Nemojte dobacivati, stvarno ću kažnjavati.

Kosovo i Metohija je naravno naša ustavna formulacija. Ovde govorim o terminu koji je dogovoren kao naziv za regionalno predstavljanje, jer je bolje Kosovo nego „republika Kosovo“.
Znate šta, mislim da sam ja poslednji na ovom svetu kome na takav način treba da se obraćate, imajući u vidu, vi znate da je moja partija i ja lično, mi smo obeleženi u celom svetu kao, maltene, ratni zločinci. I nemojte sada meni samo da solite pamet vezano za nacionalne i državne interese. Možda to možete nekima drugima, ali svakako ja sam dao i sve što sam mogao da se izborim za to da Kosovo ne prođe u UNESKU, baš zato što nije jednostavno, znate, vi mislite to su brojke. Nisu to samo brojke, treba ubediti svaku državu da dođe i glasa protiv Kosova, jer se samo tako računa. Svaki uzdržani stav je u stvari glas za prijem Kosova.
Mnogi naši veliki prijatelji su imali, o tome mogu da pričam na sednici Odbora za spoljnu politiku ili šta god hoćete, mogu tačno da vam ispričam kako se svaka država ponašala. To je za mene bio lakmus papir da znate kakav je odnos prema Kosovu i prema Srbiji, jer, opet s druge strane, vi ne možete da očekujete od nekoga da bude veći, da više štiti Srbiju nego što ponekad i mi sami radimo, naročito zato što sa nekim zemljama nismo imali nikakve kontakte 20 godina. To su zemlje, neko će se možda smejati, neko će možda reći da nisam moderan, ali to su zemlje koje su bile prijateljske još u vreme Pokreta nesvrstanosti, Tita i svih ostalih, i mi smo to naravno zapustili. Čak smo iz zvali i divljacima jedno vreme, posle 2000. godine.
Ja ne znam na koga, i zato kada govorimo, kada sam već uzeo reč, dozvolite mi da kažem i ovo, pošto govorimo o Poglavlju 31. Srbija ne traži otvaranje Poglavlja 31. Brzo otvaranje Poglavlja 31 traže oni koji bi da nateraju Srbiju da što pre uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. A reći ću vam šta to konkretno znači. Mi se nismo pridružili 12 ja mislim dekleracija ili izjava EU. Ja ću vam reći koje su to izjave i dekleracije, pa ako neko misli da je trebalo da se pridružimo, onda stvarno, ja ću priznati da smo pogrešili. Ali, u ovoj situaciji sada, kada sam malo pre govorio, kada jurim, kada nam treba stabilna podrška na međunarodnom planu da ne bi Kosovo postalo član UN, mi ne možemo sebi da dozvolimo takav luksuz da glasamo protiv onih koji nas podržavaju u tome.
Izjave koje su bile, kojima se nismo pridružili se odnose, pre svega, na restriktivne mere protiv Rusije, zbog Ukrajine, zatim o dešavanjima u južnom kineskom moru, to je protiv Kine, još jedna dekleracija o odluci stalnog arbitražnog suda, o sporu između Filipina i Kine, zatim povodom situacije u Siriji u Alepu, naravno, znate da je tu u pitanju osuda Rusije, dekleracija povodom izbora u Republici Kongo.
Sve je to, možda je to daleko i lepo i možemo se izjasniti protiv, ali znate, ako mesec dana pre toga imate veliku diplomatsku akciju da terate, da molite te zemlje da glasaju za vas na Generalnoj konferenciji UNSESKO. Pa vi mislite da oni ne čitaju to, da ćemo se mi pridružiti njihovoj osudi ovde u EU? A zbog čega bismo to radili? Da bismo otvorili neko poglavlje u oktobru a ne u decembru. Mislim da Srbija ima svoje nacionalne i državne interese i zato bih vas molio da ovo pitanje, ovoga fonda ne vidite kao centralno pitanje ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Voleo bih da je na ovakav način ugrožen naš teritorijalni integritet i suverenitet sa zvezdicom. Zvezdica je već prošlost u Evropi. I fusnota, nažalost. Već je prošlost i mi moramo toga da budemo svesni, ali mislim da postoje određene crvene linije koje Srbija ne može da pređe kada su u pitanju naši nacionalni i državni interesi.
