Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ja ću se u svom govoru osvrnuti na prva dva zakonska predloga o izmenama i dopunama zakona.
Mogu da kažem da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i neophodnost izmena i dopuna ovog zakona je što ovom izmenom i dopunom omogućavamo nesmetano korišćenje sredstava IPA fondova namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Novčana sredstva IPA fondova značiće nam za poljoprivredu i ruralni razvoj, a biće realizovana preko Uprave za agrarna plaćanja.
Naime, ovim zakonom uređujemo postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja sredstava iz IPARD fonda koji predstavljaju finansijski instrument EU za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju. IPARD podsticaji su podsticaji ruralnom razvoju koji se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa IPARD programom.
Cilj svega ovoga biće rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, kao i to da ćemo stvoriti uslove da 175 miliona evra novčanih sredstava koji su na raspolaganju Srbiji iz pretpristupnih fondova iskoristimo.
Kada posmatramo izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dolazimo do zaključka da je pod jedan – širenje kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj i pod dva – uvođenje kategorije mladih lica, poljoprivrednih proizvođača koji će moći preko podsticajnih sredstava organizovati poljoprivrednu proizvodnju.
Kada govorimo o širenju kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj, pre svega odnosi se na stočarstvo, odnosno proizvodnju junećeg mesa, uvodi se podsticaj za krave, za uzgoj teladi i tov. U opštinama Bujanovac i Preševo podsticajna sredstva za 2016. godinu, po osnovu matičenja životinja, iznose oko 74 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji će na osnovu ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju po proceni za Bujanovac i Preševo imaćemo povećanje iznosa podsticajnih sredstava za oko 15 miliona dinara, što je od izuzetne važnosti za korisnike podsticajnih sredstava. Što znači da ćemo u narednoj, 2017. godini po osnovu matičenja životinja imati blizu 100 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji imaju pravo na podsticaj, sa jedne strane ostvariće se novčani prihod za korisnike koji imaju pravo na podsticaj, a sa druge strane smanjićemo mogućnost nelegalnog prometa žive stoke.
Druga bitna stvar, ovih izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, to što se uvodi mera podrške za mlade poljoprivrednike. Cilj ove mere je podrška mladim poljoprivrednicima, pre svega u nerazvijenim opštinama, da preko bespovratnih novčanih sredstava u formi start-ap kredita, mogu otpočeti poljoprivrednu proizvodnju u okviru svojih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način obezbede novčana sredstva za normalnu egzistenciju svoje porodice i da ostanu da žive na svojim imanjima kako ne bi dolazili u situaciju da napuštaju svoja vekovna ognjišta i sele se u razvijenije sredine.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve izmene i dopune predloženih zakona, pozivam i ostale kolege narodne poslanike da podrže ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Hvala. Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona iz domena poljoprivrede i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, naročito u stočarskoj proizvodnji, postiže se veći kvalitet za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja i to na širi krug korisnika. Veoma je dobro što se registrovana poljoprivreda gazdinstva za proizvodnju u stočarstvu proširuje i na kvalitetne tovne bikove, na krave i uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Ovim promenama preciznije se definiše koja to lica imaju pravo na korišćenje tih podsticaja, odnosno preciznije se propisuje koji se podsticaji za pojedine kategorije mogu ostvariti.
Primera radi, podsticaj za tov junadi ostvaruju ona gazdinstva u kojima je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa, prvo vlasništvo lica koja ima pravo na korišćenje ove vrste podsticaja najmanje 185 dana, nakon čega je prodato klanici, ili je namenjeno izvozu.
Sve ove izmene i dopune Zakona o podsticaju u poljoprivredi, ukazuju da se stimuliše povećanje i stabilnost stočarske proizvodnje. Da bi se ovi ciljevi mogli ostvariti, savremeno tržište orjentisana proizvodnja u stočarstvu mora se zasnivati na korišćenju visoko kvalitetnih i specijalizovanih čistih rasa i hibrida i potrebnog genetskog materijala za remont osnovnoga stada u cilju ostvarivanja visokih rezultata u ovoj proizvodnji.
