Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Prema važećem zakonu određen je broj poljoprivrednih proizvođača nije imao pravo na podsticaje upravo za one vidove stočarske proizvodnje koja beleži trend rasta kako u okruženju, tako i svetu, a pre svega se misli na proizvodnju junećeg mesa. Od ukupnog stočnog fonda u Srbiji, negde oko jedne polovine, a to je oko 200 hiljada krava se nalaze u manjim poljoprivrednim gazdinstvima, sa dva do tri grla po gazdinstvu. Iz godine u godinu, poljoprivredni proizvođači se sve više odlučuju da smanje broj grla i da telad prodaju jer čuvanje nije profitabilno u onoj meri u kojoj bi trebalo da bude.
Dakle, činjenica je da se iz godine u godinu gubi baza za proizvodnju kvalitetne teladi za tov proizvodnju junećeg mesa i upravo iz tih razloga izmenama i dopunama ovog zakona se postojeći podsticaju u stočarstvu proširuju i na podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov i na taj način se postiže očuvanje broja krava koja su baza za proizvodnju junećeg mesa i stvaraju se uslovi za povećanje stočnog fonda kao i za unapređenje stočarske proizvodnje.
Takođe se uvodi i novi podsticaj za kvalitetne tovne bikove, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve, sa ciljem da se poljoprivredni proizvođači podstaknu na uzgoj kvalitetnih priplodnih mužjaka. Na taj način se dobija genetsko unapređenje zapada a takođe i moguće da se vrši meleženje sa neumatičnim grlima čime se kroz izvestan period pospešuje proizvodnja onih vrsta mesa za kojima na tržištu postoji tražnja. Srbija ima dobre uslove za proizvodnju junećeg mesa i sa izmenama i dopunama koje se predlažu ovim zakonom može da postigne dobre rezultate.
Izmenama zakona se preciziraju dužnosti korisnika podsticaja kao i obaveza u slučaju vraćanja finansijskih sredstava ukoliko se ta finansijska sredstva ne namenski koriste. Takođe se precizira ukoliko se korisnik ne pridržava svojih obaveza da je dužan da sredstva vrati u određenom roku i da naravno plati zateznu kamatu. Definiše se i da se dokumentacija čuva pet godina i na ovaj način će se smanjiti malverzacije i zaštiti će se poljoprivredni proizvođači kojima je ovaj vid prihoda jedini izvor egzistencije. Izmene ovog zakona daju punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja. Uvode se i podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnog razvoju.
Ono što je novina i što je jako važno je da se uvodi mera podrške za mlade poljoprivrednike. Cilj je da se mladim poljoprivrednim proizvođačima koji svoj život i opstanak vide na selu pruži podrška. Naročito će akcenat biti stavljen na ona registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se vode na mlade ljude.
Kroz bespovratna sredstva u formi star-ap sredstava za određene investicije, kao i kroz posebne programe o kojima je danas pričao ministar, gde će ti mladi proizvođači imati grejs period od godinu i po do dve godine sa niskim kamatnim stopama, kako smo danas čuli, ovakvim poljoprivrednim gazdinstvima će se pomoći da unaprede svoju proizvodnju i da na taj način ostvare svoje prihode za gazdinstvo. Dakle, očekuje se povećano interesovanje za korišćenje sredstava podsticaja, tako da će izmene i dopune ovog zakona uticati direktno na sva registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Obzirom na to da dolazim iz Leskovca, grada koji se odlučio stratešku granu razvoja poljoprivrede, gde se više od jedne polovine stanovništva bavi direktno poljoprivredom i gde imamo registrovano 12 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, smatram da će od izmena i dopuna ovog zakona moji sugrađani, kao i građani čitave Srbije imati direktnu korist. Zato ću u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Naime, kada govorim o ovom zakonu, cilj ovog zakona je pre svega otklanjanje nekakvih manjkavosti koje su bile prisutne u prošlom zakonu, a ticale su se upravo korišćenja fondova iz EU, tzv. IPARD fondovima.
