Niste nesposobni da razumete, nemojte zameriti, to ste vi sami rekli.
Isto tako, ja nisam sposobna da razumem kako ne možete da istrpite ovu vrstu kritike, a za mene činjenično stanje. To što vi ne možete da napravite konekciju između onoga što govorim i onoga što su tačke dnevnog reda, zaista nisam vlasna da cenim zbog čega je to tako. Pokušavam da objasnim kako se došlo danas, s obzirom na prve rečenice ministra Dačića koji je neću da kažem „istresao“ ali izneo šta je imao u vrlo lošem tonu i pokupio se i otišao. Pa, nemojte nama braniti da sada učestvujemo u radu koje naše radno mesto, stvarno ne mogu svoj radni dan i svoje sate da adaptiram prema ministru da li je tu ili nije, žao mi je što nije tu. Ali, zaista smatram da nije primereno da me prekidate, da ste mogli da izdržite još svega par minuta i da ovoj raspravi dođe kraj.
Dakle, samo ću još jednom da ponovim, mada sam sigurna da je ministar finansija zapisao pitanja koja sam postavio, na koja nisam čula odgovor do sada, šta se dešava i postoji li uopšte kako je guvernerka Tabaković navela kontrolno telo koje je trebalo da kontroliše i sredstva pozajmljena od Ujedinjenih Arapskih Emirata 2014. godine u vrednosti od milijardu dolara. Ako jeste formirano to kontrolno telo, šta je do sada radilo, da li postoji neki izveštaj i ako postoji molila bih da se dok traju ove rasprave uputi narodnim poslanicima da bismo imali priliku da vidimo na šta je tačno podeljen ovaj iznos, odnosno na šta su ta sredstva namenjena.
Isto tako, molim vas da mi odgovorite zbog čega niste pripremili konkretan plan, odnosno strukturu trošenja ovog novog kredita, a sigurana sam da ste to već zabeležili i da ćete nam to odgovoriti. Hvala vam.

Hvala. Izvolite, ministre.