Smatram da ovim zakonom i dopunama Zakona o podsticajima, ipak nisu obuhvaćene autohtone rase, pre svega goveda i ovaca, pa je potrebno da se uvedu podsticaji za njih, zbog čistote i genetike tih rasa. Realno bi bilo da se zakon dopuni da se obuhvati podsticaj za rasu ovaca „Pramenka“. Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju, sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata, sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrim ekonomskim isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrom ekonomskom isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Takođe predlažem da podsticaj obuhvati tov brojlera. Isto tako bi trebalo da premije za mleko za 2017. godinu ostanu na dosadašnjem nivou. To je veoma značajno za tu proizvodnju i da ta premija vodi ka većoj proizvodnji i stabilnosti u proizvodnji mleka.
Sve ove predložene mere iz ovog predloga zakona doprinose poboljšanju stočarske proizvodnje i vode ka većoj stabilnosti i stabilnoj i sigurnoj proizvodnji u stočarstvu.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, isti će omogućiti poštovanje pravila i rokova koji su utvrđeni sporazumima i ostvarenjem cilja, a to je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, odnosno povlačenje finansijskih sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Korišćenjem ovih sredstava svakako će se povećati standard i konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a to znači da će od toga korist imati srpska poljoprivreda, dok će se administracija istovremeno morati unapređivati, odnosno prilagoditi pravilima koja važe u EU.
Koristeći ove fondove doprineće se tome da mladi ostaju na selu, a ne da odlaze u inostranstvo. Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje SNS će podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Ja sam danas govorio, izneo svoje stavove i mišljenja o Zakonu o poljoprivredi kao i stavove NPS, ali ono što je moj utisak danas je koliki je značaj poljoprivrede, a to se dobro vidi po interesovanju poslanika kojih je danas ovde celog dana bilo između 50, 60 do 70.
Pohvaljujem ministra koji je ceo dan bio ovde i samo se bojim da mu ne zameri premijer Vučić jer ste duže od njega sedeli ovde u parlamentu, što znači da ste hteli da saslušate sve diskusije. Međutim problem je što u tim diskusijama niste imali šta pametno čuti, poslanici vladajućih partija su uglavnom govorili o hvalospevima Aleksandra Vučića, govorili o analizi ekspozea, tu je prednjačio gospodi Atlagić koji je najbolje analizirao u više navrata ekspoze Aleksandra Vučića. Voleo bih da mi kaže šta je to zapravo Evropska komisija i šta ona radi, pošto je i o njoj govorio.
Što se tiče poljoprivrede, u 630 hiljada gazdinstava radi milion i 450 hiljada ljudi i, i te kako je važna tema i za ovaj parlament i za Srbiju i za sve nas. Dakle, poljoprivrednici rade više i od premijera i više od svih nas i zaslužuju da ih mi ovde poštujemo.
Što se tiče ministra, vi ste mi danas rekli da pogledam sajt, ja sam sajt pogledao i na sajtu sam video da je zemlja korisnik geografskog područja Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, da li poljoprivrednici KiM mogu da računaju na IPARD program ili ne, pošto nisu obuhvaćeni ovim programom?
Na kraju hoću da kažem da će poslanička grupa SDS-NPS glasati za ovaj predlog zakona zato što on otključava taj problem vezano za IPARD sredstva, nećemo da stopiramo naše poljoprivrednike, a vas držimo za reč da li ćemo u aprilu mesecu dobiti akreditaciju i konačno krenuti sa realizacijom tih sredstava, za razliku od premijera, koji je nekoliko puta već slagao za to? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, dva minuta 21 sekunda.

