Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo slušao sve diskutante i mislim da je moj kolega prethodni govornik ekonomista, koliko je i moj kolega poljoprivrednik, poljoprivrednik, samo je pitanje ko glumi za veće pare.
Dakle, ja bih sve gurnuo u stečaj.
(Saša Radulović, s mesta: Hoćete vi ovo da dozvolite?)
Ja bih voleo da se kolega malo smiri, inače ću zvati kolegu Rančića da mu ukaže prvu pomoć.
(Saša Radulović, s mesta: Da li je ovo tačka dnevnog reda?)
Kolega, gde je Rančić? Nije tu. Lekara nikad nema kada ti treba.
Ako ja mogu da nastavim. Ja bih voleo da u ovoj državi mi izvezemo sve što je ta grupa „nikad im dosta nije bilo“, proizvela.

Poslaniče, kažu da vi niste tačka dnevnog reda.

Ja ne znam šta bi mi …

Molim vas da nastavite, molim vas probajte.

Pokušavam da nastavim, međutim, ovako snažni aplauzi, ovako snažni krici, ne znam čemu to.
Ja bih mog kolegu razumeo da se on negde oznojio, da se znojav vode napio, da će on da vraća ove kredite, ali da krenemo redom. Ne verujem u to, i dalje verujem da bi on sve gurnuo u stečaj, kredite ne bi vraćao, to ne treba vraćati. Ne bi dizao kredite sa nižom kamatom, da vraća kredite sa većom kamatom, zato što je on navikao da uzima kredite sa većom kamatom, a ne sa nižom, pa se onda postavlja pitanje ko se koliko ugradio, a ne šta je za ovu državu uradio.
Zahvaljujem vam što mi toplo mašete, jer napuštate salu, ali da krenemo redom.
(Saša Radulović, s mesta: Kako te nije sramota.)
Neki kažu da vi ličite na G17, meni ličite na IQ-17. Nego, da se vratimo ovim silnim dugovima koji su ostali, pa, bogami ja nisam bio ministar u Dačićevoj Vladi. Ovde imamo tri nosioca vlasti, četvrti je bio u Vladi G17 plus, onaj zamenik za prosvetu koga su motkama jurili zbog neke rang liste. Ja nikada nisam bio u vlasti, oni jesu. Ako je neko zadužio zemlju, ja nisam.
Da sam ja bio na vlasti mi bi danas raspravljali pošto ćemo da pozajmimo novac. Verujem da je Vlada Aleksandra Vučića onda bila na vlasti, u periodu od 2000. do 2010. godine, da mi sada ne bismo raspravljali o tome da uzmemo od, ne znam, Svetske banke, od Abu Dabija, da uzmemo kredite već da im damo kredite. Mi ne bi raspravljali pod kojom kamatom se zadužujemo, već pod kojom kamatom pozajmljujemo novac.
Evo, pokušaću da vam objasnim, zato što stalno nešto maskirate, nemojte kod mene da pokušavate, jer mi na selu smo malo zdravo razumniji, čist vazduh, priroda daje nam priliku da vrlo dobro pamtimo, da osvežimo pamćenje. Na kraju 2012. godine dug je bio 17,6 milijardi. Znači, ukoliko je bio nešto manji, ostavili ste deficit od dve milijarde, 17,6, ispod toga nije bio. Ali, zaboravili ste nešto, da mi sa sela dobro pamtimo, pa pamtimo, a kolege sa Maldiva je to smešno, ali mi pamtimo, ne samo njegove odlaske na Maldive, grickanje jastoga, vožnju jahtom itd, čarter letovima, mi pamtimo i donatorsku podršku koja je iznosila 4,1 milijardu bespovratno. Znači, tu dodajte na onih 17,6.
Pa imate Pariski i Londonski klub, to gospodin Dačić zna, 4,7 milijardi, jer je oprošteno dve trećine prethodnog duga. Znači, to je popunjeno i imamo prihod od privatizacije, 2.500 preduzeća za 2,7 milijarde, ali imate i druge prihode koji nisu išli kroz Agenciju za privatizaciju, koji su bili četiri milijarde, NIS „Mobtel“, itd. Ukupni prihodi od privatizacije su bili 6,7 milijardi.