A kada je reč o Višegradskoj grupi, želim takođe da vam kažem da tu grupu čine četiri zemlje: Poljska, Slovačka, Češka i Mađarska. Među njima se nalazi Slovačka, zemlja koja je glasala protiv prijema Kosova u UNESKO.
Moram da kažem, Rumunija i Grčka su bile uzdržane. Poljska, koja je priznala Kosovo, je bila uzdržana. Nama su se veoma popravili odnosi sa ovom Višegradskom grupom, takođe sa Mađarskom koja, ja mislim, da barem tri od ove četiri zemlje na sledećoj Generalnoj konferenciji sigurno neće glasati za Kosovo. To je nešto na čemu treba da radimo. Oni su inicirali ovaj Fond za zapadni Balkan i daje se po 30 hiljada evra godišnje. Mislim, da budemo mi iskreni, ovde je više reč o simboličkim stvarima nego o nečemu što će od toga imati velike ekonomske koristi, ali to nije jedina inicijativa. Tu je i Regionalna kancelarija za mlade, tu su i mnoge druge inicijative koje su prisutne i zato bi Srbija trebalo da se drži ovoga što je potpisano, tog načina o regionalnom predstavljanju. Na osnovu toga sva dokumenta u EU se izdaju sa zvezdicom i fusnotom.
Mislim da bi trebalo da se borimo da tako ostane. Ja bih bio srećan da se Kosovo prijavilo sa zvezdicom i fusnotom u UNESKO. Ali, to je za njih neprihvatljivo, više neprihvatljivo. Toga moramo da budemo svesni. Ne možemo da živimo u uverenju da sve zavisi od nas. Mi da uradimo sve što možemo sa naše strane i da ne pređemo crvenu liniju, što bismo mi sami priznali, da mi sami priznamo da su oni ugovorna strana i da su oni država. To Srbija neće uraditi i zato je bilo važno da se da i ova interpretativna izjava. Ja vas uveravam da Srbija neće menjati svoju državnu politiku kada je reč o Kosovu i Metohiji, a to je da mi jesmo za dijalog, ali svakako nećemo odstupiti od svojih nacionalnih i državnih interesa. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto ste objedinili ovu raspravu, ja bih se u prvom delu osvrnuo na ove finansijske ugovore. Glavni problem ovih ugovora jeste što su to ugovori gde se mi zadužujemo i to su ugovori koji su svi u skladu sa politikom od 5. oktobra 2000. godine – ako hoćeš da ideš u EU, ti moraš da se zadužuješ. Kako se vrši zaduživanje? Zaduživanje se vrši potpuno nekritički i Srbija danas duguje tri hiljade milijardi dinara, što međunarodnim bankama, što komercijalnim bankama, i to je taj rezultat politike - ide se u EU po svaku cenu. I ovih pet zakona se ne razlikuju od zakona koji su bili na dnevnom redu i pre deset godina i pre pet godina, to je to isto.
Interesantna je stvar da za ove zakone, odnosno za ove međunarodne sporazume, jedini koji je ovlašćen da ih potpiše je ministar finansija, prema Zakonu o javnom dugu. Međutim, ovaj sporazum koji se tiče Fonda za razvoj Abu Dabija potpisao je ministar inostranih poslova. Eto, to bi mogao da bude jedan blagi nedostatak. Ali, mnogo veći nedostatak jeste što sve ove ugovore finansijske, koje mi danas imamo na dnevnom redu i koje prate zakoni, predlozi zakona o potvrđivanju, o ratifikaciji, u stvari ne mogu da se definišu.
Evo, da skrenem pažnju na Zakon o javnom dugu. Zakon o javnom dugu poznaje zaduživanje radi održavanja tekuće likvidnosti, pa onda poznaje zakone za finansiranje budžetskog deficita, pa onda poznaje zaduživanje radi refinansiranja, doduše, poznaje i zaduživanje radi investicionih projekata. Ako primenimo ovu nomenklaturu iz zakona, koja je obavezujuća, onda što se tiče ovog za Abu Dabi, vi ste rekli za stabilnost sistema finansija za budžetsku podršku, a mi svakog dana slušamo kako nam bezobrazno dobro ide, preliva, nigde ne fali, nego preliva. Pa, onda kod ovog drugog, to jeste projekat i neki programski zajam da bi se napravili stanovi u Pic mali u Kraljevu, i to je neki projekt, neki investicioni.
