Mislim da ste postavili jako važno pitanje – koji je smisao ovog zaduživanja? Koji je smisao i dugoročna logika upravljanja javnim dugom i celog smisla fiskalne konsolidacije ekonomskog rasta javnog duga?
Dozvolite mi da u nekoliko rečenica objasnim potku svega ovog što radimo. Prvo, ovde u ovom delu koji se odnosi na strukturne zajmove, tu su Abu Dabi kredit i ovaj kredit za administrativnu reformo, odnosno reformu javnog sektora, to nisu novi krediti. To su krediti za podršku budžetu, nisu novi krediti.
Drugo, najvažnija logika, najvažnija priča u svemu ovome je da pravilno shvatimo cifre šta se dogodilo od početka imenovanja ove Vlade do danas. Ovde su licitirane razne cifre. Pretežno pogrešni datumi i pretežno pogrešna interpretacija tihi cifara, mada su same cifre kao takve tačne.
Reći ću vam cifre za koje mislim da su relevantne, 27. aprila 2014. godine je ovaj parlament izabrao Vladu na čelu sa premijerom Vučićem, 30. aprila 2014. godine je stanje duga bilo 20 milijardi i 600 miliona evra. Na kraju septembra meseca je stanje duga bilo 24 milijarde i 150 miliona evra, razlika je tri milijarde i 550 miliona evra, ni evro više.
Šta to uključuje? To uključuje porast duga u periodu do 1. oktobra kada je krenuo program konsolidacije, smatram sebe odgovornim za program konsolidacije i privrednog oporavka Srbije i boljim upravljanjem dugom, mi smo počeli de fakto 1. oktobra 2014. godine. Nismo mogli pre. Zatim 20. septembra je premijer objasnio logiku smanjivanja plata i penzija kao prvi korak ka tom programu, 1. oktobra smo počeli u Vašingtonu razgovore o tome i posle toga je sve krenulo.
Stanje duga 1. oktobra je bilo 22 milijardi i 100 miliona evra. Od tada do danas je dug porastao samo dve milijarde i 50 miliona evra. Sada se ovo potpuno uklapa u logiku, 1,2 milijarde deficit, to je deficit iz 2015. godine i pošto smo sada ove godine praktično na nuli sve ostalo, oko 750-800 miliona evra su kursne razlike. Sve drugo ne prolazi ni tekst ekonomije, ni matematike, ni zdrave logike.
Ponavljam, od početka programa dug je porastao 2 milijarde i 50 miliona evra, od toga je 1,2 milijarde tj. 3,7% BDP poznata cifra o dugu, o deficitu opšte države iz 2015. godine. Da zaokružimo, ove godine u prvih deset meseci je praktično nula. Nikakvih 9,5 milijardi, nikakvog bacanja para, nikakvog povećanja duga bez računa, čak dinar, svaki dolar koji uđe u krt, to je konsolidovanje računa Trezora koji se vodi kod Narodne banke. Mora da se dokumentuje, vodi se u dolarima, u evrima i u dinarima. Ne postoji ni jedna transakcija, čak ni ono plaćanje 40 ili 400 dinara po transakciji. Kada sami sebi plaćamo uplatu, plaćamo to, vodi se svakodnevno, izveštava se svakodnevno. Kada bi u ovoj zemlji sve funkcionisalo kao NBS i Trezor u vođenju javnih finansija, mi bismo bili Švedska.
Šta drugo želim da kažem? Potpuno ste u pravu, koji nam je izlaz? Objasniću vam to pošto naša javnost nema strpljenja. Zašto smanjujemo kamate? Postoji jedna formula koja kaže kada će dug da se stabilizuje i da počne da pada, dug kroz BDP? Kada imate primarni suficit ili ravnotežu primarnog balansa i kada imate da je stopa rasta prirast društvenog proizvoda veći od plaćenih kamata. Ako ovim spustimo cenu duga koja je danas oko 3,5% BDP, 140 milijardi oko 3,5%, ako spustite ispod 3% i rast društvenog proizvoda kao što očekujemo podignemo na 3% i iznad, mi se nalazimo na putu pozitivnog izlaska iz ovoga. Samo je pitanje vremena kada ćemo biti na suvom, na sigurnom tlu.
Znači, tu ćemo preokrenuti dve najvažnije stvari. Izašli smo iz one močvare koja se pominjala u ovom parlamentu, na suvo tle, samo je pitanje da nastavimo napred. Tu smo preokrenuli najvažnije. Nije ovo stezanje kaiša bezveze, ovo je stezanje kaiša da izađemo na čvrsto i zdravo tle.
Zato smanjujemo ove kamate. Ne krivim nikoga pre toga, situacija jeste bila loša, ali je rezultat bio neodrživ. Ako spustimo kamate ispod 3% i podignemo rast trajno preko 3%, evo nama izlaska iz ove situacije. Prema tome, posle toga moramo strukturne reforme, da investitori nastave da dolaze i rade kod nas i mi se nalazimo na sigurnom putu ulaska u Evropu i održivog rasta i razvoja ove zemlje. Hvala.
