Zahvaljujem.
Ovo je zaista drugi put …
(Nataša Jovanović: Povreda Poslovnika.)
Dobila sam reč. Možete se javiti kasnije.
Ovo je zaista drugi put da vi pokušavate da nam podmetnete ovu odredbu o otkupu državnih stanova. Možete se vi truditi koliko god želite da nam objasnite da su to stanovi namenjeni za ranjene i poginule policajce, a za šta inače mislim da je sramno što pokušavate da uradite, jer u ovim članovima koje SNS sada pod pritiskom javnosti briše se ne pominju ni ranjeni ni poginuli policajci, ali se zato pominju izabrana i postavljena lica, i to nekoliko puta u svim članovima kada se govori o onima koji imaju pravo da otkupe te stanove. Dok svojim izabranim i postavljenim licima omogućavate da otkupe stanove pod uslovima koji su građanima nezamislivi, istovremeno ćete, hteli to ili ne, više hiljada građana, koje i dalje nazivate iz nepoznatog razloga zaštićenim stanarima, isterati na ulicu.
Da li znate, gospođo Mihajlović, da će u pojedinim slučajevima te visine zakupnina prevazilaziti celokupna primanja koje oni imaju u svom domaćinstvu? Šta ćete raditi sa penzionerima koji ne budu imali 20.000 ili 25.000 dinara da plaćaju zakupninu za stan u kom ne žive po sopstvenom izboru, nego zato što su taj stan dobili, kao i drugi što su dobili stanove? Šta će se desiti u slučajevima kada ne budu imali za dve zakupnine, jer ste predvideli u ugovoru da se u tim slučajevima ugovor raskida? Šta će ti ljudi raditi?
Ne pitam vas zlonamerno. Pitam vas da mi istinski, iskreno odgovorite šta će biti sa penzionerima koji žive u tim stanovima i koji nemaju 20.000 dinara mesečno da plaćaju zakupnine u stanovima u kojima žive, ne po sopstvenom izboru, nego zato što nisu imali pravo da otkupe stanove u kojima žive? Oni su stanove dobili kao i svi drugi građani Republike Srbije, tada Jugoslavije, njihovih godina. Jedina njihova, kako vi nazivate, sreća ili pogodnost, ne znam u čemu vidite sreću, je to što oni 1992. godine nisu imali pravo da otkupe stanove, a svi drugi građani Srbije su imali pravo da otkupe stanove.
60/1MG/IĆ19.05 - 20.05
Tako su se oni našli u tim stanovima. Ne zato što vole, ne zato što su birali i ne zato što uživaju da žive u tuđem vlasništvu, oni su se u tim stanovima zatekli zato što nisu imali pravo, koje su imali svi drugi građani u Srbiji, da otkupe stanove koje su dobili. I sada ih mi nazivamo, i vi ih u zakonu i dalje nazivate zaštićenim stanarima, a nepravdu od pre 70 godina ispravljate nepravdom danas.
Vi njima nanosite drugu nepravdu tako što ste direktno izašli jednostranom zahtevu vlasnika stanova u susret da se zakupnine povećaju. Ne smeta vam kada plaćaju porez na imovinu. Ne smeta vam kada plaćaju dažbine za te stanove. Zato morate da imate u vidu da će ti ljudi dobiti u zamenu pravo da kupe stanove koji su najadekvatniji onome u čemu su do sada živeli.
Prvo, to će biti znatno manji stanovi, s obzirom na to da se 30 kvadrata dobija za jednu osobu, 15 kvadrata za svakog narednog člana domaćinstva. Mi amandmanom predlažemo da to bude više. Drugo, to će biti stanovi koji se nalaze na perifernim gradskim opštinama, što je i gospodin Vesić rekao na mnogobrojnim sastancima radne grupe na kojima su oni učestvovali. I, to će biti stanovi koji po vrednosti ni u kom slučaju ne odgovaraju stanovima u kojima su oni do sada živeli.I Zakon o restituciji, gospođo Mihajlović, kaže da se ne mora po svaku cenu vratiti prethodnom vlasniku imovina. Postoje načini na koje se te stvari drugačije mogu rešiti, kao što je bio slučaj u svim slučajevima restitucije, kada bi restitucija izazvala još veću nepravdu, a ovde je to upravo slučaj.
Mnoge će troškove imati građani, gospođo Mihajlović, neplanirane, nove od ovog predloga zakona, a plašim se da je to sve što će i dobiti.
Mi ćemo amandmanima pokušati da ispravimo ovaj predlog zakona, ali plašimo se da je on toliko pogrešno postavljen da to nećemo moći na taj način da uradimo.
Imam li ja još vremena, ili ne?