Član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik ili zamenik predsednika poslaničke grupe.
Molim vas da, u skladu sa ovim članom, mi date pravo na repliku da odgovorim na ono što je neistinito i uvredljivo govorio ministar Dačić.

Gospodine Lapčeviću, ja nisam iz izlaganja ministra Dačića mogao da primetim da je nešto uvredljivo govorio. Postavio je pitanje samo kako to da niste bili protiv CEFTA sporazuma, a sada ste protiv ovog sporazuma, ništa više.
(Milan Lapčević, s mesta: Da mu odgovorim.)
Trenutno nije tu.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Meni je žao da ministar Dačić nije ovde u sali i nije korektno pominjati ga dok nije ovde u sali, ali ja ću govoriti samo o načinu i pristupu koji vidimo u poslednje četiri, pa skoro pet godina.
U prvom minutu obrazlaganja tačke za koju je bio zadužen, a to je Fond za zapadni Balkan, pozivao se na DS i na stav DS u vezi sa pitanjem pokretanja dijaloga sa Prištinom. Ja tu želim da govorim o doslednosti, pošto se ovde pozivamo na doslednost, pa i ministar Vujović u finansijskom smislu, a naravno, i ministar inostranih poslova, tu su njegove kolege i mislim da je važno da to pomenem.
Demokratska stranka je bila u Vladi, i to i sada potvrđujem, koja je pokrenula pregovore sa Prištinom. Deo te Vlade je bio i ministar inostranih poslova i SPS, a naravno, to je bila i osnova, pokretanje ovog dijaloga je bila i osnova za postavljanje i aktuelne Vlade i prethodne dve vlade, dakle, ove aktuelne koalicije, za postavljanje regionalne politike i ukupno evropske politike.
Ja ću u startu u ovoj raspravi reći da će Demokratska stranka podržati Fond za zapadni Balkan, i to iz više razloga. Mislimo da imamo dobar primer višegradskog procesa i otvaranja procesa koji je važan za saradnju za podizanje nivoa poverenja i za komunikaciju među ljudima. Svakako podržavamo ovaj proces i zbog podizanja nivoa regionalne saradnje, a nažalost svedoci smo da upravo ovih dana vidimo da su ti odnosi u regionu na vrlo niskom nivou, skoro na istorijskom minimumu kada se govori, a najčešće se uzima ta granica od 2000. godine pa na ovamo.
Podržaćemo svakako inicijativu iz ovog procesa za formiranje kancelarije mladih, jer sam siguran da je to zdrava investicija u budućnost i buduće odnose sa mnogo više poverenja i mnogo više spremnosti za saradnju na prostoru zapadnog Balkana i čitave jugoistočne Evrope.
Treća stvar koju ću pomenuti iz ove tačke, koja je nama predložena na jedan dosta neprincipijelan način, jer su raznorodne teme, ali ono što je zajedničko jeste moj poziv na preuzimanje odgovornosti. Na to pitanje da kada ministar obrazlaže ovu tačku kaže jasno i glasno – ja stojim iza ove odluke, ja sam taj koji je potpisao Briselski sporazum, ja sam taj koji je učestvovao u pregovorima, mene je poslao premijer, predsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je potpisao ovaj dokument, ja sam ovlašćen i stojim apsolutno iza ovoga što vama argumentuje. Mi to danas nismo čuli na takav način, jer se opet po starom običaju pozivao na Demokratsku stranku, na neke prethodne režime, a ja još jednom kažem da mi stojimo iza prethodnih pristupa u vezi sa regionalnom politikom i saradnjom. Nešto što takođe podržavamo jesu zajednički infrastrukturni projekti koji se planiraju i koji treba da budu podržani na ovaj način.
Toliko o ovoj temi, jer mislim da je bilo više prostora za razgovor o ovome, jer je izuzetno važna tema, ali ne bi bilo korektno, jer ministar nije tu, nema šanse da odgovori, ali sam ovo rekao zbog njegovih saradnika i zbog svih koleginica i kolega koji su se stalno pozivali na nešto što je radila prethodna vlast.
Druga važna tema su svakako novi ugovori o zajmovima Republike Srbije. Tu bih ministru Vujoviću rekao – zbog čega ovakav nivo nepoverenja, koji bi mogao da bude manji i gde bismo mogli da gradimo jedan civilizovaniji dijalog i o ovim finansijskim temama, da nije bilo stalnog pristupa, vi u prošloj Vladi ste zadužili zemlju ovoliko, vi ste onoliko? Često smo slušali lažne argumente i loše podatke i sa jedne, i sa druge, i sa treće strane ili desete strane, koliko je god tih strana bilo.
