Samo malo pojašnjenje.
Vlada Republike Srbije i Srbija se ne odriče niti prihoda, niti poreza, kada govorimo o aerodromu, i to apsolutno nema nikakve veze sa bilo kakvom rečju koja se zove rasprodaja. Vi ste rekli rasprodaja.
Zašto se ulaže u aerodrom? Ja mislim da je to svakom građaninu jasno. Ako ne građaninu, onda svakom ekonomisti. Vas razumem, niste ekonomista. Ali, znači, ničega se ne odričemo i ne radimo to na neki način na koji su to nekad davno, ne tako davno u stvari, od 2000. godine često radilo.
Dakle, želimo da ulažemo dalje u aerodrom „Nikola Tesla“, hoćemo da se razvija i hoćemo da budemo najbolji aerodrom u regionu. Trenutno se nalazimo na trećem mestu, iza Budimpešte i Bukurešta, a hoćemo da budemo na prvom. To je razlog, a ne pričamo uopšte o privatizaciji, nego pričamo o stvaranju uslova da se ulaže u aerodrom. Videćemo, urediti i uraditi onako kako je najbolje i u interesu pre svega naše zemlje, jer mi smo Vlada Republike Srbije i radimo za našu zemlju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Koliko imam vremena, izvinjavam se?

Pet minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja ću preostalo vreme iskoristiti da govorim o Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada.
Ako ste toliko sigurni da će ovaj Zakon o stanovanju doneti i dovesti do promena u smislu boljeg standarda građana Srbije, zbog čega ste nekoliko puta danas rekli da narodni poslanici ne plaše građane Srbije, odnosno javnost?
Verujte mi, ja sam pokušao da zamislim zgrade sa lepim fasadama iz prepodnevnog razgovora, ali nije mi pošlo za rukom. Naravno, ne u celosti. Imamo mi i sad zgrade sa lepim fasadama, imamo izuzetno dobre, imamo i pametne zgrade, samo je pitanje ko tamo može da stanuje.
Ako bi građani Srbije slušali samo komentare onih narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Republike Srbije, stekao bi se utisak da je samo do sada bio problem ovog zakona i da će onda biti mnogo bolje, neuporedivo bolje. Znači, neće više biti problema sa pokvarenim liftovima, neće biti problema bilo koje vrste i svi će imati rešena stambena pitanja. Nije to tako.
Evo, ja bih vas zamolio i čini mi se da je samo jedan zakon koji građani Srbije poštuju i primenjuju u celosti, a to je Zakon o državnim praznicima. Hajde, budite iskreni i dogovorite kada ja budem završio sa svojim izlaganjem, kada očekujte kad ovaj zakon stupi na snagu da će biti tako kao što ste vi zamislili, tako kao što su narodni poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije rekli? Nije tako i ja ću sada nekoliko stvari da kažem koje vi niste imali u vidu ili nećete o njima da pričate.
Naše nastojanje da se popravi kvalitet ovog zakona je bilo u smislu da ovu oblast treba urediti bolje nego što je do sada bila uređena, ali nije ovo zakon koji će do toga dovesti. Vi znate, verovatno ste bili učenik i imali priliku da vidite kako to rade oni koji nisu najbolje spremili materiju prilikom pismenog zadatka, pa kad prepisuju od drugih oni prepišu za trojku, nikad za peticu. Treba gledati od boljih i treba se truditi da budemo i mi bolji, ali vi ste prepisujući ove odredbe prosto napisali neke stvari koje nije realno moguće rešiti u Srbiji.
Evo nekoliko stvari koje su više leksičke prirode, ali bavićemo se malo i suštinskim. Upravlja neko zgradom? Upravlja možda poslovima koji se tiču održavanja zgrade. Ja lično mislim da se može upravljati nekim pokretnim stvarima ili nečim drugim, ali upravljati zgradom malo teže. Pa, zajednica stanara? U našem narodu je uobičajeno da se za zajednicu sa dva lica kaže samo bračna zajednica, a predvideli ste tamo da može biti zajednica stanara tamo gde postoje dve posebne stambene jedinice.
U ovom Zakonu o stanovanju se kaže da se zgradom smatra i nešto što nema zidove, ali je pokriveno, pa ste u odredbama ovog zakona predvideli da ako neko lice ima više stanova u jednoj zgradi, ima i toliko pravo glasova. Niste dovodili to u vezu sa strukturom odnosno veličinom stambene jedinice.
Niste napravili ni jednu vrstu ograničenja, tamo gde postoje zgrade sa ne znam, 20 i više spratova, koje imaju u jednom ulazu 30 i više stanova, određene stvari treba da se reše, a tamo gde su dva ili tri, čak i zgrade koje imaju četiri stana, vi tu ostavljate obavezu formiranja i upravnika i skupštine stambene zgrade.
Zatim, zahtevate da lokalna samouprava uvede registar i da to bude lice koje će raditi samo tu vrstu posla. Mi to kažemo, ako se već i radi, zaista ne mislimo da ne treba ništa od ovog da postoji, da to radi komunalno preduzeće.
Kazne koje ste predvideli za nepoštovanje odredbi ovog zakona su od pet do 150 hiljada. Znači, 25 puta je raspon između najniže i najviše kazne. Očigledno, ko ima malo pravničkog iskustva prilikom određivanja tih sankcija ne radi se tako.
Pokušaće korisnici stanova da poprave stanje u svojim zgradama, ali šta ako ne budu mogli? Vi uvodite profesionalizaciju. Jedna od koleginica je rekla da će se zaposliti nova lica, to nije loše. Ta nova lica neko mora platiti. Naš cilj i namera je da se nova lica zapošljavaju u realnom sektoru. Ne znači da u društvenim delatnostima, sada ako je neko otišao u penziju, prirodna selekcija ili nešto slično da ne treba popuniti ta radna mesta, treba i to uraditi, ali vi treba mnogo više da se trudite da zaposlite u realnom sektoru.
Aerodrom Beograd je pominjao neko kao da, što da ga prodajemo, treba ga osavremeniti, mi takođe smatramo da treba osavremeniti. Ova država treba da ulaže u naš aerodrom, jer će on sigurno doneti profit. Tu imate podršku, ali ne zadavanje aerodroma u koncesiju, bar ne sada u ovom trenutku. Hvala

