Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, ovaj član odnosi se na podsticaje za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa. Posebno želim da pozdravim što je ovaj član ovako proširen, odnosno što se o ovoj oblasti ipak vodi računa kada je u pitanju ruralni razvoj i dodat je u zakon. Međutim, nedostaje nešto. Naime, u podsticajima za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa obuhvaćeni su samo neki segmenti, pa ću da navedem koji su u pitanju. Naime, za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta, za održivo korišćenje šumskih resursa, organsku proizvodnju, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, očuvanje poljoprivrednih i ostalih područja visoke prirodne vrednosti i ono što je najvažnije, na šta smo mi dodali amandman, je podrška agroekološkim merama.
Mi smo posle ove tačke 6) dodali još tačke, odnosno dodali smo kao proširenje, naime, da se daju podsticaji i za izgradnju objekata za odlaganje stajskog đubriva i nabavku opreme za rasprostiranje stajnjaka. Upravo danas smo imali prilike da čujemo koliki su problemi zbog osiromašenja zemljišta, a s druge strane zbog nepravilnog rukovanja stajnjakom imamo probleme sa zagađenjem vode, zagađenjem životne sredine u selima i generalno pogoršanjem života u selima. Zato smo dodali izgradnju sistema za dobijanje biogasa iz stajnjaka, to je apsolutni trend u svim razvijenim zemljama da se stajnjak koristi u te namene i dodali smo još i podršku programima edukacije i primenu dobre poljoprivredne prakse u korišćenju stajnjaka.
Za one koji ne znaju, u Srbiji je negde u periodu 2005-2009. godina bio program DREPR, kako je iznosila tada skraćenica, cilj je bio da se sliv Dunava zaštiti od zagađenja sa farmi i iz štala, odnosno iz klanica i tada je nekih stotinak farmi dobilo sredstva u iznosu od nekih 70% vrednosti za tankove za sakupljanje stajnjaka, za opremu za rasprostiranje po njivama. Bilo je u okviru tog projekta i edukacija farmera i mislim da je to je jedan izvrstan projekat koji je jedan od retkih doveden do kraja i gde su farmeri dobili sredstva, odnosno tu opremu. Mislim da bi praksa koja se tada pokazala kao izuzetno dobra i pozitivna bila dobar motiv da se ovde primeni i kod nas, odnosno da se nastavi sa njegovom primenom.
Nažalost, posle 2009. godine, i iz Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za poljoprivredu nisu se sredstva upućivala za ove namene, nažalost, projekat se kao projekat završio i zato smo predložili ovaj amandman. Još na Odboru vi ste mi odgovorili da će on biti predviđen, odnosno finansiranje, u investicijama. Upravo u članu 36. se govori da su to investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva. Nadam se i hoću da vam verujem da će stvarno deo sredstava za podsticaje biti namenjen i za ove namene, iako u članu ovde nije detaljno dato. Hvala lepo.

Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Samo ću kratko. Da, biće sadržano u okviru mera investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i biće finansirano u većem procentu, pre svega što se radi o neprofitabilnom poslu, a neophodan je zbog svih onih razloga koji su navedeni danas tokom rasprave.
Što se tiče ove tačke 9), ona je isto tako sadržana vezano za podršku razvoja znanja, tako da nema apsolutno nikakvih problema. Svi ovi vaši predlozi su već integrisani u naše mere koje smo predložili kroz izmene i dopune zakona.

Da li još neko želi reč?
Reč ima Milorad Mirčić.

Srpska radikalna stranka želi sugestivno da učestvuje u poboljšanju rezultata ovih izmena i dopuna Zakona na taj način što ukazujemo predstavnicima Vlade na jedan problem koji je manje-više sve prisutniji, a gde ne može i sa ovim merama samo subvencije da se otkloni taj problem.
