Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, evo, pri kraju smo diskusije u načelu o ovim zakonskim predlozima. Ono što treba reći je da je ovo suštinski nastavak procesa evropskih integracija. Čuli smo i da je u pitanju Poglavlje 11 i da je u pitanju sprovođenje strategije koju je već Vlada u prošlom sazivu usvojila, kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ono na šta bih podsetila, to je da nama ne sme nikada više da se dogodi da zbog nekog ministra koji potiče iz jednog grada uprava za agrarna plaćanja se seli tamo i da nam drži ovde lekcije o tome kako smo mi propustili 250 miliona evra da se uključi u privredne aktivnosti namenjene za poljoprivredu. Da ne pričamo o tome da je proteklih godina kompletno Ministarstvo poljoprivrede svaki dan putovalo, preko 60 ljudi, iz Beograda u Šabac i da je preko 10 državnih automobila išlo tamo, da bi se radio taj posao. Znači, to više nikada ne sme da nam se desi. Jednostavno, neki nam drže lekcije koji za to nemaju ni moralnog, a kamoli nekog političkog prava ovde.
Drugo, nikada više ne sme da nam se desi da nam se pojave tajkuni tipa Miškovića koji uvoze mleko u prahu i zatvore tržište „Imleka“ potpuno ovde za prodaju, a onda jednostavno država izgubi proces kada je u pitanju monopol i ista ta država isplati „Imleku“ 750 hiljada evra na konto odštetnog zahteva. Znači, takvi slučajevi više nikada ne sme da postanu stvarnost i to je ono po čemu se i SNS i Vlada koju vodi gospodin Vučić jednostavno odlikuje, da takve vrste monopola u državi više ne postoje.
Velika je stvar što ste kao ministar koji dolazi iz jednog grada koji ste vodili i koji, naravno, osnovnu delatnost ima poljoprivredne proizvode i prerađivačku industriju, došli da vodite praktično sektor ne samo poljoprivrede i ruralnog razvoja, nego i deo zaštite životne sredine, zato što jako dobro razumete prvo, koje su naše obaveze kada su u pitanju evropske integracije, ali i koji dobro razume šta znači IPARD.
Znači, građanima Srbije i onima koji nisu poljoprivredni proizvođači treba reći da je sada trenutak kada Srbija do dva hektara može da povuče subvencije iz državnog fonda, znači, Republike Srbije iz budžeta, ukoliko se zaista bavi određenom vrstom investicija, određenom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom do zemljišta, znači, veličine dva hektara, određenim investicijama u opremu, konkretno u preradu, a preko dva hektara da može da se udruži i da sa određenim formiranjem lagova, tzv. lokalnih akcionih grupa, po principu konkurisanja za sredstva iz EU preko IPARD fondova, znači, može da povlači subvencije za sve ono što je uradila na tom poljoprivrednom zemljištu. Kroz lagove, znači, učestvuju i nevladine organizacije koje se bave ovim delom i lokalne samouprave i predstavnici ministarstva, ali i predstavnici određenih poljoprivrednih proizvođača, kao i prerađivačka industrija. Ukoliko se ujedine svi ovi faktori u društvu, zaista mogu dosta toga da povuku.
Ono što je važno reći, da mi sami sebi kreiramo budućnost i koliko ćemo finansijskih sredstava iz evropskih fondova povući. Znači, na osnovu onoga koliko smo sposobni da zaista odradimo ovaj posao. Ukoliko ne budemo sposobni, mi možemo kao Hrvatska da lažemo i da kažemo – povući ćemo godišnje, tipa, 100, 200, 300 miliona, a da zaista povučemo 50. Ali, to ne treba da radimo. Mi moramo, pre svega, da budemo odgovorni prema sebi i prema svojim građanima, ali i ti građani i proizvođači da budu odgovorni prema sebi, da se organizuju na ovaj način, kao što IPARD diktira i da zaista povlače pare iz evropskih fondova za svoje potrebe. Time, suštinski, mi možemo zaista da pokrenemo svoju poljoprivredu, ali i prerađivačku industriju.