Kad sve saberem i kad vam dodam onu milijardu iz Razvojne banke Vojvodine, da popunite ove budžete pred leto, dobijem cifru od 34,1 milijardu evra. Dug nije 17,6 na kraju 2012. godine nego je bio 34,1. Kad uzmemo da ste sem što ste zemlju zadužili, da ste potrošili donatorsku podršku, prihode od privatizacije, da ste potrošili ono iz Razvojne banke Vojvodine, prema tome, ukupno 34,1 milijardu.
U periodu do 2010. godine, Global, nemam naočare pa ne mogu da pročitam, kaže, američka, vi volite Amerikance, a ja ih ne mrzim, ali ih ne volim, ali vi volite da se pozivate na njih, pa hajde, oni kažu da je za 10 godina od 2001. godine do 2010. godine iz ove zemlje izneto 40 milijardi evra, odnosno 51 milijarda dolara. Tako kažu Amerikanci, meni ostaje, s obzirom da se uvek pozivate na njihove izvore, meni ostaje da verujem u to.
Nije što ste vi sve to potrošili, nije što ste izneli, nije što ste pokrali, nego je problem što ništa niste napravili. Vi ste od infrastrukture napravili 112 kilometara za 12 godina, čini mi se, 9,7 kilometara godišnje. Privredu ste ostavili raštimovanu, nije bilo ničega što nije prodato i pokradeno, ne znamo gde je završilo. Nema izvora duga koji bi trebao da servisira taj dug. To je još gore. Gde ste novac potrošili? Očigledno je da ste ga samo izneli.
Ovaj drugi deo duga je servisiranje vašeg duga, 24,15 uvećan za manje od 7 milijardi, ali sa kamatom koja je bila 2008. godine 117 miliona evra, a kamatu koju mi plaćamo na vaše dugove je jednu milijardu. Četiri godine po jedna milijarda za servisiranje vaših dugova je bilo 4,4 milijarde. Onda vi pitate gde je otišao novac. Za jednu godinu mi smo napravili infrastrukture nego što ste vi napravili za 12 godina. Zbog čega sam ja tu koaliciju DOS i napustio 2003. godine kada sam video ko vodi Vladu, rekao sam da himnu treba staviti da bude – Bože sačuvaj i otkazao podršku takvoj Vladi i bili su prevremeni izbori.
Niste napravili izvoz za vraćanje duga kada se država zadužuje, narod piše menicu. Država treba da štiti svoj narod i narod treba da štiti državu. To je uzajamna zaštita. Vi nikada niste pitali narod da li da ih zadužite, zaduživali ste to SMS porukama. Kada nekome daješ kredit, odnosno kad si žirant nekome, a narod je žirant nama moraš da ga pitaš da li će ti biti žirant i šta će za to da kupi. Gledaš da li će da kupi traktor, pa kasnije da servisira taj dug, vas nije bilo briga, bilo je bitno zadužiti se.
Da kažem još nešto, u vašem periodu dok ste se tako dobro zadužili 31 milijardu, 300.000 ljudi je ostalo bez posla za četiri godine. U Beogradu je sa 230.000 radnika u realnom sektoru palo na 23.000. Znači, nema izvora za vraćanje duga, a još gore unutrašnji dugovi su ostali spoljni, jer ste sve naše kamate, odnosno sve naše banke prodali stranim bankama, pa samim tim svaki unutrašnji dug postaje strani i oni to konvertuju u devize i iznose napolje. Danas, slušam te mudrace i gledam te mudre face kako nam predaju, dok pokušavamo da izvučemo ovu zemlju iz blata, a 2012. godine, da nisam došao ovde, da nisam ušao u tu baru ne bih znao koliko je ona duboka. Nažalost, znam koliko je sada duboka. Znam da mora da nam bude bolje. Znam da moramo da servisiramo dugove. Znamo da moramo da dignemo proizvodnju i da se samo pola od onih 34 milijarde pustili kroz poljoprivredu i da se pola izgubili ili pokrali, danas bi dug bio manji za 17 milijardi. Vi to niste uradili, vama je proizvod bio dug. Vi ste živeli od zaduženog, a ne od zarađenog i došlo je vreme, vrati koko što si pozobala.
Sad neko drugi treba da živi od zarađenog i još da od zarađenog odvaja, da vraća ono što je zadužen u vreme kad se novac iznosio napolje.
