Slažem se sa mojim prethodnikom. U krajnjoj liniji, banke i lizing kompanije uslovljavaju prezentovanje polise osiguranja pre nego što puste novac. Nije problem samo osiguranje useva, moramo biti svesni da je u našoj privredi generalno, pa i u poljoprivredi takođe, jako nizak stepen osiguranja građevinskih objekata, opreme, mehanizacije.
Prosto to je nešto što mora da se poveća na neki način, a uslovljavanje, podsticaji i ne samo direktnih davanja nego bilo kakve vrste podsticaja, prezentovanjem polise, jer za budžet je mnogo veliki trošak kada se plaća šteta. Cena polise osiguranja je u promilima, štete su i do 10 i do 20 puta veće. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Hvala predsedavajući.
Ovaj član je posledica izmene člana 35, zato se nisam ni javljao po amandmanu na prethodni član.
Ministar je objasnio da upravljanje rizicima, kako je to definisano u članu 36, odnosno člana 10. predloženih izmena i dopuna ovoga zakona, da to podrazumeva i podsticaje u oblasti osiguranja. To je jako važno.
Mi smo imali neka iskustva u Velikoj Plani da je lokalna samouprava dodatno subvencionisala 30% na ovih 40%, tako da smo u jednom trenutku dostigli obuhvat 4.500 hektara, taman onoliko koliko je zasejano pod pšenicom i podozrivim ječmom. Imali smo neke gradobitne periode i Velika Plana nije bila zastupljena bog zna koliko u zahtevima prema Vladi Republike Srbije, pa ni prema opštini Velika Plana i mislim da je to dobro.
Na drugoj strani razvijati neke nove mogućnosti i postepeno smanjivati subvencije, dok poljoprivredni proizvođači to ne budu imali kao obavezu, s jedne strane. S druge strane da kultura osiguranja, ako tako mogu da kažem, ne dostigne taj nivo da oni sami to prepoznaju i da ukalkulišu kao obavezan neki trošak.
Što se tiče subvencija, neko je rekao da ne možete biti protiv evropskih integracija, a priželjkivati nivo subvencija u EU. Ja bih mogao da odgovorim pitanjem - da li možete propagirati evrointegracije desetinama godina sa srpskim subvencijama? To pitanje ne stoji.
Govorili ste o prerađivačkim kapacitetima, pominjali ste „Mitros“. Nije „Mitros“ bio jedini. Velika Plana je takođe imala veliku industriju prerađivačku, Industrija mesa Plana, „Zdrava hrana Velika Plana“. Ona je još uvek, gospodine ministre, pod stegama i okovima stečajne upravnice, pa bi bilo dobro da se time pozabavi neko, zato što zaista ima još uvek kapacitete u funkcionalnom smislu koji su dobri, i što se tiče subvencija može se nešto razviti i bez subvencija.
Kada su u pitanju prerađivački kapaciteti u Velikoj Plani su sagrađene dve klanice. Jedna je klanica živine, koja je u drugoj fazi takođe projektne dokumentacije i dozvola izdata za prerađivački kapacitet, izvozno je orijentisana. Nije dobila subvenciju, nije dobila zemljište besplatno, dobila je dobru logistiku, nabavila zemljište pod tržišnim uslovima i mislim da će uskoro proraditi takođe i klanica krupne stoke nova u Velikoj Plani.
Još jednom apel da se neko pozabavi rukodelovanjem stečajne upravnice u nekadašnjoj industriji mesa Velika Plana. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je dobar član. Da pitam gospodina ministr - da li je bolje imati jednog „Tenisa“ sa 60.000 hektara ili je bolje imati sistem poljoprivrede koji ima Danska, gde je zemljište i posed ograničen na 300 hektara i gde su kooperative, odnosno naše zadruge, praktično najrazvijenije, i da praktično svi farmeri su članovi zadruga, ali oni učestvuju u raspodeli i onoga što ostvare na njivi i u staji, ali i onoga što ostvare u prerađivačkim centrima koji su njihovo zadružno vlasništvo?