Vrlo je bitno reći da je ovo ogromna suma, negde oko 175 miliona evra i naravno da ćemo večeras dugo govoriti o ovome, a samim tim što danas donosimo ovaj zakon i raspravljamo o njemu, otklonićemo i neke nepravilnosti koji se tiču rokova.
Naime, ono što je mene fasciniralo u ekspozeu gospodina Vučića, bilo je to da je rekao da će ove godine, odnosno 2017. godine najveći procenat biti odvojen upravo za poljoprivredu, koja je osnovna grana privrede i ekonomije uopšte, takođe, za kapitalne investicije, zatim za namensku industriju, naoružanje i kulturu, za sve ono što je bilo namenski zapostavljeno godinama.
Pre svega, treba reći da je u poljoprivredi zaposleno čak 20% od ukupne populacije zaposlenih ljudi u Republici Srbiji, zatim, da kompletan iznos što se poljoprivrede tiče iznosi oko 23%, neko reče od naše uvažene opozicije da je nonsens ići u EU. Pa, draga gospodo, mi 85% ukupne privrede izvozimo baš prema EU ili u EU. To treba zapamtiti ako mislimo da živimo kao svaka normalna i razvijena zemlja.
Ono što je takođe vrlo važno reći i spomenuti, to je da poljoprivreda u ekonomiji zauzima ili učestvuje sa 10%, vrlo bitno. Drage kolege su takođe govorile o tome da mi nemamo strategiju. Naprotiv, mi imamo strategiju, imamo akcioni plan i upravo postojimo dugo i postojaćemo još dugo godina, zato što radimo timski, zato što se bavimo na najbolji mogući način ekonomskom politikom, a to je pokazao i ekspoze, gde imamo suficit od 3,1% i deficit BDP-a samo 1,7%. Takav rezultat ne pamti unazad 45 godina. Bravo za Vladu Republike Srbije.
Ono što bih ja istakla što se poljoprivrede tiče, a što je vrlo bitno, da će se sledeće godine 450 miliona odvojiti za lokalne samouprave, što je jako važno, i od tog dela će biti izdvojen deo za reciklažu otpada. Takođe, biće u lokalnim samoupravama deo sredstava i za otpadne vode, a ono što je vrlo važno za našu decu i za nas same koji živimo u Republici Srbiji je da će se meriti kvalitet vazduha i to će biti monitoring u čitavoj Republici Srbiji.
Ono što mi moramo da uradimo, a već radimo od 2012. godine i hvala Bogu da smo došli na vlast. Da nismo, ova zemlja koja je bila potpuno devastirana, sećamo se samo privatizacije 550 preduzeća, otpuštenih radnika preko 350 hiljada. Mi smo u tom periodu zaposlili preko 136 hiljada ljudi i procenat je pao sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine na 15% ove godine, sa tendencijom da sledeće godine to bude 14%.
Šta treba naglasiti? Treba naglasiti da bi mlade ljude vratili na selo moramo se potruditi da pre svega napravimo infrastrukturu, da asfaltiramo nekategorisane puteve, da napravimo socijalnu klimu i da napravimo jedan dobar život na selu.
Sećam se 2009. godine kad je moj uvaženi kolega pričao o promociji svoje stranke, pa je za promociju stranke i kupio 5,5 miliona vredan kompjuter koji ne radi. Kamo sreće da je te pare uložio u mladost, danas bi preko hiljadu porodica živelo na selu i imalo poprilično dobre uslove za život.
Što se podsticaja za poljoprivredu tiče, treba reći da bi trebalo uglavnom podsticati kompletan stočarski fond, takođe pčelarstvo. Zatim, moramo obnoviti kompletnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje koji su potpuno dotrajali. Zatim, moramo napraviti odeljenje ili prostorije gde nam borave životinje. Znači, moramo se potruditi da napravimo sve po evropskim standardima. Mi smo zemlja pridružnica EU, hvala Bogu da je tako, i sigurna sam da će to biti u narednom periodu upravo onako kako je rečeno.