Poštovani građani Srbije, evo ja poznati kafanski pevač sa Ibarske magistrale, siledžija koji tuče žene, jedna polupismena bitanga, želeo bih za kraj da kažem nešto u vezi sa onim što vi radite srpskoj poljoprivredi.
Od Prote Matije Nenadovića do danas nije bilo veće političke prevare od SNS. Gospodo naprednjaci, red je da vam neko kaže da se evropske integracije ne mogu sipati u traktore i ne mogu zasejavati na srpskim njivama.
Postoji jedna dobra narodna poslovica koja oslikava zapravo vašu politiku ulaska Srbije u EU i koja glasi – ne lipši magarče do zelene trave. Dakle, pet godina vaših SNS-ovskih laži i prevara birača Srbije kulminiraju sa ovim vašim zakonskim praznim pričama. Od 2012. godine obećavate građanima Srbije 175 miliona evra iz nekakvih predpristupnih evropskih fondova. Evo, pet godina nema dinara, a kamo li 175 miliona evra iz tih fondova. Sada ste posle pet godina vlasti rešili da nešto uradite po tom pitanju, a opet i za to će vam trebati nekoliko godina, pod uslovom da vam ikad EU akredituje Upravu za agrarna plaćanja.
Ono što želim posebno da postavim pitanje, to je vama gospodine ministre postavljeno još svojevremeno od redakcije „Agrobiznis“ magazina i mesecima unazad izbegavate da odgovorite na to pitanje, a to je jedna nova mlečna afera koja danas drma Srbiju, pa sam ja doneo i dokaze u tom pravcu. Evo, ovo je Imlekova „Moja kravica“, lepo je ispisana na ćirilici, lepo piše jedan i po litar mleka. Ovo je hrvatska čuvena kompanija „Dukat“ gde nigde ne piše napred koliko ova boca iznosi, gde treba po pravilniku o deklarisanju hrane da stoji šta oni zapravo prodaju u Srbiji. Ministarstvo trgovine priznaje da oni manipulišu, jer tek iza stoji neto količina od 1.450 mililitara. Vi četiri meseca nećete da odgovorite šta je istina o novoj mlečnoj aferi kompanije „Dukat“ koja zapravo ovde manipuliše na tržištu Srbije.
Dakle, to je dokaz kako je hrvatizacija preuzela naše tržište i kako hrvatski tajkuni kupuju, vedre i oblače po Srbiji. Molim vas da konačno dobijemo odgovor na ovu novu mlečnu aferu.

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, kolege poslanici, danas smo imali priliku da prisustvujemo raspravi tokom koje su pojedini opozicioni poslanici, naročito onih partija koje su pripadale bivšem režimu, pokušali da nam pokažu koliko su veliki poljoprivredni eksperti i koliko im je odjednom stalo do poljoprivrede i poljoprivrednika, ali jedino što su uspeli jeste da se svi uverimo u ono što odavno znamo, da je uništavanje poljoprivrede, pustošenje i upropaštavanje poljoprivrednih kombinata i očajan položaj poljoprivrednika tokom njihove vladavine bila posledica njihove smišljene i organizovane kriminalne vladavine.
Pošto stvarno nisam poljoprivredni stručnjak njihovog kalibra, ja ću ovaj put govoriti malo o predloženom Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Vodeni potencijal uz zemljište predstavlja najznačajniji prirodni resurs kojim Srbija kao država raspolaže. Kada pričamo o vodama, moramo napomenuti da, po izveštaju UN, u roku od najdalje dve decenije dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Taj isti izveštaj kaže da u ovom trenutku oko milijardu ljudi nema pristup pijaćoj vodi, da dve i po milijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a da više od pet miliona ljudi godišnje umre od bolesti koje su uzrokovane zagađenjem vode. Ono što je najstrašnije, to je da oko šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana u svetu umre upravo od bolesti prouzrokovanih zagađenjem vode.