Mislim da je važno da ovde govorimo o istinitim podacima, ali da svako od nas stane čvrsto iza tih podataka, jer nama je istina potrebna, kako u ovoj prvoj temi, tako i u temi o zaduženjima.
Jedna od teza koja je stalno bila prisutna – evo, mi smo se zaduživali i ministar je na prošloj sednici Skupštine rekao, potvrdio da smo se zadužili skoro 9,5 milijardi evra, bilo je 10 milijardi, pao je taj dug na 24,2 i danas je to rekao, ali je jasno to, treba reći, recite i vi sami. U maju mesecu 2012. godine, kada je ova koalicija pobedila na republičkim izborima i kada se krenulo u proces formiranja Vlade, taj javni dug je bio 14,8 milijardi evra.
Često čujemo podatke koji govore o nivou duga na kraju 2012. godine, ali sećamo se, već u septembru je tadašnji ministar, Mlađan Dinkić, došao sa odličnom vesti da smo se zadužili za dve milijarde, to je bio septembar mesec, i da država neće biti u bankrotstvu. Tada smo pitali – čekajte, ko nekoj državi koja je pred bankrotom na takav način lako daje zajam od dve milijarde evra? To nije logično. Jednostavno i zdravom logikom ćemo se složiti oko toga.
Mislim da je važno da bismo prestali sa licitiranjem da zaista kažemo šta su podaci. Da, 14,8 milijardi u trenutku kada su završeni izbori u maju mesecu 2012. godine. Posle četiri godine imamo 10 milijardi evra javnog duga više do ovih 24,2 milijarde, 9,5 u ovom trenutku. Dobro je da se taj dug smanjuje od 24,8 na 24,2.
Šta će se desiti sa ovim novim zaduženjem? Pričamo, i to su tačke dnevnog reda o više zajmova, naravno, najzanimljiviji je ovaj najveći od milijardu dolara ili 3,6 milijardi dirhama i o tome se danas najviše govorilo.
Ovde je bilo teza i tvrdnji da to zaduženje neće podići javni dug. Stvarno je teško razumeti da neće podići javni dug, jer ako se zadužite milijardu evra, to neće podići javni dug pod uslovom da vratite milijardu evra nekog drugog kredita, a da ste smanjili kamatu i da ste na tome dobili. U redu, prihvatam da će biti povoljnija kamata, ali opet treba pošteno reći kakvi su uslovi bili pozajmice i uslovi kamata u trenutku kada su se zaduživale prethodne vlade, koliki je bio euribor, koliki je bio libor i kakve su uslovi tada bili na tržištu. Znamo i sami, nekada ste u banci mogli za deviznu štednju da dobijete i 7 i 8%, a sada vam banka ne nudi ništa. Da li je tako? Svako fizičko lice koje je imalo nešto para ili je razmišljalo na takav način, da zaštiti svoju valutu, je moglo da zna da se nekada dobijalo 8%, a da se sada dobija 1%. To je takođe tema o kojoj treba govoriti.
Dakle, nesporno je da je javni dug Republike Srbije u ovom trenutku skoro 10 milijardi veći nego 2012. godine. To je jedna važna tema i predlog vama, gospodine ministre, jer mislim da je to izuzetno važna tema o kojoj, čini mi se, nismo govorili u ova dva saziva, koliko sam u Skupštini, a to je da imamo Zakon o budžetskom sistemu, da li je tako, koji definiše fiskalna pravila. Jedno fiskalno pravilo jedan posto deficita, drugo 45% javnog duga i učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu. Dakle, mi smo sve vreme, od 2012. godine, a trenutak preskakanja tog procenta javnog duga je bio u onoj prethodnoj Vladi, u Vladi u kojoj je bila Demokratska stranka. Ja to želim da kažem. Godine 2012. u maju mesecu je bilo 14,8 milijardi. To je u jednom trenutku predstavljalo 48% javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, i to može da se proveri, i to su realni podaci. To je sve proverljivo i možete da vidite na zvaničnim sajtovima institucija koje te podatke publikuju. Posle toga imamo rast do tih 74%. Sada smo srećom pali na 70%.