Mislim da mi moramo da budemo posvećeni razvoju ekonomije, da moramo vreme provoditi u radu i trudu, a ne na kauču. Ima ona izreka – ne možete se merdevinama do uspeha popeti sa rukama u džepovima. Vi ste to pokušali, zato ste pali. Mi ćemo pokušati da dođemo do uspeha ne preko kauča kao vi, ne preko Maldiva, već preko struga i pluga. Hvala.

Hvala.
Poslednji ovlašćeni je Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege poslanici, imali smo prilike od ovlašćenih predstavnika svih stranaka da čujemo detaljno koji su danas predlozi zakona, sporazuma, odnosno zakona koji ratifikuju međunarodne sporazume, na dnevnom redu i ono što treba reći da kada podelimo oblasti po kojima suštinski oni obuhvataju, to je onaj deo koji se odnosi na direktnu podršku budžetu zarad vraćanja skupih kredita i zamenom jeftinijih, i to je gospodin ministar Vujović jako dobro obrazložio.
Imamo onaj konkretni deo, a to je finansiranje projekata, koji mislim da su od velikog značaj, a danas se nije toliko posvetilo pažnje, već se više govorilo na neki politikanski način zbog toga što je bila suština cele priče da se napadne Vlada i vladajuća koalicija, da se ona bespredmetno zadužuje, što naravno nije istina, zbog toga što moj kolega prethodni govornik jako dobro obrazložio da mi danas ne bi uopšte pričali o zajmu da su neki političari do 2012. godine bili odgovorni, već bi govorili o tome da mi dajemo drugima zajmove. Međutim, to nije slučaj u Srbiji. Očito je da svaka Vlada nasleđuje prošlost prethodne, i mora da se nosi sa tom prošlošću. Ta prošlost do 2012. godine nije bila nimalo laka, a to se vidi upravo po današnjim predlozima.
Jedan od predloga, a mislim da je jedan od važnijih predloga o kome se malo govorilo, a moje kolege poslanici iz Kraljeva će jako dobro i detaljno govoriti o tome, to je praktično projekat koji pomaže Banka Saveta Evrope koji se odnosi na projekat - urbana regeneracija izgradnju 366 stanova za gotovo 1.000 ljudi koji su praktično ugrožene socijalne kategorije kao posledica zemljotresa u Kraljevu. I to je projekat koji je prvi praktično zaživeo još za vreme Vlade gospodina Dačića, kada je praktično jednim amandmanom našeg poslanika stavljeno u budžet Srbije da se krene u početak ovakvog jednog projekta koji će dati praktično jedno novo lice i Kraljevu i dati novi jedan život ovim ljudima koji su proživeli golgotu, iako su oni koji su do 2012. godine zloupotrebili državne pare, kada su rekonstruisali objekte posle zemljotresa. I u tome je suštinska razlika između nas i njih koji su bili pre i o tome će govoriti moje kolege.
Ono što je bitno reći je da će taj kredit biti isključivo za projektno finansiranje dat u dve tranše u iznosu od osam miliona evra, s tim što je rok otplate od 15 do 20 godina sa grejs periodom od pet godina.
Treba reći da je raspoloživost ovih finansija praktično do 2019. godine, što pokazuje da ne možete povući bilo kakva sredstva ukoliko ozbiljno ne realizujete projekte i po tome suštinski se pokazuje da smo mi odgovorni ljudi sa kojima sve međunarodne institucije vole da rade, jer shvatamo da postoje propisi i procedure na osnovu kojih možete da povlačite određene transakcije. Tako da, teza o tome da se mi zadužujemo samo zarad zaduživanja ne stoji.
Drugi projekat koji je jako važan, koji će finansirati takođe Banka Saveta Evrope, to je izgradnja zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu za preko 400 zatvorenika koji praktično imaju kaznu preko pet godina i tu će biti jedan objekat od 10.800 kvadratnih metara na tri sprata, kojim ćemo znatno poboljšati nivo u kojima će zatvorenici u Srbiji izdržavati svoju kaznu. Rok kredita takođe je 20 godina i kamatne stope i po prvom i po drugom kreditu su izuzetno povoljne. To je ono zbog čega treba reći da su to podrške u tom projektnom finansiranju.
