Član 103. S tim što bih zamolio, predsednice, da ustrojimo jedno pravilo koje je u skladu sa Poslovnikom u celosti, a to je da radi zaštite u konkretnom slučaju poslanika prevashodno pozicije ne govorimo više samo o istovetnoj povredi člana, jer možemo uvek da se pozovemo na određeni član, ali ne možemo da se pozovemo na istovetnu povredu.

Dobro. U čemu sam ja povredila član 103?

Hoću da vam kažem da niste vi povredili, nego da je povređen Poslovnik u tom smislu što je koleginicu koja je prethodno govorila vaš prethodnik upozoravao nekoliko puta na povredu Poslovnika, ne samo zbog vređanja ministra, već i zbog iskakanja iz dnevnog reda, a to neophodno podrazumeva primenu člana 109, koji podrazumeva da se narodnom poslaniku koji ponavlja povredu izriče opomena.
Mi ovde nismo od vas ni od vašeg prethodnika dobili takav odgovor i takvu reakciju prema ponašanju poslanika koji flagrantno vređa Poslovnik. U konkretnom slučaju, to nije prvi put, već po ko zna koji put a da se ne reaguje na način koji Poslovnik predviđa.
Zato sam i rekao da, ako već imamo iste aršine, onda se ti isti aršini moraju i sprovoditi, da ne bi bilo diskriminisani poslanici, pa u konkretnom slučaju i ministri ovde, jer imaju pravo i da odgovore, imaju pravo i da se izjasne na pitanja koja im se postavljaju, pa na kraju krajeva i na uvrede koje preživljavaju ili doživljavaju. Da mi u SPS imamo empatiju prema nekome ko se na ovaj način ponaša, to je apsolutno besmisleno i nema nikakvog smisla dalje komentarisati.
Ja vas samo molim da ubuduće, kada se ovakve manifestacije ponašanja poslanika dešavaju, odreagujete po Poslovniku, a da ne reagujete na istovetnu povredu člana, već samo na povredu koja može biti manifestacija različite od uvrede tj. iskakanje iz dnevnog reda.

Hvala.
To je jedna šira tema. Možda za Administrativni odbor. Ovo su sugestije i predlozi da razgovarate, jer to je odbor u kome su…
(Neđo Jovanović, s mesta: Samo sam ukazao na povredu Poslovnika i ne tražim da se izjasnimo.)
…uglavnom šefovi poslaničkih grupa i molim da to raspravite.
Znači, uloga predsednika nije da sankcioniše nešto što se izgovori na teret ministara. Uloga je predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa da brane ministre iz svojih partija i da reaguju jednako žestoko, kao što kod nas više reaguje opozicija, kada su u pitanju i kada se spominju predsednici njihovih partija. Ja bih onda malo probudila i vladajuću većinu da bude jednako oštra, kao i pripadnici opozicije i da branite svoje stavove i svoje predsednike partija i ministre, jer uloga nije predsednika da učestvuje u raspravi.
(Zoran Krasić dobacuje.)
Imate predsednika i vi možete isto, Krasiću, da reagujete i da branite svog predsednika. Svi mi imamo predsednike.
Ako se niko ne javlja, da pređem na listu, odustali dalje? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut prepodnevnom raspravom, kao čovek sa KiM, ja ću krenuti u raspravi od Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. Takođe, kao čovek sa KiM, ne smatram da je KiM više moja, nego vaša, ono je naše. 
Oprostite, moram nešto da vam kažem, lako je govoriti o Kosmetu iz Beograda, iz toplih fotelja, treba obići i videti šta je na KiM izgrađeno, napravljeno za proteklih 17 godina. Ja razumem brigu i zabrinutost oko KiM koja često služi za dobijanje nekakvih političkih poena, ali isto tako mislim da kod pojedinaca ne postoji dovoljno brige za stanje na KiM, složićete se, koje je nažalost i dalje teško, složeno, bremenito, sa svakodnevnim pritiscima, kako na srpski narod na prostoru KiM, tako i za čitav naš državni aparat, na Vladu, na Skupštinu, na sve državne organe.
