Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Nikolić.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predstavnici predlagača, ja ću govoriti kratko o zakonu o transportu opasne robe.
Zakon o transportu opasne robe primenjuje se na transport opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije. Dakle, to mu je područje primene. Tako kaže član 1. Predloga zakona. Reč je o kopnenom saobraćaju, što je i logično, pošto se zakon donosi da bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o kopnenom transportu opasne robe. Predlagač tako i navodi u obrazloženju zakona na strani 58. prvi pasus razloga za donošenje zakona. Ja ga neću čitati da ne bih trošila vreme, ali to je lako pronaći.
Šta ja sada postavljam kao pitanje? Zašto se u ovom zakonu i u obrazloženju zakona nalaze odredbe,i to važne koje se tiču vazdušnog saobraćaja, kada on nije područje primene ovog zakona? Evo o čemu se radi. U delu 5 Zakona koji definiše nadzor, u članu 61. predlagač definiše nadležnost nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i kaže u stavu 6. na 48. strani da će nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Isto kaže i za inspekcijski nadzor u članu 62. da će inspekcijski nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Vazdušni saobraćaj se nedosledno pominje i u obrazloženju na istoj strani na kojoj se kao područje primene ovog zakona definišu kopneni saobraćaj, dakle, drumski, železnički i unutrašnji vodni putevi, da bi tek u pasusu 5, dakle svega četiri pasusa kasnije, predlagač proširio područje primene i uključio i vazdušni saobraćaj.
Rekla bih da je ovo ostalo iz neke prethodne verzije nacrta zakona, koji je uključivao i vazdušni saobraćaj. To mogu da zaključim na osnovu radnog materijala na sajtu ministarstva. Nacrt zakona na sajtu ministarstva 12. novembra 2015. godine, kada je počela javna rasprava, vidi se jasno da je u odnosu na to izbrisan vazdušni saobraćaj iz člana 1. i zatim redom iz ostalih odredaba, nekih dvadesetak odredaba, osim ove dve na koje ukazujem.
Tabela koju predlagač prilaže uz zakon nosi datum 12. decembar 2015. godine. Dakle, to je nešto malo pre nego što je počela javna rasprava, dan, dva. U toj tabeli takođe kao područje primene stoji da je uključen i vazdušni saobraćaj. Dakle, ono što je eksplicitno članom 1. predloga zakona ovde isključeno. Dakle, vazdušnog saobraćaja nema u član u 1. ovog zakona, a ima ga u ovim odredbama o kojima ja sada ovde govorim.
Dakle, moje pitanje je da li se zakon odnosi i na vazdušni saobraćaj ili je u pitanju propust ili postoji neko drugo obrazloženje? Bila bih sklona tome da poverujem da je odredba o vazdušnom saobraćaju stavljena u član 61. ili član 62. iz nekih razloga koji možda mogu da pomognu tome da se nadzor vrši u nekom delu transporta koji se tiče vazdušnog saobraćaja, međutim, moje očekivanje je iznevereno činjenicom da u obrazloženju zakona se eksplicitno kaže da će se u delu pet definisati nadzor i inspekcijski nadzor nad kopnenim saobraćajem. Dakle, nema nigde naznake toga da će se definisati nadzor nad vazdušnim saobraćajem.
Ono čega nema u članu 61. a što sam očekivala da ću naći na osnovu obrazloženja zakona jeste da će se definisati koje telo vrši nadzor nad transportom radioaktivnog materijala. Dakle, u obrazloženju stoji jasno da će član 61. definisati da će to biti nadležnost ministarstva zaduženog za jonizujuće zračenje, međutim, te odredbe u zakonu nema.
Odavde zaključujem da predlagač nije regulisao pitanje nadzora inspekcijskog nadzora nad transportom radioaktivnog materijala, iako je imao nameru to da uradi, što onda zaključujem iz obrazloženja.