Šta ste vi uradili? Vi ste u Sremskoj Mitrovici, hvalite se „Mitrosom“, dobar primer, 300 radnika, 5.300.000 evra. Kažete malo pre – hvala vam za tu informaciju, nisam znao taj tačan podatak, mada se može dobiti u PIO Fondu. Na osnovu mesečnih isplata kažete da radi 186 radnika. Gde je razlika do 300? Da li su oni vratili dva miliona evra? Da li plaćaju kamatu na tih dva miliona evra?
Drugo pitanje – da li u Sremskom okrugu ili uopšte u Sremu ste za vreme vašeg mandata se izborili da bilo koji seoski domaćin, srpski domaćin u selima dobije 18.000 evra subvencije? Šta bi bilo da ste tih 5.300.000 evra dali poljoprivrednicima i šta bi oni napravili od toga? Da ulože u proizvodne kapacitete i da renoviraju.
Prema tome, ovo je dobar član, odbili ste. Zakonom o zadrugama ste predvideli samo fiktivno da zadruge imaju ekonomsku podršku države. Evo vam šanse gospodine ministre, dajte zadrugama ekonomsku podršku.
Konkretno predlažem da zadruge, a to znači najmanje pet registrovanih poljoprivrednih gazdinstava dobiju barem 20% subvencija više nego jedno fizičko lice.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, mi koji živimo u Sremu znamo da je „Mitros“ samo kapa, a ispod dole je niz kooperanata i proizvođača…
Molim gimnastičare da se uozbilje.
Ispod je niz proizvođača i treba da znate tri sela, Martinci, Kuzmin i Laćarak, 200.000 svinja godišnje. Zahvaljujući između ostalog i ovakvim Titovim najmlađim odbornicima koji su dobijali zamašna sredstva i koja su kobajagi zastupali zadruge, zadruge su postajale plen tajkuna u periodu od 2000.-2012. godine. Dakle, to su fakta, zadruge su nestale i umesto da se kapital reinvestira u selu i oko sela, on je otišao na jahte, čamce, pevaljke itd.
Sada, oni koji su tome doprineli i koji su dobijali od takvih ministara 60.000 evra, sada nam drže predavanje o stočarstvu, a doveli su nas dotle da smo uvozili meso od 600 kila svinja. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč?
(Ivan Kostić: Poslovnik.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, narod je video kako izgleda ponašanje ljudi koji non-stop uništavaju dostojanstvo ove Narodne skupštine. Konstantno se prozivaju ljudi koji su članovi Poslaničke grupe Dveri, a nemaju pravo na repliku. Zašto se to radi? Zbog čega se to dopušta od vaše strane, a ne dajete ljudima pravo na repliku? Garantujemo da će se vama obiti o glavu što trpite to, a već doživljavate od drugih narodnih poslanika da izbegavaju da slušaju članove SNS.
Znači, uvedite red u ovu Skupštinu, dajte ljudima koji imaju autoritet i moralno i intelektualno da odgovore na repliku kad se lično prozivaju.

Vi ste tražili član 103, je li tako?
(Ivan Kostić: Član 104.)
Član 104? Član 104. nije dostojanstvo, član 104. je pravo na repliku.
Evo, po ko zna koji put ću da pročitam član 104. da više, nas poslanike ne možete da prevarite, ali nemojte više građane Srbije da pokušavate da prevarite.
Dakle, član 104. koji reguliše pravo narodnog poslanika na repliku glasi ovako - ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, taj uslov ste ispunili, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, niste ispunili, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Nije ni pogrešno protumačeno, potpuno ispravno je protumačeno. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Nije se izražavao uopšte o poslaničkoj grupi. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsedavajući Narodne skupštine. Znači, ni jedan od ovih uslova nije ispunjen, osim da nije u istoj poslaničkoj grupi.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.