Šta još treba reći? Da nažalost u tranziciji se mnogo toga izgubilo, postoji deprivacija, mladi ljudi apsolutno nemaju bilo kakve stimulanse. Zato treba graditi mnogo malih fabrika, start-ap preduzeća, a eto imamo start-ap preduzeća koja su već zahvaljujući našim edukacijama sa ženama budućim preduzetnicama urodile plodom.
Inače, treba još reći da se ova start-ap preduzeća finansiraju na više načina, pre svega iz budžeta Republike Srbije, zatim iz projekata koja se tiču ministarstva, takođe iz fondova za razvoj pri EU. Kad sam kod toga, samo još treba reći da mi imamo izuzetnu saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom, sa Evropskom razvojnom bankom, takođe sa svetskim bankama. I baš upravo na ovaj način, podstičući poljoprivredu, imamo već sada izvanredne rezultate u odnosu na prošlu godinu rast, odnosno povećanje iz budžeta je za 8,11%, što je negde oko četiri milijarde dinara.
Odlično za Vladu Republike Srbije, sigurna sam, još mnogo toga ima reći. Ja bih samo zamolila sve naše poslanike koji nisu za opciju EU, da shvate da 85% ide EU, pa bih u danu za glasanje zamolila sve poslanike da glasaju za predlog ovog izvanrednog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, kao što su već moje kolege iznele, pred nama se danas nalaze tri vrlo važna zakona, dva iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, i to Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a treći zakon odnosi se na izmene i dopune Zakona o vodi.
Sva ova tri zakona su od izuzetnog značaja i za sva tri zakona u danu za glasanje SNS naravno glasaće za njih.
Da ova Vlada na odgovoran način prilazi poljoprivredi pokazuje upravo svojim budžetom. Budžetom Republike Srbije za 2017. godinu planirano je da se za poljoprivredu izdvoji oko 8,7% više, što u novcu iznosi oko 3,3 milijarde više sredstava za poljoprivredu i poljoprivredne aktivnosti.
Zašto se izdvaja više sredstava? Zato što poljoprivreda predstavlja itekako značajnu granu privrede i zato što poljoprivreda u ukupnom BDP-u učestvuje sa 10%.
Ono što bih želela da istaknem, to je da je prvi zakon koji se odnosi na razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja u stvari zakon koji predstavlja jedan pravni okvir za povlačenje sredstava iz predpristupnih fondova, a ta sredstva iznose 175 miliona evra i oni će se, naravno, povlačiti u tranšama.
Zašto je značajno donošenje ovog zakona? Zato što će povlačenjem ovih sredstava svakako biti unapređen kvalitet poljoprivredne proizvodnje, biće unapređena konkurentnost poljoprivrednih proizvoda, biće unapređen kvalitet životne sredine i biće unapređena kompletna poljoprivredna proizvodnja kao vrlo značajna grana napretka ekonomije i uopšte ekonomskog napretka Srbije.
Ono što želim da naglasim jeste da se ovim zakonom, sem definisanja jasnih procedura, i to onih procedura od podnošenja zahteva, odnosno do podnošenja projekta, na precizan i jasan način definiše i nadležnost Uprave za agrarna plaćanja kroz donošenje rešenja, ali takođe definiše se i žalbeni postupak, kao i postupak koji u slučaju donošenja rešenja može se pokrenuti pred Upravnim sudom.
Takođe, ovaj zakon je značajan što uvodi tri vrlo značajna mehanizma i tri vrlo značajna alata, a koja predstavljaju osnovu stvari i relevantne podatke, a to su podaci koji se odnose na računovodstvene podatke, podaci koji se odnose na tržišne cene i podaci koji se odnose na zemljišne katastarske parcele. Zašto je to važno? Zato što adekvatna poljoprivredna proizvodnja i uopšte agrarna politika jedne zemlje može samo da se planira i prati ako ima adekvatnu analitiku, odnosno ako ima adekvatnu bazu podataka i kako bi na uspešan način mogla da planira i prati agrarnu politiku.
