Ne, ne vežbam, nego vodim sednicu.

Da li mogu da nastavim?

O amandmanu da, a drugo ne.

Dobro.
Dakle, više je nego jasno da kada opozicija dobije reč nema pravo da govori, a kada vlast dobije reč može da govori o čemu god hoće. Ti dvostruki standardi zaista su više krajnje licemerni.

Molila bih da govorite o amandmanu, a ako ne znate da govorite o amandmanu, imaćemo i drugih sednica, pa vi uopšteno o političkoj situaciji u Evropi. Ne može tako.

Veoma sam precizno rekao da podržavam amandman kolega iz opozicije da se skrati birokratska i administrativna procedura, da to malo sredstava što dajete poljoprivrednicima date brže i lakše.
Dakle, SNS ne samo da je smanjila subvencije poljoprivrednicima, nego i to malo para što dajete, dajete tako da ljudi to dobiju posle godinu ili godinu i po dana. Jel to tema amandmana? Nije? Dobro, odlično. Znači, vi objasnite građanima Srbije zbog čega ste smanjili subvencije sa 12 na 4.000 dinara i zašto i to malo subvencija što dajete, dajete po takvoj birokratskoj i administrativnoj proceduri da ne mogu ljudi da ih dobiju za godinu, godinu i po dana. Hvala.

Reč ima Snežana Bogosavljević Bošković.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, još jednom zarad vas i zarad javnosti da pojasnim, mi smo kao Vlada Republike Srbije od 2014. godine isplatili sve dugove prema poljoprivrednicima, a koji su nastali pre stupanja na vlast Vlade 2014. godine.
Dakle, 2014. godine rebalansom budžeta pet milijardi je opredeljeno za isplatu podsticaja poljoprivrednicima po osnovu nastalih dugova iz prethodnog perioda. Godine 2015, zahvaljujući razumevanju Vlade i Ministarstva finansija, obezbeđeno je takođe dodatnih sredstava u iznosu od 10,2 milijarde dinara i na taj način mi smo sva dugovanja prema poljoprivrednicima isplatili. Kada bismo želeli da izračunamo koliko je to u odnosu na ukupan budžet, bilo bi više od 5% i to dobro zna profesor sa kojim sam ja o tome govorila i kada smo računali koliko je to procenata. Dakle, sve smo isplatili.
Što se tiče koncepta koji se primenjuje od 2015. godine i sumnju da li je on dobar, taj koncept je rezultat analiza efekata i pokazao se kao dobar, jer da nije bio dobar mi ne bismo imali ovakav izvoz, suficit ne bismo imali 2015. godine, a rekla sam da je suficit 2015. godine u izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda preko milijardu i 260 miliona evra.
Dakle, povećali smo izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na sva tržišta i na tržišta Ruske Federacije i na tržište EU, da ne ponavljam podatke koje sam govorila u načelnoj raspravi.
I zbog toga uopšte ne prihvatam određenje da mi radimo bez koncepta, da mi ne znamo. U krajnjoj liniji pominjala sam i strategiju poljoprivrede ruralnog razvoja i da je nju pripremalo dve stotine eksperata i naučnih radnika, najeminentniji, pa mi se nje pridržavamo. Mi znamo koji smo u poljoprivredi, rezultati ne mogu da budu preko noći, potrebno je vreme. Pozitivan trend je u svim pokazateljima, naša nesreća jeste bila prošle godine što je bila cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu prema podacima FAO za oko 20% niža. Zbog toga smo mi imali mnogo veću proizvodnju, mnogo veći izvoz nego što je to bilo realno prikazano kroz prihod i to je ono što je jedan poslanik postavio kao dilemu šta je to – imate veću proizvodnju, a manji je prihod? Pa, zato što se tako poljoprivredni proizvodi prošle godine i prehrambeni bili jeftiniji, prosečno za 20%.
Prema tome, situacija je u poljoprivredi je daleko od idealne, ali se stvari menjaju idu pozitivnim tokom, svi opet koji se znaju ili se bave poljoprivredom ili su stručnjaci poljoprivrede znaju da će se efekti videti kroz neku godinu.
Ovo što smo govorili oko investicija sve je to ugrađeno u uredbu, sve je to ugrađeno u pravilnike. Dakle, sredstva će biti investirana, odnosno ići će u nove zasade, ići će u navodnjavanje ići će u opremu, ići će u prerađivačke kapacitete da bi i mali poljoprivrednici u centralnoj Srbiji, na jugu na istoku imali razloga da se raduju, odnosno da ih imaju korist od podsticaja za poljoprivredu i ruralni razvoj. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem poštovana predsednice, koristim vreme poslaničke grupe.

Dajte da raščistimo nekoliko stvari. Prvo, u prethodnoj diskusiji da ne imenujem zbog replike, spomenut je u pežorativnom značenju skraćenica IMT. Da li tu ima tebe ili mene, itd. Molim vas zbog svih onih, ne samo iz ove sale Skupštine koji su radili u IMT nego zbog desetine hiljada radnika koji su radili u IMT. Ne koriste tu skraćenicu jer to je zahvaljujući prošloj vlasti i ovoj vlasti uništen jedan od osnovnih segmenata pred farmerskog sektora agroprivrede. I, mi sad hoćemo da dajemo subvencije kad smo uništili i „Zmaj“ a Hrvati su čim smo uništili „Zmaj“ napravili na Ledini pored Županje novu fabriku kombajna i sad izvoze nama kombajne i drugima. Uništili smo Rakovicu, uništili smo i IMT i sada mi treba da dajemo subvencije fabrikama, mehanizacije u zapadnoj Evropi da bismo od njih kupovali mehanizaciju. Mislim da je drugačiji redosled stvari trebao da bude.

Dalje, situacija je više nego tragična za najveći broj poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, nije tačno koleginice Bošković da su dobijali pare da idu, da potroše na putu od banke do kuće, jer sad nemaju pare ni za dizel gorivo da obrade svoje njive. Nemaju ni regres za dizel gorivo, a kamoli da idu do banke da troše. Ako vi smatrate da četiri hiljade dinara po hektaru za sitno porodično poljoprivredno gazdinstvo dva, tri, pa čak i ono od pet hektara kolika je prosečna veličina u Srbiji zadovoljavajuća, onda se grdno varate, jer država daje poljoprivrednicima manje nego što oni daju državi na ime akciza i PDV za dizel gorivo po hektaru i 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru. Hvala.

Hvala.

Šta kažete, još po amandmanu? Nije vam replicirao, rekao bivša vlast o ovom onom to mogu po celoj …