Onda, ovaj treći je modernizacija javne uprave. Da li je to investicija, šta je to? To je opet 69 miliona evra. Pa, sledeći je ovaj koji se tiče zatvora u Kragujevcu. Verovatno je i on programsko-investicioni zajam za razvoj. Onda imamo ovaj poslednji, gde je praktično Vlada Republike Srbije propusno mesto da komercijalne banke dobiju kredite kako bi ih plasirali u razvoj malih i srednjih preduzeća. Ovo je četvrti ili peti zajam. Približavamo se ukupnoj vrednosti od milijardu evra. Nešto bi moralo da se vidi od toga da se desilo dobro. Nažalost, ne vidi se.
Što se tiče Zakona o budžetu, sve ste to obuhvatili, kao rezervisanje da se ove godine zadužimo. I to je ono što Srbija radi i tim putem Srbija ide, nekontrolisanog zaduživanja, a mi još nismo dobili nijedan izveštaj i po zakonu koji se tiče zaključivanja međunarodnih ugovora, gde nas Vlada izveštava šta se dešava sa tim sredstvima i kako su ta sredstva potrošena.
Sada, da idemo na ovaj mnogo važniji predlog zakona, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju fonda za zapadni Balkan, sa statutom fonda za zapadni Balkan. Znači, Višegradska grupa, to su Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska i prema ovim poslednjim informacijama oni izražavaju neku zebnju ili neku sumnju da li EU više postoji, da li je ona više dobro mesto, pa smo imali u Mađarskoj čak i onaj referendum. Svi su nezadovoljni, ne samo zbog ove migrantske krize, nego uopšte zbog ogromne krize u EU. Ali, to je njihov problem.
Sada smo došli u situaciju da ovi koji ne veruju mnogo u EU vrše pritisak na Srbiju da ona potpiše sporazum o osnovanju fonda za zapadni Balkan. Tako se došlo do toga. Samo da kažem da je taj sporazum potpisan 13. novembra 2015. godine u Pragu. U ime Albanije sporazum je potpisao ministar Ditmir Bušati, u ime BiH ministar Igor Crnadak, u ime Kosova ministar Hašim Tači, u ime Makedonije ministar Nikola Popeski, u ime Crne Gore ministar Igor Lukšić, u ime Srbije ministar Ivica Dačić, šest ugovornih strana u smislu međunarodno priznatog subjektiviteta. Ko je potpisao u ime ugovornih strana? Ovlašćeni ministri, državni funkcioneri, najviši državni funkcioneri.
Ministri spoljnih poslova, po definiciji su, ako mogu tako da kažem, u pitanju je drugi čovek izvršne vlasti, drugi čovek Vlade koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku, Vlade koja odgovara Narodnoj skupštini i građanima kao nosiocima suvereniteta za vođenje unutrašnje i spoljne politike. Znači, mi se danas nalazimo na terenu spoljne politike: međunarodni odnosi, šest ugovornih strana, šest međunarodnih subjekata.
Kako to sad stoji sa tim subjektima? Nesporno je za ovih pet. Sporan je ovaj šesti. Nije on sporan zbog fusnote, nije on sporan zbog zvezdice. On je apsolutno sporan i sa gledišta Rezolucije 1244, ali najviše treba da bude sporan sa gledišta Srbije, jer Srbija ne priznaje nezavisno terorističko Kosovo koje prave NATO pakt i Evropska unija, a mi idemo ka Evropskoj uniji. Pre sedam godina sam objašnjavao ovde da je tada Srbija bila u procesu SSP-a, ali u istom procesu je bilo i Kosovo bez zvezdice, bez fusnote, bez svega i svačega.
Do sada se dešavalo da se prave neki sporazumi, te se potpisuju, te se ne potpisuju na nivou predstavnika izvršne vlasti. Ovo je prvi dokument koji je podnet u skladu sa Zakonom o zaključivanju međunarodnih ugovora, u skladu sa našim Zakonom o zaključivanju međunarodnih ugovora. Mi smo ovom Sporazumu dali tretman međunarodnog ugovora. Mi smo priznali da je ovo međunarodni ugovor.
Ovaj Sporazum je zaključen u jednom primerku na zajedničkom jeziku za sve ugovorne strane, a to je engleski jezik. Depozitar ovog međunarodnog sporazuma - Albanija je svima dostavila fotokopiju toga što su potpisali u jednom primerku, a mi smo dobili englesku i srpsku verziju, u skladu sa našim zakonom, da bi se sproveo proces ratifikacije u Narodnoj skupštini.