Naime, radi se o sledećem. Ona lica koja obrađuju zemlju koju uzimaju u zakup periodično na nekoliko godina, oni ulažu ogromna sredstva da bi mogli da prihoduju dovoljnu količinu neke kulture gde bi mogli da eventualno ostvare svoj profit. Iz tog razloga, zbog kratkoće vremena na koje se iznajmljuje to zemljište, oni su na neki način upućeni da koriste hemijska sredstva, koriste veštačka đubriva, da bi mogli da povećaju prinos. Ne mogu u nekom dugoročnijem periodu da računaju na stajsko đubrivo jer neće ostvariti željeni efekat i prinuđeni su da koriste ta sredstva. Na stranu to što oni zbog svog profita to rade, ali to zemljište koje ostaje, kvalitet zemljišta se umanjuje, a trajno ostaju posledice zbog korišćenja veštačkog đubriva, plodno zemljište prevara se u kalcijum-karbonat. Kasnije to ne koristi baš toliko i ne može da se koristi, to su neke tajne posledice.
Znači, naša sugestija je da se razmišlja o tome da se na jedan duži period omogući iznajmljivanje i korišćenje tog zemljišta, kako bi ljudi mogli da primenjuju u skladu sa ovim merama o subvencijama agrotehničke mere i da mogu da učestvuju u sprovođenju ovih mera.
Pošto imam još vremena kao ovlašćeni predstavnik, sva ova priča oko ovih predpristupnih fondova iz EU podseća na jednu istinitu priču koja se dešavala na prostorima Bugarske, kada je Bugarska bila u situaciji kao danas Srbija, ako može to uopšte da se poredi. Znači, kada se kandidovala za članicu EU, Bugarska je, između ostalog, bila poznata po poljoprivrednoj proizvodnji, a najvećim delom po proizvodnji ruža. Kada su stručnjaci iz EU tvrdili da nije dobra ta tehnologija koju Bugari koriste, Bugarska je, inače, u proizvodnji ruža bila među vodećim zemljama sveta, pogotovo kada su u pitanju ekstrakti koji se dobijaju iz cveta i tečnog ulja koje se dobija iz cveta ruže, onda su im evropski stručnjaci savetovali da bi to najbolje bilo da oni proizvode sirovinu, a da se ta sirovina prerađuje u Evropi, tvrdeći da su sa takvom proizvodnjom ruža veoma siromašni, tehnološki zaostali, a kad im zapad uzme tehnologiju, kada im ostane samo sirovinska baza, onda će i te kako biti bogati i onda će biti napredni. Ta priča uvek se ponavlja. Izgleda da nije ništa različita ni sudbina nas u Srbiji, kada nam zapad, odnosno EU savetuje kako i na koji način da koristimo njihovu tehnologiju, a da pri tome uzimaju od nas sirovine i jeftinu radnu snagu, tvrdeći pri tome da smo mi tehnološki zaostali, da nismo poljoprivredno razvijeni i da je jedina šansa da mi budemo ta sirovinska baza iz koje će sirovine crpeti zapad.
Mi srpski radikali se protivimo tome. Mi smo za jedan ravnomerniji tretman kada je u pitanju i ulaganje u poljoprivredu. Odnosi moraju da budu jasno izdefinisani. Kada je u pitanju subvencionisanje, mora se voditi računa da ne može baš država kakva je Srbija izdržati u nedogled isplaćujući subvencije, a pri tome da efekti te subvencije ne budu onakvi kakve mi želimo. Mora se računati na to da se u kratkom roku očekuje od iste te EU jedna intervencija da se u poljoprivredi počinju ukidati subvencije jer njihov generalni stav je, kada su u pitanju i budžetska sredstva i raspolaganje budžetskim sredstvima, da se ukidaju subvencije u svim segmentima, pa tako moramo računati da će to da bude i u poljoprivredi.