Treći kredit, koji je najviše izazvao pažnje, kada govorimo o preduzetništvu, je vrlo zanimljiv kredit koji pokazuje suštinski da to nije počelo od Vlade gospodina Vučića, nego je nastavak saradnje Evropske investicione banke sa Srbijom, a preko NBS i komercijalnih banaka. Ali, treba reći da nije mogla da se povuče ni jedna kreditna linija dok se nije napravila jedna platforma u kojoj će Evropska investiciona banka zajedno sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom finansija napraviti plan, program i namenu tih kredita.
Ono što je najvažnije reći je da izbor banaka ne radi ni Ministarstvo, ni Vlada Republike Srbije, nego sama Investiciona banka. Znači, ona će uzeti kredibilitet svake banke, odnosno bonitet i reći – svaka od tih banaka je sposobna ili nije sposobna, neće moći da sarađuje po ovom projektu.
Samo sam htela nešto da kažem. Ovde govorimo o trećem apeksu po redu. Prvi apeks za finansiranje ovog ugovora je bio 11. maja 2009. godine, kada je povučeno 250 miliona evra za razvoj malih i srednjih preduzeća. Drugi apeks 16. maja 2011. godine, zatim 16. maja je prvo povučeno 50 miliona, a onda sa drugom tranšom još 100 miliona. Godine 2012, 23. januara, znači, još uvek nije došlo praktično do promene u političkom sistemu Srbije, 2012. godine je povučeno 100 miliona evra, tako da, ono što je važno da se kaže je da je 2013. godine po određenoj novoj strategiji i izveštajima Evropske investicione banke tek onda dozvoljeno da se povuče još 150 miliona evra.
Praktično je ovo poslednja tranša po kojoj Evropska investiciona banka na osnovu programa povlači ova sredstva. Narodna banka je tu agent. Mala i srednja preduzeća se sa svojim biznis planovima javljaju kod poslovnih banaka, konkurišu za ta određena sredstva i to je ono zbog čega je veoma bitan ovaj kredit, da se time otvara mogućnost za investicije koje će pokrenuti privatan sektor, otvaranje novih radnih mesta, zbog čega mislimo da ova kreditna linija i ovaj zajam praktično će mnogo toga novog doneti u Srbiju, jedan novi zamajac, pored onoga što daje Fond za razvoj Republike Srbije i Razvojna agencija Srbije, koja se naziva „Godina preduzetništva“.
Ova sledeća dva zajma, odnosno sporazumi o kojima smo govorili, koji su jako važni kao što je Svetska banka, govori o javnoj upravi i takođe jednom projektu koji se odnosi na modernizaciju i optimizaciju i on se izražava u obimu od 69 miliona evra. Važno je reći da je usvojena strategija po kojoj se vrši reforma javne uprave 2014. godine, ali je usvojen i Akcioni plan za implementaciju ove strategije i bez toga, normalno, ni jedna finansijska organizacija ne bi mogla ni da odobri takva sredstva.
Povoljnost je što praktično imamo 17 godina za otplatu ovakvih kredita i ona iznosi pet godina prvo grejs perioda, kada nemamo obavezu da otplaćujemo ove rate i sledećih 12 praktično pada na otplatu. Cilj je unapređenje efikasnosti zapošljavanja i ono što je rekao gospodin ministar, odnosi se na efikasniji rad uprave, na davanje otpremnina za radnike koji žele da napuste javnu upravu, za edukaciju i efikasniji rad Uprave za javne nabavke.
Ono što je važno reći da će DRI biti praktično nadležna za reviziju postupka sprovođenja ovog celog kredita, znači, da će imati određeni sistem kontrole.
Na kraju, dolazimo do zanimljivog sporazuma, koji se mnogima dopada, kada govorimo o predstavnicima političkih stranaka, mnogima se ne dopada. Ali, ono što treba reći i objasniti građanima Srbije da mi danas ovakvim kreditima praktično smanjujemo stopu kamata koje smo obavezni da vraćamo kredite.
Ako kažemo da su same kamate iz prošlih kredita bile godišnje od milijardu evra do 1,3 milijarde evra, onda preračunajte od 2008. godine pa do danas koliko je novca praktično otišlo na zaduživanje. A kada se zadužujete kao država po kamatnim stopama od 7,25%, 8%, 10% i kada imate zaduživanja od 2%, sasvim je logično da u trenutku povlačite tranšu kada treba da otplaćujete ratu za kredit, tad povučete i zatvarate praktično sa novim kreditom koji ima mnogo manje kamatne stope.