Ratifikacija znači prihvatamo, ozvaničavamo. Ratifikacija znači obavezujemo se. Kada budete glasali za ovo, vi ste se obavezali, vi ste Srbiju obavezali. Na šta ste obavezali? Na sve ono što piše u ugovoru, sa dodatkom ovog statuta.
Ideja predlagača je da je Sporazum moguć zato što pored naziva Kosovo postoji zvezdica. Gde to još postoji? Nigde. Dalje, ugovorne strane valjda imaju međunarodno-pravni subjektivitet i legitimitet, jer drugačije ne može da se priča o međunarodnom ugovoru. Zaključuju ga stranci. Ovaj sporazum ne zaključujemo sa nekim domaćim, onda ne bi došlo na ratifikaciju, nego sa inostranstvom zaključujemo. Kako je to moguće kada po Rezoluciji 1244 za teritoriju Kosova i Metohije to rade samo Ujedinjene nacije? Samo rade Ujedinjene nacije.
To što Velika Britanija prihvata terorističko Kosovo kao ravnopravnog partnera, to je njihov problem, njihovo pravo. Mi nemamo pravo da ih tako prihvatimo. Mi nemamo pravo da im damo međunarodno-pravni subjektivitet. Ako mi njima damo međunarodno-pravni subjektivitet, kako će u Savetu bezbednosti oni da se bore za naša prava? Ima da nam kažu – pa zašto vi od nas tražite da budemo veći Srbi od vas? Zašto bi Ruska Federacija bila jači zaštitnik Srba i ideje Kosovo i Metohija u sastavu Srbije od Narodne skupštine koja prihvata sa zvezdicom, bez zvezdice? To je potpuno besmisleno. U međunarodnom pravu ništa ne znači, doći ću i do tog dela da vam objasnim, pošto je takvih primera u praksi bilo. Godine 2005. je nešto slično bilo na relaciji Turska-Evropska unija, pa je Evropska unija otkačila Tursku.
Ratifikacija ovog Sporazuma, pored uticaja koji ima na ovih šest ugovornih strana koje njih obavezuje, obavezuje i treće strane, prema svima deluje. Takav je u istoriji bio slučaj i sa Grenlandom, pa je neki sud odlučio zato što je neki ministar u svojoj izjavi rekao da veća prava ima Danska.
Dalje, ratifikacijom ovog Sporazuma Republika Srbija, Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i svi državljani Republike Srbije pristaju da budu vezani ovim Sporazumom i ovim Statutom, bez obzira što se onih pet, šest tačaka saradnje ne tiču državotvornosti. Tu se slažem, u oblasti kulture, itd, ali imamo iskustva na relaciji NATO pakt-Evropska unija prema Srbiji. Uvek nam se to nekako zamagljeno provuče. Znate, možemo mi da dobijemo šamar, pa da se pravimo kao da ga nismo dobili, ali smo ga dobili. Nećemo mi da popravimo tu situaciju mnogo bolje. Mi moramo da se odupremo ovome.
Dalje, znači pored toga što ima uticaj i na sve druge međunarodno-pravne subjekte koji nisu ugovorne strane, stvarno se postavlja pitanje – kako da brane naš stav o ne priznavanju Kosova, ako sa tim nepriznatim Kosovom se zaključuje ovakav Sporazum, pa još i ratifikuje? Ratifikacija je čin koji se primenjuje samo na odnose sa inostranstvom. Mi ništa ovde ne ratifikujemo što se tiče unutrašnjih odnosa i unutrašnjeg prava i ako su strane ugovornice domaća pravna lica.
Prema do sada objavljenim informacijama, ovaj Sporazum je ratifikovalo Kosovo 22. marta 2016. godine i po proceduri koja je važi u BiH njihovo predsedništvo 12. jula 2016. godine. Izvinjavam se, nemam drugih podataka da li je neko još to ratifikovao, bez obzira da li jeste ili nije, a zašto mi žurimo. Zašto niste rekli da budemo šesti koji će da sprovedu ratifikaciju? Zašto da smo treći ili četvrti? Zašto se nama žuri? Ne znam odakle ta potreba da se žuri. Verovatno neki datumi na ovom procesu puta ka EU, razvoj dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i Metohijom, sa terorističkim Kosovom, verovatno je neki politički razlog, neki veliki pritisak. Trpite taj pritisak ako možete da ga trpite, ako ne možete da trpite taj pritisak podnesite ostavke. Pritisak ne može da bude izgovor za narušavanje pitanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pogotovo na način gde Srbija pristaje i Srbija se obavezuje.