Šta kaže dalje Zakon o budžetskom sistemu? Zakon o budžetskom sistemu kaže da je Vlada dužna da Narodnoj skupštini i poslanicima Republike Srbije, uz donošenje budžeta za narednu godinu, da predlog mera o saniranju javnog duga, ukoliko je on premašio 45% bruto društvenog proizvoda.
Mi smo ovde usvojili, ova većina, sa različitim premijerima, prvo Ivicom Dačićem, kasnije u dve vlade Aleksandrom Vučićem i različitim ministrima finansija, jer to nije isključivo samo vaša odgovornost, već čitave Vlade. Četiri godine kršimo zakon i mi u Narodnoj skupštini nijednom nismo pomenuli to kršenje zakona. Dakle, imamo zakon u kome ne smemo da prekoračimo javni dug za 45% bruto društvenog proizvoda i sve vreme mi podrazumevamo da je to sasvim normalno i da imamo ovakav dug kakav imamo. Dakle, zakon je naložio izvršnoj vlasti, Vladi, da uz donošenje budžeta da predlog mera Narodnoj skupštini o načinu na koji će sanirati i spustiti javni dug.
Dakle, ovo je predlog i ja razumem, gospodine ministre, tačno je, reći će se, pa prethodna Vlada je podigla. Da, podigla je na 48%, ali i prilika za donošenje novog budžeta za 2013. godinu, bio je tamo novembar, decembar mesec, i donošenje tih mera, pa ta prethodna Vlada nije imala prilike.
Sada je prilika jer smo pred donošenjem budžeta za 2017. godinu da Narodna skupština dobije jasne mere i predlog mera i analize o tome da je država Srbija u ovoj oblasti.
U vezi sa ovim zajmom ja bih vama postavio neka pitanja. Govorili smo o tome da je izuzetno povoljna kamatna stopa 2,25% možemo da se složimo oko toga, ali bih vas pitao kolika je kamata u aranžmanu sa MMF i onim što imamo kao otvorenu mogućnost za vučenje sredstava i kakvo je poređenje sa tom kreditnom linijom koju imamo sa MMF?
Drugo pitanje su garancije za ovaj kredit, jer ovde u tački 4) se kaže da Republika Srbija garantuje svojom imovinom i mislim da je takođe važno da u tom smislu pogledamo, ne znam tačno koju tačku, ali tamo gde se definiše na koji način bi se u eventualnim sporovima vršila arbitraža gde je jedan član arbitraže naš, jedan član je Abu Dabija i treći član je iz Arapske lige. Sumnjam da u takvom sastavu mi možemo uopšte da računamo sa pozitivnim ishodom bilo kog spora koji bi se moguće otvorio u realizaciji ovog ugovora.
Mislim da je važno da nam prezentujete i da dobijemo više podataka o tome na koji način ćemo zaštiti imovinu Republike Srbije kojom garantujemo, a mislim da tu nije dovoljno precizirano da li ćemo mi garantovati nekim hektarima poljoprivrednog zemljišta, da li ćemo garantovati nekim akcijama javnih preduzeća ili čime god? Mislim da je važno da ova Skupština dobije tu informaciju pre nego što odlučujemo o ratifikaciji ovog sporazuma.
Ono što smo dobili na Odboru za finansije i trezor kada gospodin ministar i njegovi saradnici nisu mogli da prisustvuju, kao odgovor iz Sektora za javni dug na temu kako je moguće da sve vreme slušamo, to smo često čuli i u ovoj sali o budžetskom suficitu, o uspehu budžeta, o velikim prilivima u budžet i o mnogo racionalnijem vođenju budžeta, a da sada imamo pred sobom tačku dnevnog reda koja kaže – povlačimo milijardu dolara za podršku budžetu Republike Srbije?
Dobili smo odgovor koleginice koji ste vi poslali, koja nije bila ovlašćena. Negde je rekla da je moguće da je to uticaj lokalnih budžeta, budžeta gradova koji su u ogromnim gubicima, u ogromnom deficitu. Verovatno je i ona gledala onu scenu premijera i gradonačelnika Niša kada smo čuli u parku da je budžet grada Niša u deficitu od 50 miliona evra. Koliki su deficiti ostalih gradova? Da li je možda razlog stanja budžeta u lokalnim samoupravama koji se često ne puni ni sa 50% ili 60% od planiranih sredstava, nešto što u konsolidovanom izveštaju povećavaju ovaj deficit o kome ste gospodine ministre govorili?
Mislim da su to neke od važnih tema. Puno je ovde predloženih zakona o usvajanju novih zajmova, ali voleo bih da čujem odgovore na ova pitanja. Hvala.