Dakle, svakog dana se u svetu u reke i jezera i druge vodene tokove baci šest miliona tona otpada. Neodgovoran odnos prema ovakvim resursima može da dovede ne samo do ekološke katastrofe, nego do katastrofa velikih razmera koje ugrožavaju opstanak celokupnog čovečanstva. Ono što nam je dala priroda trebali bi da sačuvamo i pravilnim upravljanjem, što kao mogućnost pruža ovaj zakona, i unapredimo. Zdrave i upotrebljive vode biće svakim danom sve manje, pa nije čudo što mnogi smatraju da je 20. vek bio obeležen ratovima za naftu, a da će 21. vek biti obeležen ratovima za vodu.
Kakvo je stanje u Republici Srbiji? Dugo je vladala zabluda da je Srbija bogata vodenim resursima. Međutim, prirodni uslovi koji determinišu vodni režim na teritoriji Srbije dosta su nepovoljni, pošto se samo 8% zaliha vode formira na našoj sopstvenoj teritoriji, a kvalitet vode značajno je pogoršan delatnošću čoveka, tako da veliki broj vodotokova i izvorišta u Srbiji ne zadovoljava kriterijume za korišćenje vode.
Kada govorimo o Predlogu zakona, posebno moram da pohvalim to što su uočeni brojni nedostaci u primeni aktuelnog Zakona o vodama, koji će ovim predlogom zakona biti ispravljeni. Pre svega što se umesto teritorijalnog upravljanja vodama uvodi upravljanje po slivu, ovim izmenama vodna područja se određuju na osnovu tehničkog argumenta, a on je u ovom slučaju hidrografski sliv i time se afirmiše jedan od osnovnih postulata u vodoprivredi, da je sliv osnovna jedinica za upravljanje.
Druga pozitivna novina je to što se Predlogom zakona obezbeđuje transparentnost postupka za davanje u zakup vodnog zemljišta kao dobra od opšteg interesa, pošto će se vodno zemljište u javnoj svojini usvajanjem ovih izmena davati u zakup kroz postupak javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, iz čega proizilazi da će se za korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, umesto naknade za korišćenje koju je utvrđivala Vlada za svaku kalendarsku godinu, plaćati zakupnina koja ne može biti ispod tržišne visine zakupnine.
Pošto se javnim vodoprivrednim preduzećima, pored ostalog, daju na upravljanje i vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija kojim upravljaju iz razloga međusobne funkcionalne povezanosti ovih objekata, kao i u praksi pokazane nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da upravlja ovim poverenim objektima, te da se prekine dosadašnja loša praksa i odsustvo rezultata u zaštiti od štetnog dejstva erozija i bujica zbog nedostatka kadrovskih i finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, kao i da se ova kompleksna oblast podigne na republički nivo uz učešće svih nadležnih sektora koji će zajednički usaglašenim aktivnostima omogućiti realizaciju izrade karte erozije za teritoriju Republike Srbije, proglašenje erozionih područja, njihovih granica i uslova za korišćenje kao ključnih preduslova za unapređenje ove oblasti.
Na kraju, naročito bih pohvalio izmene vezane za vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta, pošto smo svedoci da je tokom prethodne dve decenije nekontrolisana eksploatacija šljunka i peska dovela do promena tokova pojedinih reka, spuštanja korita, ugrožavanja mostova, pomora ribe ili poteškoća u vodosnabdevanju, kao i da je na više mesta kopanje uticalo na oštećenje nasipa, što je pogoršalo efekte poplava.
Ova oblast, koja je u prošlosti bila izvor mnogih kriminalnih radnji, kako zloupotrebama u okviru dozvoljene eksploatacije, tako i divljom eksploatacijom rečnog nanosa, smatram da će ovim zakonom biti uređena na jedan mnogo kvalitetniji način. Ubeđen sam da će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama omogućiti mnogo bolje gazdovanje i odnos prema vodama i vodotocima, te će u skladu sa tim poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o izmenama i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.