U članu 3. Predloga zakona o ratifikaciji nalazi se Deklaracija koja nije ni rezerva niti interpretativna izjava, a pogotovo nije takozvana uslovna interpretativna izjava. Sada da vam objasnim kako to u praksi izgleda. Mi smo imali nešto slično 2008. godine, kada je bila ratifikacija SSP-a, pa smo tada podnosili jednu takvu izjavu da se to odnosi na celu teritoriju Kosova i Metohije, kao u sastavu Republike Srbije. Hvala Bogu, desilo se tada da smo se podelili na one koji vole Evropsku uniju i one koji ne vole Evropsku uniju. Sada guraju ovakav sporazum oni koji vole Evropsku uniju.
Članom 12. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora propisano je da zakon o ratifikaciji sadrži rezerve deklaracije i ove interpretativne izjave u odnosu na međunarodni ugovor, koje se stavljaju u skladu sa odredbama samog ugovora. U međunarodnom sporazumu koji ste potpisali i u ovom statutu ne postoji mogućnost da se stavi bilo kakva rezerva, ne postoji. Najvažnije je da Ustav Republike Srbije zabranjuje da se ovo radi.
Samo ću da se pozovem na jednu odredbu, a to je 167. stav 1. tačka 2) Ustava Republike Srbije da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom. Ovaj Predlog zakona o ratifikaciji ovog sporazuma nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije zato što Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da terorističko Kosovo bude ugovorna strana.
O pravnom značaju deklaracije, i ove, navodne rezerve koju ste vi stavili, najbolje može da posluži primer kada je 29. jula 2005. godine Turska u jednom od sporazuma sa EU podnela deklaraciju da se potpisivanje ne tumači kao da Turska priznaje Kipar. Tada je EU izdala saopštenje da ta deklaracija, izjava ne čine deo protokola. To u prevodu znači – baš nas briga, potpisali ste, obavezali ste se, priznali ste to, moraćete to da poštujete.
Smatram da je u ovom trenutku najbolje da se ova tačka dnevnog reda povuče. Dobro je da obavimo ovu raspravu, da pošaljemo poruku celom svetu da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, bez obzira na sve pritiske, da vi možda i podležete pritiscima, ali poslanici ne podležu pritiscima, dižu svoj glas. Građani su deo suvereniteta preneli ovoj grupi od 250 ljudi, ovih 250 ljudi tumači Ustav Republike Srbije na sličan način kao što sam ja izneo, da idemo sa jakom i jasnom porukom i bićemo jači, i da blokiramo prijem u međunarodne organizacije imaćemo i jaču zaštitu i bolje partnere u Savetu bezbednosti koji će da nas brane i da nas čuvaju.
Da se ne desi situacija koja je bila decembra 2008. godine. Sećate se, Tadić je pristao i sa jednim predsedničkim pismom je došao Euleks na teritoriju Kosova i Metohije. Kako to u međunarodnim odnosima funkcioniše? Pa, vidite i sami. Predsednik Dodik vodi borbu da vrati one nadležnosti po Dejtonu Republici Srpskoj. Šta kaže visoki predstavnik? Ne može. Pristali ste kada ste davali, i nema povratka nazad.

Privodite kraju kolega Krasiću.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo šest Predloga zakona. Ja ću o svakom reći po nešto, ali ću akcenat staviti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, odnosno o njegovoj važnosti za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Grad Kraljevo.
Ovaj zajam se odnosi na projekat urbane generacije Dositejeve ulice u Kraljevu, a sprovodi se u cilju otklanjanja posledica zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo i centralne delove Srbije i stanje i struktura objekata koji se nalaze u tom naselju. Najveći deo tih objekata je pravljen za stanovanje radnika koji su radili u „Fabrici vagona“ i „Magnohromu“, a predviđeni su za samce, ali su se kasnije tu stvarale porodice koje i dan danas tu žive.
Inače, u zemljotresu koji je pogodio Kraljevo 2010. godine, pored nažalost ljudskih života oštećeno je oko 24.000 objekata, izgrađeno je oko 500 novih kuća, a na desetine stambenih objekata je potpuno rekonstruisano.