Ono na šta bih dala fokus, to je da ne zaboravimo održivi ruralni turizam. Time se najviše bave žene, poljoprivredni proizvođači, a da ne zaboravimo i ono s čime se Ženska parlamentarna mreža nosila, a to je da žene poljoprivrednici treba da u budućnosti kroz promenu pravilnika zaista vuku svoja određena prava, jer kada dolazi do određenih razvoda, onda uglavnom žene poljoprivredni proizvođači ostaju bez zemlje koju su radili i da na taj način pomognemo da zaista ostvare svoje pravo na rad kojim su navikli ceo svoj život.
Na kraju bih rekla da je potreba da umrežimo informatički sva udruženja poljoprivrednih proizvođača. Određena udruženja su imali takav predlog kod Ministarstva za telekomunikacije kada su raspisivani konkursi, međutim, nisu shvatili to na pravi način i zbog toga će sigurno konkurisati kod vas, kao Ministarstvo poljoprivrede i mislimo da na taj način, suštinski, mi ćemo podići i nivo kvaliteta uopšte privrednih aktivnosti vezanih za ruralni razvoj.
Inovacije kroz određenu vrstu aktivnosti kroz navodnjavanje i protivgradnu zaštitu i sve veća primena dela koji se odnosi na edukaciju, koje je vaše ministarstvo sprovodilo u proteklom periodu, mogu da dovedu do toga da zaista i oni koji se nekada i nisu bavili poljoprivredom, nađu određeni interes kroz to što imaju, recimo, neko zemljište koje su nasledili, da zaista krenu put ovih projekata i da jednostavno pokrenu proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i prerađivačku industriju u pozitivnom pravcu.
Zbog toga, u Danu za glasanje, zaista, treba podržati sve ove mehanizme koje ste dali kroz ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ja ću se u svom govoru osvrnuti na prva dva zakonska predloga o izmenama i dopunama zakona.
Mogu da kažem da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i neophodnost izmena i dopuna ovog zakona je što ovom izmenom i dopunom omogućavamo nesmetano korišćenje sredstava IPA fondova namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Novčana sredstva IPA fondova značiće nam za poljoprivredu i ruralni razvoj, a biće realizovana preko Uprave za agrarna plaćanja.
Naime, ovim zakonom uređujemo postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja sredstava iz IPARD fonda koji predstavljaju finansijski instrument EU za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju. IPARD podsticaji su podsticaji ruralnom razvoju koji se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa IPARD programom.
Cilj svega ovoga biće rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, kao i to da ćemo stvoriti uslove da 175 miliona evra novčanih sredstava koji su na raspolaganju Srbiji iz pretpristupnih fondova iskoristimo.
Kada posmatramo izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dolazimo do zaključka da je pod jedan – širenje kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj i pod dva – uvođenje kategorije mladih lica, poljoprivrednih proizvođača koji će moći preko podsticajnih sredstava organizovati poljoprivrednu proizvodnju.
Kada govorimo o širenju kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj, pre svega odnosi se na stočarstvo, odnosno proizvodnju junećeg mesa, uvodi se podsticaj za krave, za uzgoj teladi i tov. U opštinama Bujanovac i Preševo podsticajna sredstva za 2016. godinu, po osnovu matičenja životinja, iznose oko 74 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji će na osnovu ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju po proceni za Bujanovac i Preševo imaćemo povećanje iznosa podsticajnih sredstava za oko 15 miliona dinara, što je od izuzetne važnosti za korisnike podsticajnih sredstava. Što znači da ćemo u narednoj, 2017. godini po osnovu matičenja životinja imati blizu 100 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji imaju pravo na podsticaj, sa jedne strane ostvariće se novčani prihod za korisnike koji imaju pravo na podsticaj, a sa druge strane smanjićemo mogućnost nelegalnog prometa žive stoke.