Moram da konstatujem da u dosadašnjoj raspravi nisam čuo nijedan konstruktivan i korektan predlog za rešavanje ukupne situacije na KiM. Nažalost, ne rešava se, niti ono može biti rešeno danas. Kamo sreće, bila bi sreća i za ovaj dom, i za ovu državu, a posebno za narod na KiM, da mi možemo jednom konstruktivnom raspravom da rešimo to pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne smemo da zaboravimo, niti da se tako ponašamo, da smo na KiM mi sami, verovatno bi ga efikasnije i mnogo brže rešavali. Postoji albanska strana koja potpomognuta od dobrog dela zemalja EU i velikih sila želi da stvara ili stvori nezavisno Kosovo.
Ja ovde imam pregled dokumenata od 1999. godine, od Kumanovskog sporazuma, rezolucije, pa tako redom: Deklaracija o KiM 2003. godine, Rezolucija o KiM 2004. godine, pa format državnog pregovaračkog tima o budućem statusu KiM od 2006. godine, Rezolucija o neophodnosti pravednog rešenja pitanja AP KiM, da ne bih čitao sve, na kraju, Sporazum postignut u dijalogu sa Prištinom uz posredovanje EU od 2011. godine, politička platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini 2013. godine, Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM od 2013. godine.
Šta hoću sa ovime da kažem? Svi smo na neki način bili uključeni oko rešavanja pitanja KiM, ili kroz izvršnu ili kroz zakonodavnu vlast.
Znači, unazad dve, tri decenije, borbu oko KiM možemo podeliti u tri perioda ili tri faze. Prvi period od 1999. godine kada se na KiM ratovalo, ginulo i kada smo nakon toga bombardovani. Svakako da je najteže onima koji su dali svoje živote i ostali bez najdražih i najmilijih. Usvojen je Kumanovski sporazum i doneta je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koji su dugo godina nazivani izdajničkim dokumentima, a u poslednje vreme, unazad nekoliko godina, vezujemo se za ta dokumenta kao pijan plota.
Drugi period posle 1999. godine karakteriše nazovi demokratija. Tada smo prozivani zbog nedostatka demokratije i da će problem KiM biti rešen kada navodno pobedi demokratija. Prošlo je 17 godina, rezultata nema i tu smo gde jesmo.
Treća faza ili treći period podrazumeva mudru, pronicljivu, pragmatičnu i racionalnu politiku, što znači da dijalog i razgovor nemaju alternativu. Naravno da najbolji sud o svim politikama, kada je u pitanju KiM, jeste narod i daće narod.
Želim da vas podsetim da je na parlamentarnim izborima za Skupštinu Republike Srbije 2008. godine na KiM SPS pobedila. Ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Ivicom Dačićem vodi takvu odgovornu politiku i sigurno će zaštititi nacionalne i državne interese Republike Srbije, kao i interese Srba na KiM.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan formulisan je po ugledu na Višegradski fond Višegradske grupe. Fond je organizacija čiji je cilj promovisanje saradnje pre svega u kulturi, nauci, istraživanju, obrazovanju i razmeni mladih, kao i promovisanje održivog razvoja. Srbija je podnela Deklaraciju u kojoj se precizira da se teritorija KiM tretira kao sastavni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno pod međunarodnom upravom, te da privremene institucije samouprave na KiM ne mogu delovati van okvira ovlašćenja određenih Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na KiM.
Zarad javnosti, preciznije definisano u članu 3, prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan sa statutom Fonda za zapadni Balkan Republika Srbija je podnela depozituru, Deklaraciju sledeće sadržine.
Molim predsedavajućeg da mi ovo vreme ne računa u vreme poslaničke grupe. Citiram: „Budući da se teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 1999. godine nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje, izražavanje pristanka na obezbeđivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine kojim je regulisana materija zaključenja i izvršenja međudržavnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, kao ni nadležnosti i ovlašćenja specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, Uredba UNMIK-a broj 201/9 od 15. maja 2001. godine. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu preduzmu, prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma, se ne može smatrati validnim, ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti koje su rezervisane za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kako su određeni Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu.“
Namena Fonda i razvoj tešnje saradnje i jačanje njihovih veza i integracija u EU, zajedničko predstavljanja u trećim zemljama. Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, niti se između Srbije i Kosova formira ugovorni odnos. Takođe se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova. Navođenje Kosova ne utiče na poziciju o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Taj stav je Srbija jasno zauzela podnoseći deklaraciju gde se to navodi. To je poznato svim stranama. Kada se radi o setu ekonomskih zakona, prvi predlog zakona odnosi se na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku koji je potpisan 4. oktobra 2016. godine. Ugovor je namenjen za finansiranje budžetskog deficita i smanjenje troškova zaduživanja, a pre svega za otplatu dospelih obaveza po osnovu postojećih dolarskih kredita.