Što se tiče drugog zakona, a tiče se podsticaja, htela bih posebno da istaknem jedan elemenat zato što on obuhvata nekoliko segmenata, razvoj i napredak našeg društva, a to su podsticaji koji se odnose na unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama i ti podsticaji su značajni i sa demografskog i sa socijalnog i sa ekonomskog aspekta.
Sa ovim ću završiti. Svakako da nema dileme da ovo jesu zakoni koji u fokus stavljaju poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredne proizvođače, da su oni usmereni ka napretku i razvoju poljoprivrede, da poljoprivreda, kako je premijer Aleksandar Vučić istakao, jeste imperativ našeg razvoja i napretka i u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslani Zoran Bojanić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, pred nama su predlozi zakona koje nam je podnela Vlada o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Usvajanjem oba predloga zakona omogućićemo sprovođenje instrumenata ili, kako ministar voli da kaže, alata za realizaciju finansijske predpristupne pomoći kroz takozvani IPARD program iz fondova Evropske unije, koji su namenjeni zemljama kandidatima za Evropsku uniju, tj. omogućićemo fizičkim i pravnim licima da prime određene podsticaje iz oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Takođe, omogućićemo i sprovođenje akcionog plana kao preduslova za otvaranje Poglavlja 11 u oblasti poljoprivrede na našem putu ka pristupanju Evropskoj uniji.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju stvaraju se uslovi za korišćenje IPARD fondova, tj. za odgovorno i transparentno upravljanje sredstvima Evropske unije. Omogućava se uređenje i identifikacija zemljišnih parcela, što je jedan od preduslova za korišćenje fondova Evropske unije u poljoprivredu u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. Omogućava se, takođe, i sprovođenje mera podrške za nerazvijena i zaštićena ruralna područja, ali i za praćenje ekonomskih parametara za kontrolu efikasnosti sprovođenja mera.
Izmenama i dopunama ovog drugog zakona, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, širi se krug korisnika, što je veoma bitno, podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju, kvalitetnih tovnih bikova, krava za uzgoj i teladi za tov, kvalitetnih priplodnih ovnova, jarčeva, nerasta, itd.
Dalje, uvode se mere podrške za mlade poljoprivrednike, što je od izuzetnog značaja, koji svoj život i egzistenciju vide na selu i u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom, kroz bespovratna sredstva u formi start ap sredstava, a posebno mladim poljoprivrednicima u regionima sa otežanim uslovima za intenzivnu proizvodnju i u ekonomski nerazvijenim opštinama.
Uvode se i podsticaji za razvoj novog načina planiranja ruralnog razvoja kroz formiranje lokalnih akcionih grupa, takozvanih lagova, posebnog vida javno-privatnog partnerstva u ruralnim područjima koji uključuju sve zainteresovane od preduzeća, preduzetnika, javnih institucija, pa do poljoprivrednika i građana.
Osnivanjem takozvanih lagova i izradom lokalnih strategija i planova ruralnog razvoja omogućava se njihova realizacija finansiranjem kroz predpristupne fondove Evropske unije, kako za poljoprivredu, tako i za infrastrukturu, obrazovanje, itd.
Ovo mi je posebno privuklo pažnju, jer lokalne akcione grupe, takozvani lagovi trebaju da postanu važan oslonac stanovništvu ruralnih područja u osiguranju boljih životnih i radnih uslova na svojim područjima. One treba da postanu pokretači ruralnog razvoja, lokalne zajednice, jer zajednička poljoprivredna politika Evropske unije upravo lagovima prepušta planiranje i realizaciju projekata ruralnog razvoja u cilju revitalizacije sela i stvaranja novih radnih mesta, jer ljudi sa terena najbolje znaju kako upravljati poljoprivrednim resursima i pokrenuti razvoj sopstvenog područja.