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Pitali ste me – a kada će zakon da se primeni? Nadam se da će poslanici u parlamentu da izglasaju ovaj zakon, takođe će se završiti podzakonska akta i mi ćemo u 2017. godini već imati strategiju stambene politike, zajedno sa akcionim planom i znaćemo tačno kuda idemo kada govorimo o stambenoj politici. Nisam rekla da će se odmah dodeliti stanovi, ali sam rekla – po prvi put konačno ćemo stvoriti jasne uslove i kriterijume da rešavamo stambena pitanja, pošto je to do sada bilo kako je kome palo na pamet. Zato smo i imali tri zakona koja su tretirala tri različite oblasti i nigde nije sve bilo od početka do kraja rešeno kako je trebalo da bude.
Dakle, ko kako zamišlja zakon, možemo i vi i ja da ga zamišljamo na različite načine, ali zakon je vrlo jasan, ima vrlo jasne članove koji se primenjuju. Ja sam puno puta slušala da je nešto nemoguće, da nikad neće biti, da se nikad neće ostvariti. Ja tako ne posmatram stvari, niti ova Vlada tako posmatra stvari. Sve što smo planirali, mi smo realizovali, svaki plan koji je na trenutak možda delovao kao nemoguć, mi smo uspeli da realizujemo. Ne postoji ni jedan razlog da ne rešimo pitanje stambene politike, uređivanja, održavanja zgrada itd, na ovaj način na koji smo mi predložili Vladi, a sada i danas poslanicima u parlamentu.
Takođe ste pitali za lica koja imaju više stanova u zgradama, to je nešto što sam odmah bila zabeležila, da, oni će imati više glasova kada budu odlučivali, ali će u isto vreme imati više obaveza, zato što imaju više stanova. Ono što moram da podvučem još jedanputa, vlasnici stanova su ti koji donose sve odluke koje su bitne i važne. Kazne koje ste pomenuli, kazne su napisane u skladu sa Zakonom o prekršajima. Prema tome, ništa u ovom zakonu nije urađeno tako što je neko seo pa se igrao zakona, nego što su ozbiljni ljudi sedeli, godinu i po dana se radilo na ovom zakonu, baš zbog toga što znamo svi ovde koliko je ovaj zakon važan, dakle, koliko moramo da vodimo računa o svemu onome što imamo iz prošlosti, što nije rešeno, ali i o svemu onome što hoćemo da vidimo kada govorimo o stambenoj politici u budućnosti. Hvala.
(Sreto Perić: Replika.)

Nemate pravo na repliku, gospodine Periću, apsolutno nemate.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Da li ministar želi da da završnu reč? (Ne.)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 15. do 22. tačke dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra u 10,00 časova.