Treba napomenuti da je već prilikom usvajanja budžeta za 2016. godinu predviđeno zaduživanje do dve milijarde dolara, tako da se ovaj zajam ne može posmatrati kao novo zaduženje. U kratkoročnoj perspektivi sredstva će se koristiti za finansijsku podršku budžetu, ali srednjeročno gledano, pružiće podršku ekonomskom oporavku zemlje i nastavku započetih reformi.
Mnogi ciljevi u ekonomiji koji su bili postavljeni su ispunjeni, inflacija je smanjena, smanjen je budžetski deficit, a ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da su se ranija zaduživanja odvijala po veoma nepovoljnim uslovima, onda ćemo se složiti da su, uslovno rečeno, jeftina sredstva predviđena ovim zajmom, kojima se refinansiraju skupi dugovi, veoma je dobro za našu zemlju.
Takođe sredstava koja su svakako predviđena budžetom za otplatu kredita i kamata po osnovu ranijih zaduživanja će sada zapravo biti oslobođena i moći će da se ulože u kapitalne investicije, privredni razvoj, socijalnu politiku ili bilo koji drugi podsticaj koji Vlada bude smatrala prioritetnim.
Kamata za ovaj zajam od oko milijardu dolara iznosi svega 2,25% godišnje. Period dospeća zajma je 10 godina, plus pet godina grejs period i uz povlačenje pet tranši vrednosti približno 200 miliona dolara u razmacima od najmanje šest meseci.
Ono što ovaj zajam čini povoljnim, osim niskih kamata i uslova otplate, je svakako i mogućnost da Srbija plaća kamatu samo na onaj iznos koji je i realizovala, odnosno povukla, a ne i za ceo iznos ugovorenog zajma.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 2014. godine izmešu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, predstavlja još jedan sporazum o zajmu koji je predviđen budžetom za 2016. godinu. Radi se o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od osam miliona evra za projekta saniranja posledica zemljotresa u Kraljevu.
Ovaj projekat je nastao iz potrebe rešavanja stambenog pitanja za vlasnike stanova čiji su stanovi oštećeni u zemljotresu, koji je pogodio Kraljevo u novembru 2010. godine. Usvajanjem ovog sporazuma trajno će se rešiti stambeno pitanje za 366 porodica.
Uslovi otplate ovog zajma su vrlo povoljni, uzimajući u obzir činjenicu da Republika Srbija kao zajmoprimac ima mogućnost da se opredeli između fiksne ili varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši.
Takođe postoji mogućnost izbora otplate zajma u polugodišnjim ili godišnjim ratama, pristupna nadoknada i provizija na ne povučena sredstva se ne plaća, dok je rok otplate od 15 do 20 godina, uz grejs period od 5 godina.
Važno je napomenuti da će nove zgrade biti izgrađene u skladu sa načelima savremenog dizajna i energetske efikasnosti, što je važno u skladu sa novim seizmičkim propisima.
Krajnji korisnici će dobiti približno istu veličinu stana, a vlasnici starih stanova čija je veličina ispod minimuma imaće mogućnost da otkupe ili da iznajme dodatnu površinu.
Ukupna vrednost radova po navedenom projektu procenjena je na 14,2 miliona evra od čega se jedan deo finansira iz zajma o kome danas govorimo, a ostatak će finansirati Grad Kraljevo, kao i investicioni okvir za zapadni Balkan.
Ovaj projekat je veoma važan za Grad Kraljevo, jer će uticati na opšte poboljšanje uslova života stanovnike Kraljeva čiji su stanovi bili oštećeni u zemljotresu.
Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete između Republike Srbije i Evropske investicione banke i NBS. Do sada je Evropska investiciona banka odobrila Srbiji namenska sredstva za mala i srednja preduzeća, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od milijardu i 65 miliona evra.
Sredstva prva četiri zajma u iznosu od 565 miliona evra u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita po čijem osnovu je planirano otvaranje 6920 radnih mesta.
Evropska investicona banka je Republici Srbiji odobrila novi peti „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra. Iz prve tranše 150 miliona evra, do kraja septembra odobreno je 184 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi u iznosu od 148,4 miliona evra.
Vlada Republike Srbije je u cilju razvoja preduzetništva i konkurentnosti prošle godine donela Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, za period 2015.-2020. godine sa akcionim planom, kako bi ostvarila stratešku viziju zasnovanu na preduzetničkoj inicijativi i znanju i inovativnosti.
Ova strategija ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja, smanjenja poreskih obaveza privredi, olakšan pristup izvorima finansiranja, razvoj ljudskih resursa, jačanje održivosti konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i što je najvažnije, podsticaj preduzetničkog duha, ženskog preduzetništva, mladih i socijalnog preduzetništva.
Finansijski ugovor o drugoj tranši ovog zajma je predmet današnje rasprave. Zaključen je 13. juna ove godine. namenjen je za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, kao i prioritetne projekte.
Predviđena je mogućnost izbora između fiksne i varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši koja omogućuje da se za iznose veće od deset miliona evra zatraži konverzija kamatne stope, dok je rok otplate 12, odnosno 15 godina, uz četiri odnosno pet godina grejs perioda. Pristupna nadoknada i provizija na nepovučena sredstva se ne plaćaju.
Ono što je važno istaći jeste činjenica da polovina ovog zajma, do 75 miliona evra može biti namenjena za finansiranje projekata, poslovi za mlade zapadnog Balkana, što znači da će mala i srednja preduzeća dobijati vrlo povoljne kredite ukoliko se opredele za projekat zapošljavanja mladih što podrazumeva manju kamatu i duži rok otplate do 15 godina uz grejs period do pet godina.
Ovo je veoma važno za našu zemlju, imajući u obzir činjenicu da bez obzira na trend smanjene stope nezaposlenosti u Srbiji, još uvek zvanični podaci ukazuju na to da nezaposlenost najveća kod mladih između 20 i 29 godina.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati sve predložene sporazume. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministri, poslanička grupa NS će podržati sve predloge međunarodnih sporazuma koji su danas na dnevnom redu.
Što se tiče prvog predloženog sporazuma sa Fondom za razvoj Abu Dabija, zajam izuzetno povoljan, jer naći u današnje vreme milijardu američkih dolara po fiksnoj kamati od 2,25% na godišnjem nivou bez ikakvih uslovljavanja teško da se može na nekom drugom mestu naći. Mislim da je to veoma važno reći. Kao i činjenica da se ovim zajmom ne povećava javni dug, a samo u jednoj rečenici želim da kažem da smo se u periodu samo od 2008. do 2012. godine zaduživali po kamatnim stopama od 6-8% po glavi stanovnika od 1150 evra.
Što se tiče Sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, mislim da je u ovoj godini podrške privatnom preduzetništvu veoma važno podržati razvoj malih i srednjih preduzeća. Zbog građana Srbije želim da kažem da je po sličnom modelu radila i Slovačka.
Slovačka danas kao jedna srednje stabilna evropska država ima privredni razvoj koji se bazira na razvoju malih i srednjih preduzeća i da privredni preporod ove zemlje upravo čini razvoj tih mikro preduzeća do devet, deset zaposlenih. Mislim da treba da postavimo sebi ciljeve koji su današnje evropske zemlje koristile.
Vrlo je važno kod ovog zajma što je pokrenuta inicijativa pod nazivom – poslovi za mlade zapadnog Balkana, kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja otvaraju pre svega mladi ljudi.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, ja ovom prilikom želim da iznesem tri argumenta, zbog čega će poslanička grupa NS podržati ovaj predlog, iako je on bio predmet polemike u današnjoj raspravi.
