Hvala.
Pa, pre svega da pohvalim predlagača što je najzad, posle dugo godina kazna za krivično delo silovanja i kazna za obljubu nad nemoćnim licima izjednačena i to je dobra stvar. Međutim, još bolja stvar bi bila kada bi se praktično ova dva krivična dela stopila u jedno.
Ideja mog amandmana je bila da se zapravo definicija silovanja promeni, a opet i u skladu sa preporukama Istambulske konvencije i u skladu sa pomeranjima u međunarodnom pravu. Naime, akcenat je na tome da se praktično obljuba ili sa njom izjednačen čin smatra sve što je učinjeno nad licem koje nije dalo svoj pristanak, bilo da je bilo upotrebe sile, pretnji ili ne.
To, takođe, nije meni palo na pamet, to je predlog i Autonomnog ženskog centra i raznih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom, pogotovo što se dešavalo u praksi da se podrazumevano pretpostavlja da ako je lice bilo nemoćno, a to su najčešće osobe, odnosno žene sa invaliditetom, nije ni bilo fizičke sile, što naravno, nužno ne mora da znači.
Ako ste već visinu kazne izjednačili, ne vidim zašto ovo nije podvedeno kao jedno krivično delo. Ovde u obrazloženju, pored ovog prvog dela pisanog obrazloženja ima deo gde kaže – zaprećena kazna iz stava 1. člana 178. Krivičnog zakonika, koja se predlaže amandmanom, je previsoka. Ja sam stavila identičnu kaznu koju ste vi dali u promeni, a to je od pet do 12 godina zatvora. Hvala vam, i volela bih da čujem, kratko, makar usmeno obrazloženje.

Hvala.
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica LJupka Mihajlovska.
Želite reč?

Hvala.
Ovde je ideja da se briše član 179. Krivičnog zakonika ukoliko bi se prihvatio amandman na član 11. Predloga o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika. Hvala.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga i Nada Lazić.
Želite reč? (Ne)
Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodne poslanice Maja Videnović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović.

Poštovana predsednice, gospođo ministarka, samo ću vas podsetiti ukratko.
Ono što smo navele u obrazloženju zakona smatram izuzetno važnim i pozdravljam vašu inicijalnu tendenciju da u skladu sa vašom intencijom i društvenom potrebom ste propisali strožije kazne za dela protiv polnih sloboda.
Te, u tom smislu koleginica Jerkov i ja smo podnele amandman gde smo tražile da se u članu 180. stav 1. reči – „tri meseca do tri godine“, zamenjuju se rečima – „ od jedne do osam godina“. Ja ću vam pročitati. U zakonu radi se o članu 181. gde kaže – ko zloupotrebom svog položaja navedenu obljubu ili sa njom izjednačen čin lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, kako će se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Mi za ovo krivično delo predlažemo povećanje i zakonskog minimuma i zakonskog maksimuma. Neobično je što samo za ovo krivično delo nije obuhvaćeno pooštravanjem sankcija. Nema potrebe pretpostavljam, vama da govorim o izuzetno teškom dokazivanju ovog krivičnog dela, izuzetno teškom dokazivanju radnji izvršenja, o suptilnim oblicima koji prate radnju izvršenja ovog krivičnog dela, o strahu i patnji koju prolazi oštećeno lice, primarno žena, žrtva, o stigmatizaciji okoline i o tom strahu koji se širi. Molim vas da još jednom razmislite. Ovo je jedino krivično delo koje ne prati podizanje zakonskog minimuma i maksimuma, te u tom smislu naš amandman ide na više na dvostruko pooštravanje sankcija. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mirčić, Petar Jojić i Zoran Krasić.
Reč ima Petar Jojić.

Dame i gospodo, kada je u pitanju član 15. predloženog zakona, SRS je uložila amandman i ja ostajem kod tog amandmana.
Međutim, mi živimo u periodu moći i nemoći kazne. Gospođo ministre, vi ste mlad čovek i imate ambicije, ali ono što je moja poruka, da odolite pritiscima. Ne dozvolite da vam iz EU dolaze činovnici da bi vi morali da prihvatite sve ono što oni traže.
Kada su u pitanju izmene i dopune Krivičnog zakonika, skrećem pažnju da je rečeno da Srbija mora da prihvati okvirnu odluku Saveta Evrope. Srbija ne mora da prihvati okvirnu odluku Saveta Evrope, jer je ne prihvataju ni druge članice EU. One je individualno prihvataju, ali ni u kom slučaju ne prihvataju za preispitivanje genocida. Za preispitivanje može biti samo Holokausta. To je slučaj kod Francuske, Nemačke i Austrije kao i Belgije.
Dakle, Srbija i da je član Evropske unije ne bi morala da prihvata preispitivanje genocida. S obzirom da imamo Ustav…

Poslaniče, u pitanju je polno uznemiravanje.

Ja sam želeo da skrenem pažnju na zakon koji je obuhvatio upravo ovo što ste vi rekli, ali je istovremeno obuhvatio i odredbe koje se odnose na preispitivanje genocida.

Ali nije vezano za amandman. Potpuno vas razumem, ali nije vezano za amandman.