Hvala lepo.
Vidim, mislio sam da se to podrazumeva, ali pošto vidim da tu postoji potreba da se dodatno objasni kakva je razlika između programskog i projektnog zaduživanja, dozvolite samo nekoliko rečenica.
Znači, ko tzv. programskog zaduživanja, tzv. DPL ili strukturni zajmovi Evrope ili strukturni zajmovi bilo koga uključujući, dobro biću glasniji. Znači, tzv. programski krediti koji služe za tzv. opštu podršku budžetu i nije protivrečno da oni podržavaju razvoj pošto se u budžetu nalaze i kapitalni budžete i podržava razvoj i nije suprotno da se paralelno kaže, na strani konkretnih trošenja da to služi finansiranju kamata dospelih glavnica i prerane otplate nekih kredita, to uopšte ne protivreči jedno drugom.
Vi postavljate pitanje, našta se sredstva troše. U planiranju sredstava, planiraju se globalna sredstva. Znači u članu 3b. koji ide kada predlažemo budžet, kada budemo u decembru ili na kraju novembra ili u decembru diskutovali budžet za sledeću godinu, ti će se svi krediti naći u članu 3b. tu se nalaze svi i projektni i programski krediti koji trebaju da pokriju finansiranje budžeta. On preko toga, na primer Abu Dabi, prvi kredit od milijardu dolara 14. avgusta 2014. godine je ušao i legao na račun konsolidovanog računa Trezora, konkretno na račun dolarski, kod NBS. Pare sa tog računa mogu da se troše isključivo u sklopu sistema, jedinstvenog sistema Trezora, znači, po nalozima koje mi izdajemo gde postoji kompletna dokumentacija našta se troši.
Konkretno, mislim da je 90% sredstava otišlo na finansiranje dospelih obaveza otplate glavnice i plaćanja kamata za dolarske kredite. Setite se tada se naglo menjao kurs između dolara i evra i mi smo tim baferom od milijardu izbegavali da nam kursne razlike pogađaju budžet. Znači, nismo morali da izlazimo na tržište i da po višem kursu kupujemo dolar nego smo koristili tu rezervu likvidnosti.
U međuvremenu se ona spustila na skoro nulu, sada ova sredstva dolaze i ona će se puniti po dvesta miliona godišnje i koristiće se na isti način. Pare legnu na račun kod NBS, tim parama može da raspolaže isključivo Trezor, a Trezor na nalog Uprave za javni dug, Branko im kaže, dospeva rata tog i tog kredita, recimo, 20. decembra, uputi im nalog i onda Trezor daje nalog NBS da sa računa države gde je leglo ovih 200 miliona plati dospelu obavezu. Sve je dokumentovano do poslednjeg centa. Ovo o čemu vi govorite, to je da neko sad krene unatrag, da sabere sve te transkacije i da da sumarni izveštaj. Deo toga se nalazi u tzv. završnom računu o budžetu, mislim da tu postoje neki tehnički problemi, očekujem da će vrlo brzo do vas doći završni račun gde će to sve biti očigledno, a može ovde da se pravi i poseban izveštaj o korišćenju kredita. E, sad kako se koriste ti krediti. Takozvani standardni, vanila DPL, ili programski zajam se ne vezuje ni za kakvu transakciju, on se daje kao podrška budžetu u opšte.
Znači vi imate deficit od recimo dve milijarde evra, oni vam daju iz raznih izvora dovoljno para kredita da vas podrže, a ostatak ćete prikupiti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Koja je uloga MMF, pomenuli ste. Uloga MMF je dvostruka. Jedna je da se unapred kad planirate budžet složi da je to realno, kredibilno da to možete da uradite, znači, da vi ne izlazite iz domena svoje kreditne sposobnosti da to uradite.
Druga uloga je da niko od ovih davalaca kredita, recimo Svetska banka, ne može da ide na svoj savet direktora sa predlogom za programski kredit ako nema pismo Fonda ili program koji je u toku. Znači, bez tog programa banka neće da vam da DPL, vrlo jednostavno, znači veza je dvostruka. Unapred Fond kaže da li je saglasan sa vašim programom, a unazad banka će da kaže – evo. Onog momenta kada je Vlada postala tehnička Vlada, oni su zaustavili odobravanje DPL-ova iako smo ispunili sve uslove, pošto Vlada do nije mogla da potpiše, imali smo pauzu u nastavljanju programa sa Fondom. To se sada sve odmrzava i do kraja godine imamo 200 plus 100 plus ovih 75, koje ovde danas diskutujemo kao 69 miliona evra. Znači, to je priroda.
U okviru toga postoje precizniji oblici DPL-ova, programskih zajmova, neki od njih se zovu programi za rezultate „pi foraž“ se zove. Znači, gde vi uradite neki program, recimo ovde konkretno, vi se obavežete da ćete uvesti katalog zanimanja, da ćete uvesti matricu plaćanja, da ćete uvesti sisteme objavljivanja ovih zajedničkih tendera itd, i oni kažu – to ste ostvarili, evo vam 20 miliona ove godine. Znači, daje se program, pa se za ostvarenje tog programa daju sredstva koja podržavaju bez vezivanja za konkretne troškove. Troškovi se vezuju samo u projektnim zajmovima, ili u tzv. zajmovima i to je sada results based disbursements, to je treći vid koji kaže, recimo kod poplava, za mene su legitimni svi troškovi ispumpavanja vode, izgradnje objekata, popravke pruga, itd, on vam ne stvara dodatne troškove u budžetu, ali nadomeštava te troškove tako da vam budžet oslobađa od tih stvari koje bi se mogli zvati jednokratni troškovi budžeta.
Prema tome, programski novac je slobodan novac za vas. Kvalitet tih sredstava je uvek najbolji. Uvek je najbolji kvalitet tih sredstava. Kako pravdate trošenje? Tako što izvršenjem budžeta pravdate to trošenje. Vaše pitanje oko kontrolne grupe diformata, možemo da odgovorimo, ja mislim da treba da postoje izveštavanje vrlo konkretno, i mi smo spremni da budemo aktivni učesnici u tom postupku. Nema razloga da ne budemo. U ovom konkretnom ovde postoji samo jedna rečenica koja kaže – nastavak sprovođenja. Oni nama, verujte mi, ne bi dali ovaj kredit da nisu sigurni da mi nastavljamo da sprovodimo taj zajam.
Evo, jedan kuriozitet ovde. Mi smo imali ugovor o budžetskoj podršci sa Ruskom Federacijom i te čuvene 2010, 2011. godine, program sa fondom je prestao da se sprovodi. Pogledajte, nama je Ruska Federacija kancelovala poslednji deo kredita pošto nismo imali važeći program sa Fondom. Znači, rekli bi ste – zašto oni gore poštuju? Tako su napisali, tako su realizovali. Znači, Ruska Federacija je program podrške budžetu morala da zaustavi i da poništi preostali deo kredita zato što u tom momentu nismo ispunjavali uslove koji su bili ugovoreni kreditom. To vam govori da čak i zemlje za koje ste mislili da nisu deo međunarodne finansijske arhitekture poštuju ta ista pravila.
Znači, pravilo kod programskog je vaš kvalitet budžetskog procesa, vaš kvalitet izveštavanja o budžetu vam garantuje kako se troše sredstva, a vaše izveštavanje možemo da pojačamo i da zadovoljimo svim tim. Tu neće biti konkretnih stavki, sem u ovom specijalnom jednom vidu koji se odnosi na elemente troškova, gde se radi tzv. reimbursement, znači, ono rade, daju vam naknadu za te troškove da vi možete ponovo. Recimo, primer toga su vam otpremnine. Ako imate neki program racionalizacije, pa kažete - meni treba 10 milijardi dinara za otpremnine, vi isplatite, oni vam daju pare, nadomeste vam to u budžetu tako da možete da nastavite sa programom. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Rekli ste kratko? Može.