Prvi argument za nas veoma bitan je što se u svakoj rečenici, u svakoj rečenici, u svakom paragrafu, vodilo računa, odnosno preduzete su mere da ne bi došlo do bilo kakvog pogrešnog tumačenja. Odbor za ustavna pitanja je takođe doneo odluku da ovaj predlog fonda nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije, i ono što je za mene lično, a i za moje kolege jedan od najvećih argumenata je činjenica da Srbija nije ušla u osnivanje ovog fonda, to bi uradile druge zemlje zapadnog Balkana koje su priznale nezavisnost Kosova i u formiranju ovog fonda ušla republika Kosovo. Ovako je Srbija time to sprečila i to je, mislim, veoma važan, ministar Dačiću, argument, koji treba reći u ovoj raspravi.
Dakle, ulaskom Srbije u osnivanje Fonda za razvoj zapadnog Balkana, ne postoji mogućnost da piše republika Kosovo. Takođe, mnogi od kolega su danas izneli kritike na račun osnivanja ovog fonda, a nismo čuli uopšte konstruktivna rešenja ili neku alternativu. Zbog toga smatram da ove sporazume treba podržati i da su oni veoma važni za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Saša Radulović ima reč.

Hvala.
Mi imamo dosta tačaka dnevnog reda, nekoliko zajmova, sporazum o fondu i zaista je neprimereno da sve ovo imamo u jednoj diskusiji, na to smo ukazali i protivno je Poslovniku, ali očigledno je da želja da se skrati diskusija, bila mnogo važnija.
Počeću od zajma koji daje Fond iz Abu Dabija za podršku budžetu. Radi se o milijardi dolara podrške. Koliko znamo, pre dve godine, 2014. godine, država Srbija je već uzela jedan kredit od fonda u iznosu od milijardu dolara, sa nikom kamatnom stopom. Međutim, u to vreme, te 2014. godine, kurs dolara u odnosu na evro i u odnosu na dinar je bio mnogo manji. Tada je bio 83 dinara, danas je 113 dinara, što znači, ako uzmemo taj kredit od milijardu dolara koji je uzet 2014. godine za podršku budžeta, njegova glavnica u dinarima je porasla za 29 milijardi dinara, a ako pogledamo u evrima, koristeći zvaničan kurs konverzije evra u dolar, to iznosi nekih 200 miliona evra.
Pošto je država Srbija i sve njene finansije, na žalost, u potpunosti vezane za evro, na svaki mogući način, nama jeste evro dominantna valuta koju računamo, tako da praktično ovim zaduživanjem tada, iako je kamatna stopa jako mala, kao što je rečeno, mnogo manja nego što je na tržištu, na tržištu je pominjano preko 4%, a mi ovo dobijamo po 2,25%, zbog ovog valutnog rizika, odnosno rasta vrednosti dolara u odnosu na evro i u odnosu na dinar, naravno , imamo veliku razliku, pa je pitanje za ministra finansija – da li ćemo doći u sličnu situaciju i sa ovom milijardom dolara koju uzimamo?
Ponavljam, kada preračunamo u dinare, ta milijarda dolara iz 2014. godine je veća za 29 milijardi dinara danas, samo glavnica, pošto imamo taj rok u kome se ne vraća glavnica nego plaćaju samo kamate.
Poređenja radi, za građane Srbije, pomenuću da je penzionerima uzeto u 2015. godini oko 20 milijardi dinara po onome što nam je rekao Fiskalni savet, znači, to je daleko manje od ovih 29 milijardi.
Druga stvar je u samom zajmu koji dobijamo od fonda. Ima i deo koji govori o zalozi državne imovine. O tome je nešto i govoreno. Ovo je zaista vrlo neobična stvar u jednom ovakvom ugovoru, da se govori o tome da zajmodavac može da uspostavi zalog. Ja razumem objašnjenje ministra da je to jako malo verovatno. Pitanje – zašto je onda, ako je malo verovatno, uopšte tražena ovakva odredba, ako postoji poverenje da neće doći do bankrota države Srbije? I ja se takođe nadam da je to tako. Zašto ova odredba uopšte stoji ovde i uopšte nije specificirano o kojoj imovini se radi i na žalost, to što je ministar rekao nije baš tačno, može i Skupština RS, pošto i ona spada u imovinu.
