Zahvaljujem se.
Pošto je gospodin Živković dva puta ponovio pitanje, dozvolite mi samo kratko da odgovorim. Znači, reč je, kao i obično, o tipskom ugovoru Abu Dabi razvojnog fonda i dve konkretne stvari koje ste pomenuli ne utiču na ovaj naš ugovor. Znači, jedna o globalnoj garanciji samo obezbeđuje svaku međunarodnu instituciju ili fond koji ima međunarodni status, da neko ko pozajmljuje sredstva od njih neće izigrati taj kredit i garantuje svim svojim sredstvima da će to vratiti. Znači, da bi taj član mogao da stupi u dejstvo, trebalo bi da Srbija ne vraća ovo. Ja ne mogu da zamislim tu situaciju, čak i u najgorem ishodu događaja. Prema tome, taj rizik praktično ne postoji.
Što se tiče drugog člana koji navodite, on se odnosi, u prevodu nije tako, po našim starim zakonima to je bila tzv. interkalarna kamata. To je kamata na angažovana a nepovučena sredstva i to ima smisla kod projektnih kredita, pošto neko po planu vašeg povlačenja sredstava sredstva drži u likvidnom obliku i naplaćuje vam 0,5, pa tek kad povuče sredstva, onda vam naplaćuje tih 2,25%.
Pošto ovde to jednostavno ne može da se dogodi, jer mi ćemo pisati pismo, zahtevati tranšu i tog momenta će oni da puste tranšu, 0,5 će biti uvek na nulu. Prema tome, ovaj član bi se teorijski primenjivao da je ovo projektni zajam, pošto nije projektni zajam i pošto nema šanse da mi tražimo tranšu pa da je onda otkažemo, tad to neće biti primenjivano.
Što se tiče prethodne kombinacije, nisam hteo da odgovaram ranije, gospodin Radulović je izašao iz sale drugim povodom, samo da kažem da ovde konkretno u ovoj situaciji nikakav strah od valutnog rizika ne postoji. Mi ne menjamo ni nivo, ni strukturu javnog duga. U prostoj situaciji, da bude jednostavno za razmišljanje, dobijemo milijardu ili dobijemo po 200 miliona, tog momenta možemo da platimo neku dospelu obavezu i time kupujemo vreme da u periodu bilo kada od momenta efektivnosti ovog zajma, do kraja ovog zajma za deset godina možemo da izaberemo moment kad kursevi po našoj proceni i na osnovu upravljanja javnim dugom, odgovornog upravljanja javnim dugom napravimo … natrag u evro ili da ga kupimo na tržištu. Ja ne bih nikad pristao da neko unapred postavi neka kruta pravila. Pravilo Uprave za javni dug treba da bude da na osnovu informacija koje postoje i instrumenata koje imaju tako upravljaju javnim dugom, da trošak, nivo duga i trošak za Srbiju bude minimalan. To je suština.
Prema tome, imati sredstva i samim tim činom uštedeti 40, 50 miliona na svaku milijardu je prvi cilj. Drugi cilj je kako ćemo to iskoristiti, da li ćemo platiti kamatu, glavnicu ili unapred ranije platiti neki kredit. Svaki od njih vam daje isti efekat. Hvala.