Druga bitna stvar, ovih izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, to što se uvodi mera podrške za mlade poljoprivrednike. Cilj ove mere je podrška mladim poljoprivrednicima, pre svega u nerazvijenim opštinama, da preko bespovratnih novčanih sredstava u formi start-ap kredita, mogu otpočeti poljoprivrednu proizvodnju u okviru svojih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način obezbede novčana sredstva za normalnu egzistenciju svoje porodice i da ostanu da žive na svojim imanjima kako ne bi dolazili u situaciju da napuštaju svoja vekovna ognjišta i sele se u razvijenije sredine.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve izmene i dopune predloženih zakona, pozivam i ostale kolege narodne poslanike da podrže ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Hvala. Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona iz domena poljoprivrede i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, naročito u stočarskoj proizvodnji, postiže se veći kvalitet za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja i to na širi krug korisnika. Veoma je dobro što se registrovana poljoprivreda gazdinstva za proizvodnju u stočarstvu proširuje i na kvalitetne tovne bikove, na krave i uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Ovim promenama preciznije se definiše koja to lica imaju pravo na korišćenje tih podsticaja, odnosno preciznije se propisuje koji se podsticaji za pojedine kategorije mogu ostvariti.
Primera radi, podsticaj za tov junadi ostvaruju ona gazdinstva u kojima je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa, prvo vlasništvo lica koja ima pravo na korišćenje ove vrste podsticaja najmanje 185 dana, nakon čega je prodato klanici, ili je namenjeno izvozu.
Sve ove izmene i dopune Zakona o podsticaju u poljoprivredi, ukazuju da se stimuliše povećanje i stabilnost stočarske proizvodnje. Da bi se ovi ciljevi mogli ostvariti, savremeno tržište orjentisana proizvodnja u stočarstvu mora se zasnivati na korišćenju visoko kvalitetnih i specijalizovanih čistih rasa i hibrida i potrebnog genetskog materijala za remont osnovnoga stada u cilju ostvarivanja visokih rezultata u ovoj proizvodnji.
Smatram da ovim zakonom i dopunama Zakona o podsticajima, ipak nisu obuhvaćene autohtone rase, pre svega goveda i ovaca, pa je potrebno da se uvedu podsticaji za njih, zbog čistote i genetike tih rasa. Realno bi bilo da se zakon dopuni da se obuhvati podsticaj za rasu ovaca „Pramenka“. Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju, sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata, sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrim ekonomskim isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrom ekonomskom isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Takođe predlažem da podsticaj obuhvati tov brojlera. Isto tako bi trebalo da premije za mleko za 2017. godinu ostanu na dosadašnjem nivou. To je veoma značajno za tu proizvodnju i da ta premija vodi ka većoj proizvodnji i stabilnosti u proizvodnji mleka.
Sve ove predložene mere iz ovog predloga zakona doprinose poboljšanju stočarske proizvodnje i vode ka većoj stabilnosti i stabilnoj i sigurnoj proizvodnji u stočarstvu.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, isti će omogućiti poštovanje pravila i rokova koji su utvrđeni sporazumima i ostvarenjem cilja, a to je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, odnosno povlačenje finansijskih sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Korišćenjem ovih sredstava svakako će se povećati standard i konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a to znači da će od toga korist imati srpska poljoprivreda, dok će se administracija istovremeno morati unapređivati, odnosno prilagoditi pravilima koja važe u EU.
Koristeći ove fondove doprineće se tome da mladi ostaju na selu, a ne da odlaze u inostranstvo. Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje SNS će podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Ja sam danas govorio, izneo svoje stavove i mišljenja o Zakonu o poljoprivredi kao i stavove NPS, ali ono što je moj utisak danas je koliki je značaj poljoprivrede, a to se dobro vidi po interesovanju poslanika kojih je danas ovde celog dana bilo između 50, 60 do 70.