Druga stvar, u obrazloženju stoji, ministar je sam rekao u svom izlaganju da imamo suficit republičkog budžeta od nekih 31 milijardu dinara, zaključno sa avgustom mesecom ove godine, to je objavljeno na sajtu Ministarstva finansija, a da se do kraja godine očekuje da će deficit biti negde pola planiranog, odnosno, planirano je bilo nekih 158 milijardi dinara, odnosno 160 kako je rekao ministar, pola od toga je 80 milijardi, što znači da bi do kraja godine, u stvari, trebali da imamo deficit, ako računam dobro, od tih 80 milijardi što je pola od 160 plus ova 31, to je negde 111 milijardi dinara, pri čemu je zajam koji uzimamo od milijardu dolara, što je oko nekih 113 milijardi dinara. Onda pitanje – da li zaista ovaj zajam uzimamo da bi vratili neke stare dugove, što bi recimo mi podržali i to dugove u dolarima koje smo uzeli po nepovoljnijim kamatnim stopama, ne dugove u evrima?
Međutim, ako pogledamo ove dve stvari ispada da u stvari ovaj zajam će nam koristiti za pokriće tog deficita koji očekujemo. Ministar je pomenuo da se radi verovatno o „Petrohemiji“, ako sam dobro razumeo RTB Boru, pretpostavljam i „Železari Smederevo“, pošto je imovina prodata, ostala je firma sa velikim dugovima, a ministar je rekao da hoćemo da budemo odgovorni i da vraćamo te dugove i da ne ostavljamo poverioce bez da su naplatili svoje dugove. Pretpostavljam po sličnom modelu kao i za „Er Srbiju“, kada je donesen zakon u ovoj Skupštini, po kome su pokriveni gubici.
Ovo u stvari pokazuje mehanizam ovog neko skrivenog zaduživanja države, gde ne vodeći računa o javnim preduzećima i njihovom dobrom upravljanju, društvenim preduzećima takođe, kreiraju se veliki dugovi, koji na kraju prelaze na teret budžeta i država Srbija mora mnogo više da se zadužuje.
Ovo su ozbiljna pitanja pošto, ponavljam, ako uzimamo ovaj zajam od milijardu dolara da bismo vratili neke starije zajmove u dolarima, ponavljam, u dolarima, tada bi ovo imalo smisla, odnosno manja kamatna stopa zaista govori o tome da ćemo proći bolje jer ćemo zameniti jedan dug sa drugim.
Međutim, ako se ovaj zajam od milijardu dolara koristi ili za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća u smislu u kome sam govorio, ili se koristi za to da vraćamo recimo neke stare kredite u evrima, mi smo izloženi valutnom riziku, koji sam pokušao da objasnim na primeru zaduživanja iz 2014. godine.
Mislim da bi, i to smo i predložili u amandmanima, jedno vrlo transparentno trošenje novog novca moralo da bude prisutno, da na sajtu recimo Ministarstva finansija objavimo za svaki dolar od ovog duga na šta je tačno potrošen, da bismo mogli da cenimo ovo zaduživanje koje preuzimamo. Ne samo to, nego mislim i da je sam predlog ovog zakona, trebao u sebi da sadrži tačno kako se namerava potrošiti ova milijarda dolara, da bi narodni poslanici, ne zato što verujemo u zavere, nego zato da bi savesno radili svoje posao, mogli da damo podršku ovome što radi ministar.
Takođe, jedna mala kritika samog Predloga zakona. U tački 5. kaže – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, pa se kaže – razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu 167. Poslovnika proizilaze iz činjenice da je povlačenje sredstava po ugovoru o zajmu uslovljeno stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu.
Izvinjavam se ministru, ali ovo je zaista vređanje inteligencije narodnih poslanika. Kazati da po hitnom postupku donosimo zakon da bi on bio donesen i počeo da važi zaista nije u redu. Moramo sa tim da prekinemo. Postoje tačni uslovi kako se donose zakoni po hitnom postupku, koji su razlozi za njihovo donošenje i oni bi trebali biti detaljno obrazloženi kada donosimo zakon po hitnom postupku. Ponavljam, ovde se radi o milijardu dolara duga.