Prva zamisao je bila da se projekat realizuje sa nešto manje od 30 miliona evra, odnosno 650 stanova, međutim kasnije se došlo do sadašnjeg projekta koji je koncipiran na oko 13,5 miliona evra, odnosno 366 stanova smeštenih u četiri nove osmospratne zgrade u stambenom naselju Pic mala u Dositejevoj ulici.
Naime, iznos od 13,5 miliona evra bio bi podeljen 60% i učešća države, odnosno država bi uzela zajam od osam miliona evra, a grad Kraljevo bi kroz izradu infrastrukture uložio oko pet miliona evra, odnosno 40%.
Država se zadužuje, realizuje projekat preko Ministarstva za građevinu i infrastrukturu i preko grada Kraljeva koji je imenovao projektnu jedinicu za upravljanje projektom i projektnu komisiju.
Grad Kraljevo izvršio je eksproprijaciju kompletnog zemljišta, uradio planske akte, urađen je projekat za celo naselje, izvršeno ispitivanje zemljišta, dobijena je dozvola za gradnju infrastrukture na zemljištu budućeg naselja i time su stvoreni uslovi za gradnju prve faze. Mislim da je od kraja 2013. godine kada je urađena studija izvodljivosti, pa do današnjeg dana kada o ovom sporazumu i raspravljamo u ovom visokom domu, najzahtevniji proces bio prikupiti potrebnu saglasnost svih vlasnika stanova, odnosno saglasnost 366 porodica koje su trebale da se dogovore i saglase oko ovog projekta, odnosno saglasiti želje stanara i mogućnosti ovog projekta.
Potpisan je najveći broj predugovora, a sve na osnovu vanredne dokumentacije, s obzirom da je bilo stanova koji nisu imali dokumentaciju koju treba da poseduju vlasnici, a i činjenica je da su zakoni, standardi menjani više puta od momenta izgradnje.
Grad je tu izašao u susret vlasnicima i pomogao im da prikupe svu potrebnu dokumentaciju. Stanovi se menjaju kvadrat za kvadrat, s tim da sam već napomenula da su stanovi bili nefunkcionalni i da su većinom bili veličine 12 metara kvadratnih, a s obzirom da po novom zakonu stambene jedinice ne mogu biti manje od 27 metara kvadratnih, mnogim porodicama će ovo biti mogućnost da prošire životne prostore. Razliku kvadrata će moći da zakupe ili otkupe po povoljnim cenama. Opet je dobro što sredstva dobijena tim putem Grad Kraljevo će upotrebiti za izgradnju novih stambenih jedinica za socijalno stanovanje.
Mogu konstatovati da je Grad Kraljevo u najvećem procentu u saradnji sa resornim ministarstvima, posebno sa Ministarstvom za građevinu i infrastrukturu odoleo izazovima i stvorio uslove da se sporazum danas nađe na dnevnom redu i da se nadam se ratifikuje, što je svakako preka potreba građana Dositejeve ulice.
Realizaciju ovog projekta građani Kraljeva vide i kao šansu za aktiviranje građevinske operative koja je bila jedna od najboljih u bivšoj Jugoslaviji, ali i privatnih firmi koje su napravile imidž u ovoj oblasti, u poslednje vreme.
Izaći ću iz teme, moram pomenuti da je Kraljevo u jednom trenutku primilo oko 30.000 interno raseljenih lica, od kojih je 20.000 ostalo u Kraljevu. Razlog njihovog dolaska je svakako strašan, jer su prognani sa svojih ognjišta, u Kraljevu su dobro došli, ali možete zamisliti koji je to bio udar na postojeću infrastrukturu u Kraljevu, koje je u tom momentu imalo oko 80.000 stanovnika.
Mislim da zbog toga Kraljevo zaslužuje podršku, kao i građani Dositejeve ulice i verujem u podršku svih kolega, jer bi ratifikacijom sporazuma omogućili građanima Dositejeve bolje standarde u smislu stanovanja, ali i šansu gradu da stvori nove vrednosti realizacijom ovog projekta. Zahvalnost svakako Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima, jer su prepoznali potrebe Kraljeva i stanovnika Dositejeve ulice.