Reč ima ministar Vujović.    

Samo taksativno da odgovorim na vaša pitanja i dileme.
Prvo, kao što pretpostavljam da znate iz dokumenata koji su bili, možda to nije bilo naglašeno, mi imamo sa MMF tzv. aranžman iz predostrožnosti. Znači, mi u okviru tog aranžmana imamo pravo da se zadužimo do 1,2 milijarde evra na osnovu prava, međutim mi to ne koristimo. Prema tome, kamatna stopa koja bi se plaćala sredstva nije primenjiva. Dakle, mi plaćamo nula, nećemo pozajmljivati sredstva od fonda i nećemo plaćati ništa.
(Goran Ćirić, s mesta: Kolika bi bila kamata?)
Ona se menja. Računa se prema korfi valuta, znači računa se prema SDR gde ulaze dolari i evro i jen itd, pa se računa prema njihovim kamatnim stopama. Fond ima najbolju od svih tih kamatnih stopa, ali su sredstva kratkoročna, četiri, pet godina, ne više.
Pošto mi nećemo koristiti ovo je za nas akademska kategorija. Znači, nećemo ni pozajmljivati sredstva, nećemo ni plaćati. Mogu da saznam, možemo da vam pošaljemo kao odgovor, nije problem. Znači, ona se računa i dnevno se objavljuje na sajtu Fonda. Postoje zemlje koje imaju povlašćene stope, ali ne bih želeo da Srbija bude u toj kategoriji. To su zemlje sa vrlo niskim dohotkom. Znači, imali bismo standardnu stopu kada bi smo iskoristili sredstva.
Sredstva se odobravaju na osnovu neke tabele. Oni kažu imate kvartalne revizije, znači tri godine puta četiri kvartala, 12 revizija, otprilike 100 miliona evra stičemo pravo da povučemo ako želimo. Mi smo išli na ovaj aranžman iz predostrožnosti, prema tome nećemo pozajmljivati ništa pri čemu Fond nama, pošto smo zemlja koja ima pristup finansijskim tržištima ne daje pare za podršku budžetu, nego samo za platno-bilansnu poziciju. Kao što znate u platnom bilansu se situacija popravlja, imamo više direktnih investicija nego što je tekući deficit platnog bilansa i nisu nam potrebna sredstva da to finansiramo.
Jako je važno da to znamo. Znači, mi se tu trudimo i tu smo toliko toga ostvarili da nam nije potrebno da se zadužujemo. Što se tiče Svetske banke pomenuo sam u kontekstu ovog kredita, trenutno plaćamo 0,7-0,71, ide možda negde do 1,2-1,5%, ali to je varijabilna stopa. Ako bismo želeli da je konvertujemo u fiksnu tu bi bio neki dodatak. To su izuzetno konkurentna sredstva, ali su ona ograničena po obimu.
Znači, mi ćemo u Svetskoj banci koristi i strukturne zajmove i projektne zajmove. Svetska banka ima najbolje stope, EIB ima još bolje stope, ali ona ograničeno finansira, to su sredstva koja su ograničena u četvorogodišnjem planu i razgovaramo sada na šta ćemo ta sredstva koristiti. Ovih 69 miliona evra kojih se daju za podršku reformi, pre svega za suštinu podrške reformi javnog sektora su takav tip sredstava.
Što se tiče garancija za ovaj kredit, on je kao što rekoh povlačenje sredstava u roku od 2,5 godine. Oni kažu minimum šest meseci, ugovor kaže, znači biće praktično svakih šest meseci, za dve i po godine ćemo povući jednu milijardu. Otplata će ići od pete godine, a koliko se sećam rekli smo od oktobra 2021. godine, pa onda narednih pet godina po dve tranše godišnje.
Garancija je samo budžet. Ne dajemo nikakvu garanciju u imovini, ne dajemo nikakvu drugu garanciju sem budžeta i performansi. Znači, to je klasičan zajam podrške budžetu gde se podržava program i suština budžeta, fiskalna konsolidacija, a sam budžet tj. garancija koju na osnovu ratifikacije ovog parlamenta dajemo kao država je jedina garancija koja se daje. Ne postoji nikakva veza između toga i imovine. Ne daj Bože, bilo koja zemlja koja ulazi u bankrot, onda posle toga država celom svojom imovinom odgovara, ali mislim da ako nismo ušli u to posle 10 godina blokade kada smo u Pariskom i Londonskom klubu odmrzli sve te situacije, onda pretpostavljam da je to samo jedna teorijska kategorija.
