Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, evo, pri kraju smo diskusije u načelu o ovim zakonskim predlozima. Ono što treba reći je da je ovo suštinski nastavak procesa evropskih integracija. Čuli smo i da je u pitanju Poglavlje 11 i da je u pitanju sprovođenje strategije koju je već Vlada u prošlom sazivu usvojila, kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ono na šta bih podsetila, to je da nama ne sme nikada više da se dogodi da zbog nekog ministra koji potiče iz jednog grada uprava za agrarna plaćanja se seli tamo i da nam drži ovde lekcije o tome kako smo mi propustili 250 miliona evra da se uključi u privredne aktivnosti namenjene za poljoprivredu. Da ne pričamo o tome da je proteklih godina kompletno Ministarstvo poljoprivrede svaki dan putovalo, preko 60 ljudi, iz Beograda u Šabac i da je preko 10 državnih automobila išlo tamo, da bi se radio taj posao. Znači, to više nikada ne sme da nam se desi. Jednostavno, neki nam drže lekcije koji za to nemaju ni moralnog, a kamoli nekog političkog prava ovde.
Drugo, nikada više ne sme da nam se desi da nam se pojave tajkuni tipa Miškovića koji uvoze mleko u prahu i zatvore tržište „Imleka“ potpuno ovde za prodaju, a onda jednostavno država izgubi proces kada je u pitanju monopol i ista ta država isplati „Imleku“ 750 hiljada evra na konto odštetnog zahteva. Znači, takvi slučajevi više nikada ne sme da postanu stvarnost i to je ono po čemu se i SNS i Vlada koju vodi gospodin Vučić jednostavno odlikuje, da takve vrste monopola u državi više ne postoje.
Velika je stvar što ste kao ministar koji dolazi iz jednog grada koji ste vodili i koji, naravno, osnovnu delatnost ima poljoprivredne proizvode i prerađivačku industriju, došli da vodite praktično sektor ne samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, nego i deo zaštite životne sredine, zato što jako dobro razumete prvo, koje su naše obaveze kada su u pitanju evropske integracije, ali i koji dobro razume šta znači IPARD.
Znači, građanima Srbije i onima koji nisu poljoprivredni proizvođači treba reći da je sada trenutak kada Srbija do dva hektara može da povuče subvencije iz državnog fonda, znači, Republike Srbije iz budžeta, ukoliko se zaista bavi određenom vrstom investicija, određenom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom do zemljišta, znači, veličine dva hektara, određenim investicijama u opremu, konkretno u preradu, a preko dva hektara da može da se udruži i da sa određenim formiranjem lagova, tzv. lokalnih akcionih grupa, po principu konkurisanja za sredstva iz EU preko IPARD fondova, znači, može da povlači subvencije za sve ono što je uradila na tom poljoprivrednom zemljištu. Kroz lagove, znači, učestvuju i nevladine organizacije koje se bave ovim delom i lokalne samouprave i predstavnici ministarstva, ali i predstavnici određenih poljoprivrednih proizvođača, kao i prerađivačka industrija. Ukoliko se ujedine svi ovi faktori u društvu, zaista mogu dosta toga da povuku.
Ono što je važno reći, da mi sami sebi kreiramo budućnost i koliko ćemo finansijskih sredstava iz evropskih fondova povući. Znači, na osnovu onoga koliko smo sposobni da zaista odradimo ovaj posao. Ukoliko ne budemo sposobni, mi možemo kao Hrvatska da lažemo i da kažemo – povući ćemo godišnje, tipa, 100, 200, 300 miliona, a da zaista povučemo 50. Ali, to ne treba da radimo. Mi moramo, pre svega, da budemo odgovorni prema sebi i prema svojim građanima, ali i ti građani i proizvođači da budu odgovorni prema sebi, da se organizuju na ovaj način, kao što IPARD diktira i da zaista povlače pare iz evropskih fondova za svoje potrebe. Time, suštinski, mi možemo zaista da pokrenemo svoju poljoprivredu, ali i prerađivačku industriju.
Ono na šta bih dala fokus, to je da ne zaboravimo održivi ruralni turizam. Time se najviše bave žene, poljoprivredni proizvođači, a da ne zaboravimo i ono s čime se Ženska parlamentarna mreža nosila, a to je da žene poljoprivrednici treba da u budućnosti kroz promenu pravilnika zaista vuku svoja određena prava, jer kada dolazi do određenih razvoda, onda uglavnom žene poljoprivredni proizvođači ostaju bez zemlje koju su radili i da na taj način pomognemo da zaista ostvare svoje pravo na rad kojim su navikli ceo svoj život.
Na kraju bih rekla da je potreba da umrežimo informatički sva udruženja poljoprivrednih proizvođača. Određena udruženja su imali takav predlog kod Ministarstva za telekomunikacije kada su raspisivani konkursi, međutim, nisu shvatili to na pravi način i zbog toga će sigurno konkurisati kod vas, kao Ministarstvo poljoprivrede i mislimo da na taj način, suštinski, mi ćemo podići i nivo kvaliteta uopšte privrednih aktivnosti vezanih za ruralni razvoj.
Inovacije kroz određenu vrstu aktivnosti kroz navodnjavanje i protivgradnu zaštitu i sve veća primena dela koji se odnosi na edukaciju, koje je vaše ministarstvo sprovodilo u proteklom periodu, mogu da dovedu do toga da zaista i oni koji se nekada i nisu bavili poljoprivredom, nađu određeni interes kroz to što imaju, recimo, neko zemljište koje su nasledili, da zaista krenu put ovih projekata i da jednostavno pokrenu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i prerađivačku industriju u pozitivnom pravcu.
Zbog toga, u Danu za glasanje, zaista, treba podržati sve ove mehanizme koje ste dali kroz ove zakonske predloge. Hvala.