Samo konkretizovanje odgovora, odnosno skraćenje.
Ako sam dobro razumela, na tri ključna pitanja, mi ćemo tek naknadno znati zapravo na šta će se ova sredstva utrošiti. Saznali smo od vas, iako vi podržavate ono što je suprotno tome, da nije bila formirana kontrolna grupa koju je guvernerka najavila još 2014. godine, to ste rekli da nije formirana, i zaista moram da čujem ponovo od vas vest koja me je obradovala, što sam zaključila iz vašeg odgovora, da ste najavili da ćemo ovog puta dobiti završni račun. Da li to znači da možemo praktično smatrati obećanjem da ćemo ovog puta dobiti završni račun rada Vlade?

Hvala.
Reč ima ministar.

Samo da potvrdim.
Znači, da preciziramo prvu rečenicu – znamo na šta mogu da se troše, rekli smo potencijalno plaćanje kamata, plaćanje dospelih otplata glavnice i prerana otplata svih kredita koji su legitimni krediti ove države sa suverenom garancijom. To je potencijalno. Na šta će se stvarno potrošiti će zavisiti od konkretnih uslova, način trošenja isključivo podleže našem vrlo striktnom, gde dobijamo najviše ocene u svetu, trošenje sredstava koja se nalaze na konsolidovanom računu trezora. Niko odatle dinar ili dolar ne može da plati bez naloga.
Sada, oko te grupe, mi nismo imali formalnu obavezu, ali ja prihvatam na sebe da to formiramo i da uradimo eks post kompletnu analizu, pošto dokumentacija postoji. Što se tiče završnog računa, to ćemo se potruditi da dobijete što pre. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, po Poslovniku, a inače ste i jedini prijavljeni.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika 107. i 106. Istine radi, vi niste predsedavali, vaš kolega potpredsednik je predsedavao. Prethodni govornik je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista je nedopustivo i uvredljivo da kada ministar nije tu, o njemu govorite uvredljive reči.
Takođe, u najmanju ruku je nekorektno da se osporava doprinos i uloga SPS na čijem je čelu Ivica Dačić, kada je KiM u pitanju.
Sa njim na čelu smo dali ogroman doprinos u zaštiti državnih i nacionalnih interesa u zaštiti Srba na prostoru KiM. Mislim da je krajnje nekorektno da se na takav način naše kolege obraćaju. Naš je doprinos i našeg ministra spoljnih poslova i predsednika naše stranke da smo kada je Kosmet u pitanju uvek vodili nacionalnu i državnu politiku i uvek vodili računa o zaštiti srpskih nacionalnih interesa.
Samo da vas podsetim na jedan detalj. Ovi koji se zdušno zalažu i brižno za KiM i danas oko Fonda, kada razgovaraju oko toga, da im je mnogo stalo do KiM, da je 2011. godine Ustavni sud Republike Srbije poništio uredbu o isplati plata korisnicima budžeta, da smo…

Poslaniče, ušli ste u repliku sada.
Dakle, smatrate da su član 106. i 107. povređeni. Ne opravdavam sebe. Dakle, da su 106. i 107. povređeni jer je izneto nešto što ne stoji za ministra spoljnih poslova, ali kao što sam rekla i jutros, uloga predsednika nije da meri da li je nešto izrečeno istinito ili ne. Tu su poslaničke grupe, predsednici, ovlašćeni poslaničkih grupa da reaguju ako smatraju, a na meni je da to omogućim svim stranama.
Ako želite, glasaćemo o povredi Poslovnika.
(Zvonimir Stević, s mesta: Ne treba.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, povreda Poslovnika.