Dakle, ja bih podnela amandman da sam ovo videla ranije. To moram da kažem. Dakle, nije mi namera da o ovome sad govorim, a da nisam videla ranije, to sam videla juče. Podnela sam nekoliko amandmana, od kojih je jedan usvojen. Namera mi je najbolja, te s toga predlažem da se eventualno ove odredbe zakona upodobe onome što jeste područje primene zakona, tako što bi se odbor koji je nadležan za pitanje ovog zakona sastao, na šta ima pravo po Poslovniku Narodne skupštine. To je član 157. stav 6. koji kaže – u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa Predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbor može da podnese amandman na Predlog zakona.
Dakle, predlažem da se odbor sastane i da se onda ove odredbe upodobe, da se u članu 61, ako je u njemu ostao vazdušni saobraćaj slučajno, da se on izbriše i da se unese odredba koja reguliše nadležnost za inspekcijski nadzor prevoza radioaktivnog materijala. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nije napravljena nikakva greška. Dakle, pominjanje vazdušnog saobraćaja je u ovom zakonu bila potreba, budući da ova materija nije tretirana u Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Mi ćemo to sigurno uraditi izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dok to ne budemo uradili, biće u ovom zakonu. Inače, u vazdušnom saobraćaju se upotrebljava, odnosno primenjuje se i kao sporazum i to će biti implementirano kroz Zakon o vazdušnom saobraćaju, o izmenama i dopunama. Tako da, nije nikakva greška.
Kad pominjete radioaktivni materijal, tu je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, ona vodi računa o tome. Hvala.

Koleginice Nikolić, nemate osnova za repliku, dobili ste veoma konkretan odgovor na pitanje koje ste postavili.
(Jasmina Nikolić: Nisam.)
Jeste, naravno.
Pre nego što nastavimo sa radom, dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas upoznam sa sadržajem dopisa koji smo dobili od Javne medijske ustanove Radio-televizije Srbije.
Obaveštavamo vas da danas, u sredu, 14. decembra 2016. godine, nećemo biti u mogućnosti da od 20 časova i 35 minuta pratimo zasedanje Skupštine Srbije u direktnom prenosu, na Drugom programu RTS-a, zbog ranije ugovorene obaveze prenosa utakmice Srbija – Francuska, Evropsko prvenstvo u rukometu za žene. Po završetku emitovanja, nastavićemo sa prenosom zasedanja Skupštine Srbije, a snimak dela sednice koji nije bio emitovan u direktnom prenosu emitovaćemo u nastavku programa.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić.
Molim da se prijavite. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati predložene zakone o kojima danas raspravljamo, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.
Predloženi zakon o stanovanju i održavanju zgrada je privukao veliku pažnju javnosti, što i zaslužuje, jer će se njime konačno uvesti red u zgradama, definisati obaveze stanara, a takođe će se i utvrditi i održivi način stanovanja, a sve u cilju da se građanima omogući kvalitetniji život u stambenim jedinicama.
Zakonom se ne predviđaju dodatni troškovi, a jedna od glavnih novina je uvođenje obaveza da svaka zgrada formira skupštinu stanara koja bira upravnika zgrade, s tim da je ostavljena mogućnost stanarima da se dogovore i da tog upravnika izaberu između sebe. U slučaju da se ne dogovore, mogu da angažuju profesionalnog upravnika van zgrade, što vidim i kao šansu za lokalne stambene agencije da na taj način prošire svoju delatnost i ponude zgradama usluge profesionalnih upravnika.
Često je nemoguće napraviti dogovor među stanarima i kao epilog toga imamo ruinirane zgrade koje niko ne održava, oštećene fasade, a i vi ste, poštovana ministarko, u svom izlaganju napomenuli da postoje slučajevi gde su takve zgrade bile opasnost po treće lice. Upravo ovim zakonom imaćemo odgovorno lice koje će brinuti da takvih slučajeva više ne bude, a sa druge strane institucije će znati sa kim treba da razgovaraju ukoliko se nešto tako i dogodi.
Na primer, u Kraljevu ima oko 550 registrovanih ulaza, od toga 115 potpisanih ugovora sa lokalnom stambenom agencijom, a svega njih 15 je aktivno. To je upravo realna slika odnosa stanara prema zgradama u kojima žive.