Poljoprivrednicima trebaju dobro organizovani lagovi, jer su oni karika u lancu povlačenja novca iz predprisupnih fondova Evropske unije, namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Osnivanjem lagova ova seoska područja će imati pravo da učestvuju u dobijanju sredstava fondova Evropske unije koja su namenjena naseljima koja imaju manje od 25.000 stanovnika. Lokalna akciona grupa ili lag predstavlja partnerstvo privatnog, javnog i nevladinog sektora i u svom sastavu može imati predstavnike zainteresovanih privrednika, poslovnih udruženja, preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednika, predstavnike nevladinih organizacija i predstavnike lokalne vlasti sa akcentom na poljoprivredu.
Što se tiče trećeg zakona koji je donelo ovo Ministarstvo, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je podnela Vlada. S obzirom da sam istrošio puno vremena, skratiću. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o vodama usaglašava se ovaj zakon sa drugim propisima i zakonima, otklanjaju se nedostaci, uvodi se obaveza da se u prostorne i urbanističke planove unose granice vodnog zemljišta, reguliše se eksploatacija rečnih nanosa itd, a sve u cilju smanjenja rizika od poplava i drugih nesreća. Predlažem da u danu za glasanje izglasamo sva tri zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, poštovani sugrađani, u današnjoj diskusiji uzimam učešće na temu Predloga zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Staviću akcenat na ključne stvari, ali i dati svoje mišljenje, uvažavajući vaše vreme.
Dakle, sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi sredstva IPA fondova. Ovim zakonom dodatno uređujemo ciljeve poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, registar poljoprivrednih gazdinstava, kao i nadzor nad sprovođenjem ovih zakona. IPA fondovi omogućuju nam korišćenje pomoći za razvoj ruralnih sredina i ti fondovi se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima, kao i drugim licima u skladu sa IPARD programima. Primera radi, u Srednjem banatskom upravnom okrugu je zemlja izuzetno kvalitetna, kao i u celoj Vojvodini, delom Mačvi, Šumadiji.
Međutim, preciznije govoreći, u jednom izuzetno malom selu u Banatu, u Banatskom Višnjićevu, gde su parcele prve klase po kvalitetu i gde živi svega 200 stanovnika, koji isključivo žive od poljoprivrede, ovaj zakon će biti od velike koristi. Ista je situacija i u selima Stajićevu, Melenci, Elemiru, Tarašu. Ja vam govorim ove činjenične stvari, pošto sam u stalnoj komunikaciji sa meštanima tih naseljenih mesta i oni se mimo poljoprivredne proizvodnje okreću i stočarstvu. Konačno će ovi ljudi imati priliku i svi će moći da izađu na crtu koristeći IPA fondove, dakle, prvenstveno poljoprivredna gazdinstva, a ne samo veliki zemljoposednici koji su bili pajtaši kreatora bivšeg režima vlasti i na taj način arčili budžet Republike Srbije.
Jedna veoma zanimljiva stavka je da su za vreme ministra Saše Dragina oni primoravali poljoprivredne proizvođače da veštačko đubrivo kupuju od favorizovanih trgovaca i time pokupili kajmak. Ovo više, na svu sreću, nije praksa. Na ovaj način seljani će konačno moći da putem ovih sredstava obnove svoju mehanizaciju i poboljšaju kvalitet svog rada.
Hvala ministru Nedimoviću, hvala vašem timu što ste zaista smogli mnogo snage i upućujete nas na to kako se koriste ovi projekti. Vi imate zaista sluha za sve slojeve u društvu i nema niko protekciju, bez obzira na količinu hektara koju poseduju. Nema zaista nikakvih vrsta protekcija i vi nam nekako vraćate veru i šansu da pošten svet može da živi od svog rada. Stoga ću u Danu za glasanje podržati set ovih zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.