Pohvaljujem ministra koji je ceo dan bio ovde i samo se bojim da mu ne zameri premijer Vučić jer ste duže od njega sedeli ovde u parlamentu, što znači da ste hteli da saslušate sve diskusije. Međutim problem je što u tim diskusijama niste imali šta pametno čuti, poslanici vladajućih partija su uglavnom govorili o hvalospevima Aleksandra Vučića, govorili o analizi ekspozea, tu je prednjačio gospodi Atlagić koji je najbolje analizirao u više navrata ekspoze Aleksandra Vučića. Voleo bih da mi kaže šta je to zapravo Evropska komisija i šta ona radi, pošto je i o njoj govorio.
Što se tiče poljoprivrede, u 630 hiljada gazdinstava radi milion i 450 hiljada ljudi i, i te kako je važna tema i za ovaj parlament i za Srbiju i za sve nas. Dakle, poljoprivrednici rade više i od premijera i više od svih nas i zaslužuju da ih mi ovde poštujemo.
Što se tiče ministra, vi ste mi danas rekli da pogledam sajt, ja sam sajt pogledao i na sajtu sam video da je zemlja korisnik geografskog područja Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, da li poljoprivrednici KiM mogu da računaju na IPARD program ili ne, pošto nisu obuhvaćeni ovim programom?
Na kraju hoću da kažem da će poslanička grupa SDS-NPS glasati za ovaj predlog zakona zato što on otključava taj problem vezano za IPARD sredstva, nećemo da stopiramo naše poljoprivrednike, a vas držimo za reč da li ćemo u aprilu mesecu dobiti akreditaciju i konačno krenuti sa realizacijom tih sredstava, za razliku od premijera, koji je nekoliko puta već slagao za to? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, dva minuta 21 sekunda.

Poštovani građani Srbije, evo ja poznati kafanski pevač sa Ibarske magistrale, siledžija koji tuče žene, jedna polupismena bitanga, želeo bih za kraj da kažem nešto u vezi sa onim što vi radite srpskoj poljoprivredi.
Od Prote Matije Nenadovića do danas nije bilo veće političke prevare od SNS. Gospodo naprednjaci, red je da vam neko kaže da se evropske integracije ne mogu sipati u traktore i ne mogu zasejavati na srpskim njivama.
Postoji jedna dobra narodna poslovica koja oslikava zapravo vašu politiku ulaska Srbije u EU i koja glasi – ne lipši magarče do zelene trave. Dakle, pet godina vaših SNS-ovskih laži i prevara birača Srbije kulminiraju sa ovim vašim zakonskim praznim pričama. Od 2012. godine obećavate građanima Srbije 175 miliona evra iz nekakvih predpristupnih evropskih fondova. Evo, pet godina nema dinara, a kamo li 175 miliona evra iz tih fondova. Sada ste posle pet godina vlasti rešili da nešto uradite po tom pitanju, a opet i za to će vam trebati nekoliko godina, pod uslovom da vam ikad EU akredituje Upravu za agrarna plaćanja.
Ono što želim posebno da postavim pitanje, to je vama gospodine ministre postavljeno još svojevremeno od redakcije „Agrobiznis“ magazina i mesecima unazad izbegavate da odgovorite na to pitanje, a to je jedna nova mlečna afera koja danas drma Srbiju, pa sam ja doneo i dokaze u tom pravcu. Evo, ovo je Imlekova „Moja kravica“, lepo je ispisana na ćirilici, lepo piše jedan i po litar mleka. Ovo je hrvatska čuvena kompanija „Dukat“ gde nigde ne piše napred koliko ova boca iznosi, gde treba po pravilniku o deklarisanju hrane da stoji šta oni zapravo prodaju u Srbiji. Ministarstvo trgovine priznaje da oni manipulišu, jer tek iza stoji neto količina od 1.450 mililitara. Vi četiri meseca nećete da odgovorite šta je istina o novoj mlečnoj aferi kompanije „Dukat“ koja zapravo ovde manipuliše na tržištu Srbije.
Dakle, to je dokaz kako je hrvatizacija preuzela naše tržište i kako hrvatski tajkuni kupuju, vedre i oblače po Srbiji. Molim vas da konačno dobijemo odgovor na ovu novu mlečnu aferu.

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.