Mislim da život u stanu podrazumeva iste obaveze, u smislu održavanja, kao i život u porodičnoj kući. Zamislite da porodica koja živi u kući dozvoli da joj krov prokišnjava, da joj fasada oronula, da je dvorište zapušteno i da sačeka da neko iz komšiluka dođe i da sav taj posao obavi umesto njih. Tako ne ide. Stanari bi trebalo da postanu svesni svojih obaveza prema zgrada u kojima žive. Ukoliko nisu u stanju da se dogovore da zajedno brinu o funkcionalnosti zgrade, ovim zakonom imaju mogućnost da angažuju stručno lice, u ovom slučaju licenciranog upravnika koji će se brinuti o tome.
Mora da postoji spona između građana, lokalne samouprave i lokalne stambene agencije. Građani treba da budu inicijatori, a lokalna samouprava treba da nađe način da preko stambenih agencija unapredi život u stambenim jedinicama. Ideja koja postoji u nekim gradovima je da lokalne samouprave predvide svojim budžetom fond kojim bi se građani subvencionisali ili kreditirali radi održavanja fasade, ili ulagali u energetsku efikasnost svojih zgrada. Naravno da bi svakako bile bolje subvencije, jer bi se na taj način građani podstakli da vode brigu o svojim zgradama koje nisu, u krajnjem slučaju, ni samo njihov problem i briga, već i briga lokalne samouprave.
Takođe se konačno ovim zakonom, posle 70 godina, rešava pitanje zaštićenih stanara koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom oni vraćeni vlasnicima, a takvih je vlasnika u Srbiji trenutno oko 1.500. Ovim zakonom bi stanovi bili vraćeni pravim vlasnicima, a zaštićeni stanari bi bili preseljeni u stanove u javnoj svojini i imali bi mogućnost otkupa tih stanova.
Stavljam akcenat na to da ovaj zakon ima opšti interes konačno uvođenje reda i kao takav svakako će imati podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje.
Što se tiče Predloga zakona o upravljanju aerodromima, predviđeno je da upravljanje aerodromima postane delatnost od opšteg interesa i mogućnost davanja aerodroma u koncesiju kako bi se obezbedio novac za njihov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje. Za nas iz poslaničke grupe JS svaki aerodrom je bitan, tako da je osnivanje Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ svakako dobro, iz razloga što bi se uticalo na bezbednost letenja, ali bi se i omogućilo da se neki aerodromi koji nisu u funkciji konačno osposobe.
To je slučaj i sa Aerodromom „Morava“ u Kraljevu. Ja kao Kraljevčanka verujem da će uskoro Aerodrom „Morava“ biti u funkciji za civilne letove. Znam da je Vlada Republike Srbije, a i vaše Ministarstvo prepoznalo potencijal ovog aerodroma i koliko je njegovo funkcionisanje bitno za ekonomski i privredni razvoj celog Raškog okruga.
Treba istaći podatak da u slučaju da Aerodrom „Nikola Tesla“ bude privatizovan koncesijom na 25 do 30 godina, budžet Srbije bi po tom osnovu imao prihod od 550 do 600 miliona evra, što svakako nije zanemarljiva suma. I ovaj Predlog zakona će imati punu podršku poslaničke grupe JS u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam na komentarima. Hvala na tome što ćete podržati ove zakone.
Vezano za Aerodrom u Jagodini koji se zove „Barutana“, mislim da se tu odvijaju letovi, znam za plan lokalne samouprave da proširite taj aerodrom. Ono što budemo mogli da pomognemo kroz preduzeće „Aerodromi Srbije“, to ćemo sigurno uraditi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Belačić.

Hvala.
Dakle, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa SRS je detaljno pročitala sve zakonske predloge koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Navikli smo da vladajuća većina predlaže zakonska rešenja koja često nisu u skladu sa dobrobiti građana ili sa Ustavom. Međutim, baš kad smo očekivali da ništa ne može da nas iznenadi, pred nama se našao Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Stav SRS je da je ovaj Predlog zakona izuzetno loš. Imali smo želju da poboljšamo Predlog zakona amandmanima i žao nam je što naši amandmani nisu ušli u proceduru. Međutim, u ovom svom sadašnjem izlaganju izneću sve ono što smo hteli da predložimo amandmanima.