Želim da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je neophodno da što pre stavimo u funkciju aerodrom Morava, što bi bio veliki potencijal za Kraljevo, a i gradove u okruženju. Time bi privukli nove investitore i stvorili povoljne uslove za otvaranje novih radnih mesta, koja su neophodna u tom delu Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, za budžetsku podršku, od ministra Vujovića smo čuli da ovaj kredit neće uticati na rast javnog duga, da će biti namenjen za budžetsku podršku, odnosno da ćemo njime finansirati ili postojeće obaveze po dospelim kreditima ili samo plaćati kamate ili kombinovati.
Kredit je na 10 godina, sa pet godina grejs periodom i petogodišnjim rokom otplate po kamatnoj stopi od 2,25%. U slučaju da, a nadam se da ćemo ratifikovati ovaj sporazum, kredit će nam biti na raspolaganju u decembru 2016. godine ili u januaru 2017. godine.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora „Apeks“, zajma za mala i srednja preduzeća, treba reći da je to jedan od najboljih vidova kreditiranja. Na taj način se stvaraju uslovi za rast kreditne ponude malih i srednjih preduzeća i obezbeđuju povoljni izvori za finansiranje njihovih projekata. Veoma je važno napomenuti da je novina ove kreditne linije inicijativa pod nazivom „Poslovi za mlade zapadnog Balkana“ kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja promovišu zapošljavanje mladih.
Na kraju svoj izlaganja želim da naglasim da će poslanička grupa JS podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Reč ima ministar, dr Dušan Vujović. Izvolite.

Bojim se da u sali nema predstavnika prethodnog govornika, ali moram radi istine, radi činjenica, radi gledalaca i ostalih da ponudim sledeće informacije.
Od svega što je rečeno, tačno je da je dug tri hiljade milijardi otprilike, a to je 70,8% društvenog proizvoda na dan 30. septembar 2016. godine.
Isto tako je tačno, kao što smo rekli u prethodnoj raspravi, da je dug bio 24,8 miliona evra 1. janura ove godine tj. da je dug smanjen za 650 miliona evra za prvih devet meseci ove godine.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.
Niste završili?
Ja se izvinjavam kolega.
Izvolite, gospodine Vujoviću.

Izvinjavam se samo nisam završio, molim vas.
Znači, to je činjenica. Isto tako je činjenica da smo prvih devet meseci ove godine imali suficit u republičkom budžetu i mali, verovatno blisko ravnoteži budžeta opšte države. Što znači da je potreba za zaduživanje, zbog deficita za prvih devet meseci nula.
Prema tome, to je potpuno konzistentno, jedno je stok tj. nivo obaveza, drugi je tok. Nama nisu potrebni novi krediti za deficit za prvih devet meseci.
Do kraja godine, kao što se dobro sećate i ako stranke neke nisu bile u parlamentu, to je javna informacija, imate budžet. Republički budžet je planirao oko 120 milijardi, to je oko milijardu evra deficit. Mi trenutno ostvarujemo suficit. Očekujemo po revidiranim brojevima da će deficit opšte države biti, ne 160, nego 80, upola manji. Znači umesto milijardu i ne znam koliko, izračunajte mi, milijardu i 350 miliona evra biće 700 miliona evra. Znači, to je tih 600 miliona, 700 miliona evra koje smo već uštedeli.
Jako važno, mora da se zna u javnosti, da ćemo mi u izveštaju o budžetu, kao i svake godine, to sve napisati, da se sve ove cifre nalaze dnevno i mesečno na sajtu Uprave za javni dug, koja se nalazi na sajtu Ministarstva informacija, da se u svakom projektu podnose izveštaji o situacijama, po godišnjim realizaciji i ukupnoj realizaciji projekata.
Prema tome, nemate pravo da stvarate utisak da tu bilo ko bilo šta krije.
Ono što je jako važno, ako je potrebno ja ću doći na odbore da o svemu ovome razgovaramo. Znači, neznanje ovde, kao što elokventno govorite o pravu ovde, neznanje nikoga ne opravdava.
Poslednja mana ove države je da se zadužuje. Mi smanjujemo dug. Poslednja stvar koja može da nam se zameri to je neodgovorno trošenje para. Mi o svemu izveštavamo detaljno ovo što ratifikujete, ovo sa punim sporazumima od „a“ do „š“ to potvrđuje.
Mislim da nije u redu da stvarate utisak, koji apsolutno ignoriše činjenice, ovo nije tim gore po činjenice, ovo je tim gore po vas. Ovo stvarno nije uredu.