To jednostavno glasi da u stvari zamenjujemo skupe kredite sa jeftinijim. I sve dok ne budemo oslobodili se plaćanja ovako skupih kredita, mi moramo da se ponašamo krajnje efikasno i racionalno, budžetski moramo da trošimo onoliko koliko prihodujemo.
To nije bio slučaj do 2012. godine i zbog toga se uvek pribegavalo emisiji hartija od vrednosti, povećanju kursa evra. Treba reći da je kurs evra 2008. bio 78 dinara, da je 2012. došao do 118 dinara, do kraja 2020. čak došao na 120 dinara za jedan evro. Prema tome, to su realne činjenice od kojih niko ne može da pobegne.
Ono što je danas pokušaj da se politizuje, praktično, finansijski zakoni koji su tačka dnevnog reda, to je, praktično, sporazum koji se odnosi na formiranje Fonda za zapadni Balkan. I, ono što treba reći, a očito niko od onih koji su napadali ovu temu nisu pročitali član 3, a član 3. lepo kaže da je Srbija, praktično, tražila da se usvoji integralna izjava, znači Srbije, kao sastavni deo Deklaracije i ona glasi, namerno ću da pročitam zbog toga što očito oni koji su napadali ovo nisu hteli uopšte da kažu da je Srbija u svoju ugovornu obavezu, a i obavezu zemalja potpisnica, ugradila sledeći tekst: „Budući da je teritorija Kosova i Metohije sastavni deo Republike, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, nalazi se pod međunarodnom upravom potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezu Republike Srbije i vlade Kosova, sa zvezdicom, na sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova, sa zvezdicom, formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije i ugovorenom pravu iz 1969. kojom je regulisana materija zaključena u izvršenju Međunarodnog ugovora“.
Ovim suštinski i drugim i trećim stavom se potvrđuje upravo ono o čemu su govorili i ministar inostranih poslova i ministar finansija da ovaj, praktično, sporazum koji se odnosi na osnivanje Fonda za zapadni Balkan nema političku dimenziju u potpisivanju država članica, već samo onih potpisnica koje predstavljaju predstavnike određenih institucija koje bi dale svoj doprinos u tom finansijskom smislu, a to se kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa zvezdicom odnosi na UNMIK. Vi znate da su oni uvek posrednici u tom postupku, pogotovo čak i kada je EU, kada su u pitanju pregovori Beograd-Priština.
Znači, mi danas govorimo o regionalnoj saradnji kada govorimo o međunarodnoj politici kao jednoj od važnih tema za funkcionisanje, ne samo političkog života u Srbiji, već i ekonomskog. To je tema na kojoj i tačka na kojoj mi moramo da budemo svesni. Ukoliko ne učestvujemo u radu regionalnih organizacija, fondova, onda otvaramo veliki prostor Kosovu i Metohiji da bude punopravna članica ovakvih organizacija na kojoj mi nećemo imati jednostavno ne samo nikakav uticaj, nego nećemo imati ni mogućnost ni mehanizme da stavimo na mesto onima koji žele jednostavno da Kosovo sa zvezdicom ne postoji.
Prema tome, to je bila tema i Odbora za spoljne poslove, to je uvek tema svih odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije. samo oni koji su zlonamerni žele da podrivaju nacionalne interese sa temama u društvu, da obesmišljavaju praktično ovakav način prezentacije uopšte učešća Srbije u regionalnim organizacijama i kod međunarodnih sporazuma.
Vrlo je važno da kažemo da ćemo u danu za glasanje ceo ovaj set zakona koji se odnosi na ratifikaciju sporazuma, kao SNS, podržati i učestvovati aktivno u debati, pogotovo kada se govori o temama koje žele da se zamene u vidu određenih teza koje smo imali prilike da čujemo i kod ovlašćenih izlagača nekih partija koji jednostavno nisu shvatili šta Vlada Srbije radi, šta sve ove godine želi da postigne i na koji način postoji ugled Vlade Republike Srbije i Srbije uopšte u međunarodnim institucijama.
Dobrodošli su svi oni koji žele da čuju, ukoliko žele da čuju, zaista obrazloženje. Možda promene svoje mišljenje. Nadam se da oni koji su glasali za ovakve predloge i 2009, 2010. i 2011. godine će glasati i sada za takve sporazume. Oni koji nisu imaju pravo da promene svoje stav u odnosu na objedinjenu raspravu u načelu, po pojedinostima. Nadam se da ćemo u danu za glasanje, kada su sporazumi u pitanju, biti jedinstveni. Hvala.

Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovana gospodo ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnje govore i o politici i o ekonomiji bilo je dosta demonstracija, da tako kažem, političke panike, ali kada se uzme u obzir dnevni red i kada se sagledaju ovi zakoni kao celovit problem, onda se može postaviti jedno ključno pitanje za koje je ministar finansija izuzetno stručan i nadležan, a to je pitanje – može li se zaduživanjem rešiti problem koji je nastao zaduživanjem?
Ono što je Srbija radila u protekle, sada već, dve i po decenije, ako počnemo od 90-ih, ili ako počnemo čak od 80-ih, to će biti i tri decenije, pa i više, jeste da se problem dugova bivše Jugoslavije, Republike Srbije sada rešavao ili otpisom dugova ili inflacijom. Tokom 90-ih znamo kakvu smo imali inflaciju. Mislim da je to najveći strah građana Srbije, strah od inflacije i strah od rasta ili pada kursa dinara, odnosno stranih valuta. Otpis dugova smo imali posle 2000. godine kada su strani poverioci iz političkih razloga otpisivali dugove, ali sada 2016. godine mi smo u situaciji da danas razgovaramo o novih milijardu i 244 miliona novih zajmova, da tako kažem.
Ono što govore stručnjaci jeste da možete da se zadužujete, ali sve dok rast dugova ne raste brže od rasta ekonomije i rasta inflacije, a to će najbolje ekonometrija i oni koji pažljivo prate fiskalnu i monetarnu politiku verovatno alarmirati.
Ako vi pogledate zašto se uzimaju ovi dugovi, ovi novi zajmovi, onda možete da opravdate humanim razlozima. Ranije su kolege pričale da je to za izgradnju smeštaja 366 porodica, pa za humaniziranje nekih negativnih pojava kao što je izgradnja zavoda za izvršavanje krivičnih sankcija, odnosno za smeštaj zatvorenika. Ono što mi vidimo jeste da tu zaista ima opravdanih razloga, jer i ovaj zajam koji se odnosi na mala i srednja preduzeća, kažu da od tih 150 miliona evra, čak 75 miliona evra može da bude iskorišćeno za ona mala i srednja preduzeća koja će razviti programe za zapošljavanje mladih. Dakle, ima mnogo razloga da se podrži ovaj, da tako kažem, neki novi finansijski aranžman u nedostatku nekog novca koji bi mi možda mogli da obezbedimo na način na koji se razmišljalo u Predlogu zakona o osnivanju Razvojne banke Srbije. Ne znam možda ministar Vujović može da kaže poslanicima i građanima da li se ponovo razmišlja o tako nekoj razvojnoj banci, mada su iskustva sa Razvojnom bankom Vojvodine i razvojnim fondom negativna.
Dakle, ja mislim da su ove kamatne stope i rokovi otplaćivanja povoljni. Isto tako tranširanje, povlačenje zajmova da je povoljno i da je to nešto što je ekonomska dogma u suočavanju sa ekonomskom krizom koja Vlada ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i svetu.
Što se tiče osnivanja fonda za zapadni Balkan, rekla bih da u nekim izlaganjima uvaženih kolega i koleginica videla volja da se pobegne iz tog termina ili tog društva, da tako kažem zapadnih zemalja, tu smo gde jesmo, geopolitička realnost nam je takva. Ako se ne udružimo na onaj način na koji se udružila samo višegradska grupa, tu se stavljao akcenat na višegradsku grupu. Pomenuću zemlje Beneluksa ili Nordijski savet, jednostavno nećemo biti prepoznatljivi kao ljudi koji mogu da budu partneri u savremenom svetu gde se i politika i ekonomija odvija na taj regionalni način.
Dakle, čak i da ne bude ustanovljen ovaj fond za zapadni Balkan, mi ćemo biti viđeni kao grupa zemalja koja je osuđena da tako kažem na ekonomsku i političku saradnju. Ovaj fond za zapadni Balkan je svakako investicija u budućnost mladih, jer njima je namenjen, razvoju mladih, unapređenju i razmeni projekata, nauke, obrazovanja, istraživanja. Dakle nemamo razloga za strah.

Zahvaljujem, reč ima ministar Vujović.