Što se tiče dileme oko budžetskog suficita, evo je veza. Stvarno vas molim da tu budemo korektni. Kritikujte, ima jako mnogo prostora gde možemo da budemo bolji i molim vas da to kritikujete. Nemojte da kritikujete nešto gde stvarno ostvarujemo neočekivano bolje rezultate.
Ovde smo u ovom parlamentu u decembru prošle godine usvojili budžet Republike sa otprilike 120 milijardi deficita. Tome se dodaje oko 40 milijardi deficita, dopunskih deficita opšte države, što su defakto koridori, putevi Srbije i lokalni budžeti itd. To daje ukupni očekivani deficit od 160 milijardi tj. 4% društvenog proizvoda. To smo se zajednički dogovorili prošlog decembra.
Mi smo ostvarilo kao što neko reče ovde mali deficit, minorni od četiri milijarde, nakon šest meseci 20 milijardi suficit. Sa današnjim danom smo ponovo negde oko 30 milijardi suficita republičkog budžeta, a ovog opšteg moramo da sačekamo nekih 15, 20 dana sledećeg meseca da bi se svi ti rezultati na nivou opština, koridora, puteva, itd, slili, da bismo imali tačnu sliku.
Očekujem da smo negde oko nule, pazite to je 10 meseci u ovoj godini. Do kraja godine očekujemo, MMF je napravio reviziju projekcije budžeta opšte države i rekao je neće biti 160 nego 80, uključujući sva očekivana preuzimanja dugova, a biće ih, znate da postoje situacije i sa „Petrohemijom“ i sa možda „Borom“ itd. to su situacije u kojima mi osećamo ekonomsku, društvenu i državnu potrebu da rešimo ta pitanja iz prošlosti, pošto zatvaranjem očiju se neće oni sami rešiti.
Znači, mi mislimo da će biti prostora da ostanemo u okviru 2%, da rešimo sve probleme iz prošlosti i krenemo sa jednom mnogo, da kažem nižom projekcijom budžeta za sledeću godinu i to realnom, uključujući i sva očekivana povećanja plata, penzija, fondova i svega ostaloga što planiramo da uradimo u narednoj godini, a ovde ćemo imati priliku da zajedno to razmatramo, da zajedno to stavimo u budžet.
Sve ovo što govorim biće potkrepljeno kompletnim planom finansiranja budžeta, kako na strani slobodnih sredstava za finansiranje deficita, tako i na strani projektnih zajmova koje mi pišemo. Neki od tih projektnih zajmova se realizuju odmah od januara sledeće godine, a neki, kao što vidite ovde, posle šest godina dolaze na ratifikaciju. Zašto? Pa, zato što su postojali ili su bili odsutni uslovi da se to finalizuje.
Znači, meni je drago što posle šest godina možemo da iskoristimo povoljna sredstva ove banke, da se neuslovno naselje ugroženih socijalnih slojeva rekonstruiše, da se stvore uslovi za normalan život i mislim da je dobro. Kao ekonomistu, uvek važno šta je alternativa. Alternativa da odustanemo od tog kredita bi bila, a dobro, na koji ćemo drugi način tim ljudima da ponudimo uslove dostojne života.
Prema tome, mislim da je važno, taj potres je bio, zemljotres je bio dobar povod, dobar razlog da se interveniše, ali mislim da je on opravdan i šire od toga. Znači, da se u jednoj sredini naprave solidni uslovi i mislim da ćemo to u tandemu sa drugim projektima, koje će te imati priliku da ratifikujete u buduće, a to su recimo projekti podrške razvoja deteta u ranim fazama života, znači podrška razvoju ne samo obdaništa, nego i sadržaja koji se tamo nude, da na taj način pomognemo svima, svim manjinama, svim kulturnim grupacijama koje zaslužuju našu pažnju i poverenje u buduće, ja sam rekao i podržavaju rodnu ravnopravnost, pošto je to jedna od najvažnijih elemenata, gde majke mogu da ostave dete u kvalitetnom obdaništu i da nastave svoju karijeru primernom roku nakon porođaja.
Znači, to je suština. Suština je da smo mi time što smo ostvarili ovako dobar rezultat smo smanjili potrebu bruto zaduživanja, ali nismo smanjili potrebu zaduživanja, od 24 milijarde koje ste pomenuli - 4,4 milijarde dospeva da se ili vrati, ili refinansira.