Što se tiče ovih ostalih zajmova, da krenem od ovog Apeks zajma, ministar je rekao da smo do sada uzeli pet ili šest sličnih zajmova, mislim da se radi o nekom iznosu od 650 miliona evra. Naravno da je dobro podržati domaća mala i srednja preduzeća. Međutim, prvo pitanje bi bilo – a kako smo do sada potrošili ove zajmove, odnosno našta su utrošeni i koji su efekti od toga? Znači, predlog zakona bi morao da sadrži neku analizu. Siguran sam da će se ministar složiti da je ovakav odgovoran pristup trošenju novca zaista neophodan.
Znači, ono što bi trebalo da znamo je ko je dobio taj novac, koliko novca je dato, kojim firmama, da li su taj novac vratili ili ga nisu vratili, preko kojih banaka je to urađeno, da bi imali dobru sliku da li je zaista ovaj novac otišao malim i srednjim preduzećima ili je korišćen u neke druge svrhe, na primer spašavanje nekih tajkunskih firmi, spašavanje firmi koje su bliski sa vrhovima političkih stranaka, što nam se u prošlosti često dešavalo kao deo burazerske ekonomije.
Ako bilo koja firma želi da od poreskih obveznika, građana Republike Srbije, penzionera i svih ostalih građana, dobije novac da može da dobije kredit po nekim povoljnim kamatnim stopama, minimum koji bi trebali da znaju građani Srbije je tačno o kojim firmama se radi, koliko novca i to bi javno trebalo da bude objavljeno i, takođe, koliko novca je vraćeno nazad u budžet, jer razumećemo da ovo nije kredit nepovratno dat, nego da je dat kao kredit na koji će banke uzeti kolateral i koji će onda na kraju biti vraćen, ako ne, biti naplaćen iz kolaterala. Znači, pitanje je – šta je sa tih 650 miliona evra koji su dati do sada?
Drugo pitanje, kod ovih kredita za podršku malim i srednjim preduzećima je da imamo, pored ove transparentnosti, koja nam je zaista neophodna, imamo jedan deo koji kaže u ovom zajmu da postoje neki prioritetni projekti, neki veliki projekti na koje može da ode, ako sam dobro pratio, nekih 75 miliona evra, tu negde, od ukupnog iznosa od 150, pa trebali bi da znamo o kojim se projektima radi i da dobijemo neki izveštaj o tome.
Siguran sam da bi ovo koristilo i ministru finansija, pošto, koliko znam, i on se zalaže za transparentnije trošenje novca za jasne račune. Tako da bi nas to sve zajedno značajno unapredilo i ne vidim razlog zašto svaki od tih ugovora i lista svih tih koji su dobili taj novac ne bi bila objavljena.
Kada sam kao ministar privrede razgovarao o ovom zajmu, mi smo imali jedan malo drugačiji plan, pa bih i da kažem ministru o njemu, pošto je to nešto o čemu bi zaista trebalo da razmislimo. To je, kad analiziramo ove zajmove koje plasiramo preko banaka, morali bi da dođemo do pune analize kakve će kredite banke davati na osnovu ovog zajma i da vidimo po kojim kamatnim stopama će to banke raditi dalje, kolika je njihova marža, koliki je markap i na osnovu čega. Jer, u ovom slučaju, ako država Srbija snosi punu odgovornost za tih 150 miliona evra koji će biti plasirani preko banaka, onda je prostor da komercijalne banke dodaju neku maržu na ove kredite u stvari samo njihov trošak obrade kredita i neka mala zarada.
Recimo, ne bi smeli da u te kamatne stope ubacuju ono što se zove „kantri risk“, odnosno rizik poslovanja zemlje, tako da transparentnost na tom delu i pregovaranje sa bankama bi moralo da uključi i ovaj deo.
Mi smo imali plan koji je bio malo drugačiji, koji je rekao da bi država Srbija umesto da daje ovaj novac bankama u stvari novac koristila samo kao garantni fond, pri čemu bi banke same pribavljale sredstva i plasirale ga našim firmama, a država bi garantovala deo tih kredita. Time bi došli do mnogo većeg obima kredita koji bi mogao da bude plasiran i banke bi učestvovale u tom delu.
