, ako vi finansirate budžet i samim tim finansirate ceo sistem transparentnosti budžeta, pogledajte budžet koji je javni dokument, od prošle godine. U članu 3. imate deo finansiranja koji se odnosi na finansiranje deficita i posle toga imate deo koji se odnosi na finansiranje projektnih zajmova, sve do detalja.
Planiramo da u narednom periodu to produbimo. Moram da objasnim ovo. Stalno se vraćamo na isto. Kako je moguće da vi postavite pitanje koje je u budžetu toliko detaljno, do bola detaljno napisano. Možemo da pojačamo izveštavanje, da pređemo na izveštavanje o performansama. Tu je dobrodošla vaša sugestija, kritika i sve ostalo, ali nemojte da kažete da nije jasno kako je.
Protivrečnost. U sledećoj rečenici kažete – a tamo gde direktno koristimo sredstva da smanjimo marginu rizika i poboljšamo pristup malih i srednjih preduzeća u kreditiranju, a to je ovaj kredit Evropske investicione banke, tu kažete – to je za proviziju itd.
Znate šta, ako ćemo na takav način da razgovaramo, ako ćete uvek da gledate na negativnu stranu, onda ne znam koje rešenje postoji. Jedna je opšta budžetska podrška koja preko ovoga recimo pomaže i subvencije u poljoprivredi i razvoj i zaštitu od poplava i sve živo što radimo u budžetu. Ta veza bi trebala da je očigledna svima. Da li se ona u realizaciji radi na najbolji način, da li možemo da radimo bolje, mislim da ćemo to pokušati tzv. programskim budžetiranjem da uradimo, da programi naprave tu vezu između deficita budžeta i svih programa i rezultata. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Đurišić, ako je po tom osnovu zatražio reč.

Hvala poštovani predsedavajući.
Hteo bih da odgovorim na tezu kolege Obradovića o tome da ova Vlada samo nastavlja politiku prethodne Vlade i gospodina Borisa Tadića, pošto te dve politike su nebo i zemlja. Potpuno se razlikuju i politike koju je vodila tadašnja Vlada i ova sadašnja Vlada i unutrašnje prilike.
Kada su 2011. godine pregovori o dogovoru oko regionalnog predstavljanja tada opoziciona SNS je tvrdila da će poništiti sve te dogovore, da su ti dogovori izdajnički javno i organizovala je paljenja „Jarinja“, a tajno je očigledno govorila nešto drugo i tada je neke obaveze očigledno preuzela.
Onda ministar ovde kaže, i meni je prosto neverovatno da nema reakcije na to, kaže kako je činjenica da mi danas ratifikujemo Međunarodni ugovor u parlamentu Srbije posledica toga što je Berlinski proces, da bi mogli da nastavimo, moramo da ratifikujemo sve dogovore. Ko je odgovoran za to što u Berlinskom procesu su postavljeni takvi uslovi pred Srbiju? Da li je odgovoran Boris Tadić za nešto što je započeto 2013. godine, Berlinski proces je započeo? Ko je odgovoran? Ko je bio premijer? Ko je bio u toj Vladi?
Godine 2012. je postignut dogovor o regionalnom predstavljanju na regionalnim konferencijama, a ne da se potpisuju i u srpskom parlamentu i ratifikuju međunarodni ugovori. I to je posledica vaše politike.
Pa onda ministar kaže jednu neverovatnu stvar, kaže – ja bih bio srećan da Kosovo sa zvezdicom traži članstvo u UNESKO-u. Kako možete da budete srećni?

Privodite kraju.

Samo vas ta zvezdica izgleda čini nesrećnim, što nema zvezdice. Ako imamo najbolje prijatelje sada u svetu, kako ste došli do toga da se Kosov prima, gde se sve prima u poslednje četiri godine?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po Poslovniku. Izvolite.

Vezano za član 104. i pravo na repliku,koju je upravo koristio narodni poslanik, gospodine predsedavajući, ne znam da li se to čulo, pošto je bilo vrlo glasno i delovalo poprilično haotično. Ovo je bila zloupotreba prava na repliku.
Dakle, neko se javlja da odgovori na ono što je govorio ovlašćeni predstavnik, kako smo čuli, pre više od pola sata, a onda šalje neke poruke SNS i priča o njoj.
Mislim da je ovde bilo prostora za reakciju, a kad smo već kod obrazloženja šta se ovde dešava, bilo bi podjednako neprikladno ako bih sad ja iskoristio ovu priliku da njemu kažem da je ono što je upravo uradio možda svojevrsna potvrda nezvanične koalicije, koja je bila ovekovečena na tribini ispred RIK-a. Ukoliko to bude bio neki zajednički pravac, trebalo bi imati na umu da to onda podrazumeva koaliciju sa onima koji su se hvalili i na sednici Odbora za KiM, a i danas, da su najbolji učenici Edite Tahiri i da imaju nameru da je nadmaše. Hvala vam.