Za poslaničku grupu SRS najsporniji deo zakona odnosi se na uvođenje profesionalnog upravnika zgrada. U Predlogu zakona stoji da fizičko lice stiče kvalifikaciju profesionalnog upravnika ako ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, ako položi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu u skladu sa zakonom i ako se upiše u registar koji vodi Privredna komora Srbije.
Zakon predviđa mogućnost osnivanja privrednih društava koja se bave poslovima profesionalnog upravljanja, a ovim poslom moći će da se bave i preduzetnici, angažovanjem lica koja ispunjavaju uslove za profesionalne upravnike. Organizator profesionalnog upravljanja ima pravo da se bavi poslovima profesionalnog upravljanja, ako ima najmanje jedno lice u radnom odnosu na određeno vreme sa punim radnim vremenom, koje je upisano u registar profesionalnih upravnika koje vodi Privredna komora Srbije.
Čini nam se da je ovakva zakonska definicija pogodna za nameštanje unosnih poslova na duže staze licima bliskim vladajućem režimu. Kada ovaj zakon bude usvojen i kada sve ovo zaživi videćemo ko su lica koja će osnivati privredna društva koja se bave poslovima profesionalnog upravljanja. Nama je već potpuno jasno da će to biti upravo oni ljudi bliski vladajućem režimu.
Dalje, u Predlogu zakona stoji da skupština stambene zgrade može u svakom trenutku odlučiti da za poslove upravljanja angažuje profesionalnog upravnika ili on može biti nametnut uvođenjem prinudne uprave. U slučaju prinudno postavljenog upravnika stambene zgrade, visina naknade koju će mu plaćati vlasnici stanova određuje se odlukom jedinice lokalne samouprave.
Mi smatramo da profesionalni upravnici stambenih zgrada ovim zakonom dobijaju preširoka ovlašćenja koja se u nekim delovima krše i sa Ustavom. Naročito je sporno to što, prema Predlogu zakona, profesionalni upravnik dobija pravo da vodi evidenciju podstanara, kako bi država mogla da naplaćuje poreze od stanodavaca. Nameće se pitanje – zbog čega država onda sama ne plaća profesionalne upravnike koji će raditi za nju, a ne za stanare? Upravnik zgrade dobija dužnost da otkriva podstanare, kao i da ih prijavljuje poreskoj, kako bi se naplatio porez od 20%. Samim tim, on krši Ustav, obzirom da po Ustavu isključivo MUP ima pravo da kontroliše gde ko živi.
Što se tiče osiguranja u stambenim zgradama, stambena zajednica, prema zakonu, može da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima usled neodržavanja, odnosno nepravilnog održavanja zgrade, a na način i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje delatnost osiguranja i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Ovo nije u redu zbog toga što niko nema pravo da vlasnika stana obavezuje na novčani izdatak bez njegove isključive volje. Predlagač zakona nije svestan teške materijalne situacije u kojoj se nalazi većina građana Srbije, a stambena politika, koja zaista želi da popravi uslove stanovanja građana, mora da uzme u obzir njihovu materijalnu situaciju, a ne da je predloženim rešenjima pogoršava.
Treća sporna stvar odnosi se na poslove održavanja i unapređenja svojstava zgrade. U Predlogu zakona stoji da se ovi poslovi mogu finansirati iz kredita, donacija i drugih izvora. U Predlogu zakona takođe piše da se za uzimanje kredita pod hipoteku mogu staviti posebni delovi zgrade, odnosno stana. Građani na ovaj način mogu ostati bez stanova voljom upravitelja koji je odlučio da podigne kredit za renoviranje zajedničkih prostorija zgrade.
Neverovatno je da se niste dosetili da u ovaj zakon stavite i odredbu kojom biste upravnicima zgrade poverili rezervne ključeve od poštanskih sandučića. Zašto da ne? Na primer, da vrše evidenciju naše pošte, svega što radimo itd.