Svako zna da zemlja može da otplati onoliko koliko ima viška. Mi ćemo neke manje stvari, neke manje kredite, gde su male svote ostale, da vratimo, da bi smo postigli bolju kamatnu stopu i to radimo, ne samo ovim velikim kreditima, nego na svim frontovima. Znači, međunarodne banke, međunarodna tržišta, domaće banke, nas prate u tome i sada snižavaju stope po kojima nam refinansiraju kredite koje ima država i koje imaju javna preduzeća. To je jako važno.
Znači, efekat ovog poboljšanja, bolji rejting, snižava kamatne stope po kojima se „Srbijagas“ i EPS i ostali zadužuju i dobiće povoljnije uslove, to će samim tim rasteretiti njihove bilanse i pružiti mogućnost da oni bolje posluju u korist svih građana Srbije. Hvala lepo.

Po kom osnovu?
(Goran Ćirić, s mesta: Replika. Samo dodatno pojašnjenje.)
Samo od vremena ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Pitanje garancija, gospodine ministre i mislim da je bilo važno reći, jasnije, da li ćemo dobiti taj predlog mera uz ovaj budžet i donošenje budžeta za 2017. godinu i zbog kršenja zakona u vezi sa prekoračenjem javnog duga, od 45%, dakle sada smo na 70%. Mislim da ova Narodna skupština i po zakonu ima prava da dobije taj predlog.
Ali, ovo oko imovine, mislim da možda ja pogrešno čitam ovaj član i mislim da je važno da svi to čujemo da se ovde kaže, u vezi sa garancijom - u skladu sa ovim ugovorom o zajmu, pričamo o Abu Dabiju, zajmoprimac se odriče svih privilegija i imuniteta nad državnom imovinom, nad državnom imovinom i gotovinom, tu se verovatno podrazumeva budžet, ali šta se podrazumeva pod ovim - državnom imovinom, i suviše je široko, u istoj zemlji, zajmoprimcu i ili u inostranstvu, dakle, i u zemlji i u inostranstvu imovina je i gotovine, što će biti jasno propisano, podržano i potvrđeno u pravnom mišljenju iz gore navedenog stava 2. Vi ste rekli da je to isključivo budžet, ali ovde se pominje i državna imovina.

Izvolite gospodine ministre.

Ako se prisetimo situacije zemalja gde su takvi članovi stupili u dejstvo, znači, ne postoji obaveza prema konkretnoj imovini ako se ta konkretna imovina, ako se ne stavi zalog na tu konkretnu imovinu. Ovde svaka zemlja kao suvereni dužnik garantuje svojom imovinom apstraktno, država prvo pre svega to finansira svojim prihodima iz budžeta, svaku obavezu.        
Ako država odbije iz bilo kog razloga nelikvidnosti, bankrot itd. onda sledi plenidba brodova, aviona itd. Čini mi se da je verovatnoća takvog scenarija tako minorna i to je standardno. To nisu pravili za nas, to je standardna formulacija u ugovoru da svaka zemlja kao suvereni dužnik, kao što pojedinac koji ima zanatsku radnju i garantuje celom svojom imovinom, tako i ovde država kao suveren garantuje celom svojom imovinom, novcem i svim ostalim da će vratiti dug.
Drugo bi bilo da tu postoji hipoteka na Skupštini npr. To ne postoji. Prema tome, država ako vraća, niko ne može da aktivira takav član. To je suština.
Samo da dodam jednu napomenu. Pomenuli ste na prošloj sednici gde sam ja bio prisutan, a i danas ste pomenuli podatke o povećanju duga. Mi smo čisto zbog toga što cela ta situacija zvuči politizovano, a ja nisam pripadnik partija, ali bih želeo zbog pravilne informacije da vam kažem stanje duga sa poslednjim danom prethodna tri premijera i sa današnjim, odnosno sa poslednjim raspoloživim podatkom premijera Vučića.
Znači, Mirko Cvetković je ostavio 8,6 milijardi, zaokruženo. Ivica Dačić je ostavio 15,47 milijardi. Aleksandar Vučić je prihvatio na 20,595, na 20, 6 milijardi, a danas je 24,15. Znači, razlika je ovde po ciframa – Mirko Cvetković je doprineo 6,846, Ivica Dačić 1,126, a Aleksandar Vučić 3,54. Hvala lepo.

Zahvaljujem.       
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.