Ključno pitanje po meni jeste transparentnost pregovora sa bankama i da vidimo da li uslovi koji će se postići u pregovorima, recimo između Narodne banke, koja ovde služi kao posrednik, i samih komercijalnih banaka biti dobri za nas, a ne da poreski obveznici nose teret kredita, a da kajmak skidaju banke. Naravno, nisam protiv profita, nikoga, pa ni banaka, ali on mora da bude razuman i negde usklađen i sa rizikom koji snose u ovom poslu, jer u svakom poslu taj rizik mora da odgovara dobiti koju neko može da očekuje od bilo kog posla.
Zatim, što se tiče stanova u Kraljevu koje treba da gradimo, nekih osam miliona evra, i ovog zatvora u Kragujevcu, pitanje je samog projekta koji treba da finansiramo. Recimo, iz informacija koje smo dobili o projektu u Kraljevu piše da se radi o nekih 366 stanova, ali ne piše kolika je površina tih stanova. Priznaćete, ako za ove pare gradimo stanove od 30 kvadrata u proseku ili gradimo stanove od 50 kvadrata u proseku, ogromna je razlika. U prošlosti, iskustvo nas uči da korupcija uvek učestvuje u ovim dilovima. Kada ovako velike stvari nisu specificirane, to za sobom povlači ozbiljnu sumnju da postoji prostor za korupciju.
Slično je i kod izgradnje zatvora u Kragujevcu, to su neke stvari koje bi morali da znamo, mnogo detaljnije informacije o projektu. Poslednji put kada smo razgovarali o tome, ministar se složio da je to zaista neophodno u svim projektima koje država Srbija radi, pa i u ovim. Nadam se da ćemo konačno doći do toga, kada se kod nas pojavi zakon koji treba da usvojimo, da će on sadržati sve informacije i da će imati taj detaljan projekat onako kako mi mislimo i kako država misli u stvari na kraju da to treba tako da bude. Ovo kako smo dobili, siguran sam da će se ministar složiti, nema dovoljno informacija u sebi.
Poslednje, što se tiče ovog Fonda za zapadni Balkan. Pročitaću vam, pošto je jako bitno, siguran sam da se i ministar spoljnih poslova slaže sa tim, da poštujemo Ustav i zakone ove zemlje i kada predložimo neke zakone, da oni moraju da budu u skladu sa Ustavom i sa zakonom ove zemlje, bez obzira da li mi mislimo da je regionalna saradnja dobra, da treba da učestvujemo i, naravno, slažem se, treba da budemo svuda gde se odlučuje o bilo čemu što se tiče Srbije, gde god se razgovara o Kosovu na bilo koji način i naravno da treba da učestvujemo. Međutim, treba da poštujemo zakone naše zemlje, a jedan od njih je Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, u članu 2. definiše pojam međunarodnog ugovora. On kaže – međunarodni ugovor je ugovor koji Republika Srbija zaključi u pisanom obliku sa jednom ili više država ili sa jednom ili više međunarodni organizacija, regulisan međunarodnim pravom, bez obzira da li je sadržan u jednom ili više međusobno povezanih instrumenata i nezavisno od njihovog naziva.
Ovaj ugovor koji treba da ratifikujemo je međunarodni ugovor, to je rečeno i u samom podnesku, a i Narodna skupština ne bi mogla da ratifikuje, odnosno potvrdi bilo šta osim međunarodnog ugovora. Ako nam Zakon o zaključivanju kaže da se ovo zaključuje samo sa jednom ili više država ili međunarodnim organizacijama, onda ispada da Kosovo sa zvezdicom je ili država ili međunarodna organizacija, a koliko znam, pozicija Vlade je da nije ni jedno, ni drugo.
Onda mislim da bi ovaj zakon morao biti povučen, pa da se prvo izmeni Zakon o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora pre nego što možemo da usvojimo ovaj zakon, jer sa pravom će se svi pozvati na to da smo praktično u skladu sa sopstvenim zakonom kazali da je Kosovo sa zvezdicom ili međunarodna organizacija, a koliko znam, pozicija Vlade je da nije ni jedno, ni drugo. Tako da, zaista moramo da vodimo računa o ovim stvarima, ovo su jako ozbiljne stvari, da kada donosimo zakone, oni budu u skladu sa drugim zakonima koje imamo i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.