Da li je vaš cilj da uvođenjem upravnika profesionalnih u zgradama zaposlite svoje aktiviste i da im omogućite uz primanje plate iz državnog budžeta obave evidenciju sigurnih glasova po stambenim zgradama? Vi ćete, naravno, reći da vam to nije cilj, ja ću reći da vam to jeste cilj, ali to nije ni važno. Svi građani Srbije su SRS jednaki, pa i oni kojima ćete vi poveriti ove poslove, a koji su naklonjeni vašoj stranci. Nama bi bilo sasvim u redu da bilo ko dobije ove poslove, kada bi ti poslovi bili u skladu sa zakonom i kada bi građani zaista od toga imali neku dobrobit. Morate biti svesni da je običnom građaninu daleko bitnije ko će biti upravitelj njegove zgrade nego ko će biti predsednik, premijer ili neki ministar, zbog toga što predsednika, premijera, ministra ne mora da sluša ukoliko ne želi, a upravnika svoje zgrade će morati da gleda svakodnevno i da sa njim sarađuje.
Građane u ovom trenutku terorišu i komunalna policija i privatni izvršitelji, a sada će ih terorisati i upravnici zgrada. Postavlja se pitanje – šta je sledeće? Da li ćete onda postaviti upravnike stanova, a lične upravnike za svakoga od nas ko vam nije po volji ili ćete možda ići u nekom drugom pravcu pa ćete uvesti upravnike stambenih blokova, upravnike opština, upravnike gradova itd, dok ne dođete do uvođenja upravnika države? Zašto da ne, možete to da uradite bez izbora i onda ste u slobodi da radite šta želite.
Ovaj zakon predstavlja sprovođenje samovolje, i to preko leđa onih koji su vas birali. Niko nije glasao za SNS da biste pretvorili život u zgradi u život u instituciji. Nama nije cilj da plašimo građane, već da ih upozorimo na moguće zloupotrebe zakona.
Takođe, sporan je način funkcionisanja skupštine stambene zgrade. U Predlogu zakona stoji da su članovi skupštine stambene zgrade svi vlasnici stanova, a da onaj ko je vlasnik više stanova ima veći broj glasova na sednici skupštine stambene zgrade. Mi smatramo da ovo rešenje nije ispravno i da u slučaju da je jedno lice istovremeno vlasnik više posebnih delova zgrade, to lice ne treba da ima onoliko glasova koliko ima stambenih jedinica, već da je za procenu broja glasova merodavna površina stana kojom lice raspolaže, zbog toga što neko može imati jednu, dve ili tri stambene jedinice u vlasništvu, dok neko drugo lice može imati jednu stambenu jedinicu, sa daleko većom kvadraturom.
Ovde takođe piše da ukoliko je vlasnik posebnog dela odnosno vlasnik stana nedostupan, njegov glas se ne uračunava u kvorum, odnosno ukupan broj glasova u postupku odlučivanja, a smatra se da je vlasnik stana nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na sednicu skupštine stambene zajednice na koju je uredno pozvan. Besmisleno je oduzimati nekome pravo glasa samo zato što je izostavio da obavesti o svom odsustvu na sednicama skupštine stambene zgrade. Svaki vlasnik stana ima pravo da učestvuje u odlukama koje se donose na sednici skupštine, sve dok ima stan u vlasništvu, a njegovo je pravo da se odaziva ili ne odaziva sednicama skupštine stanara.
U Predlogu zakona takođe stoji da jedinica lokalne samouprave može odlukom da propiše obavezu održavanja spoljnog izgleda zgrade, odnosno fasade ili zabranu promene spoljnog izgleda, što predstavlja zabranu postavljanja klima uređaja na spoljnom vidljivom delu zgrade, uz propisivanje različitih stepena obaveznosti održavanja spoljnog izgleda zgrade, u zavisnosti od urbanističke zone ili bloka u kojem se zgrada nalazi. Mene sada zanima – šta znači obaveza održavanja spoljne fasade? Da li to znači da su građani u obavezi da finansiraju fasade koje su oštećene i koje mogu biti opasne po nečiji život ili smo u obavezi da finansiramo krečenje svaki put kada se pojavi grafit? Ukoliko je problem u grafitu i ukoliko su građani zbog toga u obavezi da plaćaju krečenje zgrada, onda to nije korektno, zbog toga što ste vi u obavezi da sprečite takve izgrede.
Završila bih, zbog vremena. Hvala.