Mi smo protiv ovakvih načina raspodele subvencija, iz više razloga. Jedan od razloga je što smatramo da na ovaj način klizimo u tehnološku zavisnost. Ima nešto što je dobro, da se prati taj tehnološki napredak, ali ima nešto što je veoma, veoma loše, kada dođete u takvu vrstu zavisnosti onda se teško oslobađate nje, iz prostog razloga što ta kompletna oprema i tehnologija koja se montira uvek mora da se zanavlja, servisira i tu je uglavnom interes onih koji proizvode opremu. Interes onih koji bi da dođu do jeftinije robe, odnosno jeftinije sirovine nikad nije se ni menjao, oni će uvek insistirati na tome da mi moramo da uzimamo sredstva od njih, ta sredstva da koristimo na onaj način kako oni preporučuju.
Mi mislimo ipak da moramo što pre naći jedan program, odnosno da ima Vlada jedan projekat – brzo ozdravljenje srpske privrede. Nemojte da zaboravite i gubite iz vida da polako gubimo i rusko tržište jer na ruskom tržištu pojavljuju se novi momenti, kada i Rusija sama sebi obezbeđuje manje-više dovoljnu količinu hrane, tako da i to tržište nam sve više i više izmiče. Kada se govori o tovnim junadima i šansama o tome, i tu je pitanje trenutka kada će ta mogućnost biti smanjena. Neće biti nikad definitivno ukinuta, ali biće u svakom slučaju smanjena jer i druge zemlje imaju interesa da se bave tom delatnošću, da se bave izvozom mesa, tako da moramo na to računati. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulk1ić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

U članu 11. koji govori o podsticajima za očuvanje i unapređenje životne sredine prirodnih resursa smo dodali u zadnjem stavu da za ta sredstva mogu da apliciraju i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja kao i jedinice lokalne samouprave i mesne zajednice.
Amandman je odbijen uz obrazloženje da je navedeno predloženim izmenama zakona da za sredstva mogu da apliciraju pravna lica bez definisanja oblika organizovanja pravnog lica. Mislim da niša ne smeta da stavimo ovako šire i da omogućimo i mesnim zajednicama i udruženjima poljoprivrednika, zadrugama da mogu da koriste ova sredstva, naročito kada imamo u vidu stanje u našim selima, misleći na ekologiju. Toliko ima zagađenja, toliko plastičnih flaša, toliko svega i svačega. Zašto ne bismo dozvolili da udruženja poljoprivrednika, zadruge, pa i mesne zajednice apliciraju za ova sredstva? Valjda nam je cilj da što veći krug potencijalnih korisnika može da dođe u situaciju da razmišlja o tome da očisti sela da dovede ekološko stanje u područjima gde intenzivno bave poljoprivredom da bude onako primereno i zdravoj sredini i vremenu u kome živimo.
Rečeno je da, eto, ne može zato što nije precizirano koja je vrsta pravnog lica i to bi bilo u redu da nije analogno tome u članu 13. koji govori o podsticajima za diverisifikaciju dohotka navedeno da za ta sredstva mogu da konkurišu pravna lica, preduzetnici, fizička lica, kao i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja. Ako je u članu 13. to navedeno, zašto ne bismo naveli u članu 11? Analogija je potpuno ista. Ja vas molim, mislim da je red da usvojite jedan potpuno normalan amandman koji dolazi od opozicije koji može samo da unapredi ovu zakonsku materiju, a nikako da pogorša.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Evo, ministar se smeška, verovatno planira da mi sad odgovori ponovo da zbog te tehničke greške ne može da prihvati amandman. Znači, što se tiče podsticaja za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa naša ideja je sa ovim amandmanom takođe bila da kada su u pitanju pravna lica podsticaj ograniči isključivo na pravna lica koja su razvrstana kao mikropravna lica, a da to izuzima zadruge koje mogu da budu i srednja, pa i velika pravna lica.
Ponovo bih da pitam ministra, nije mi malopre odgovorio, pošto mu predsedavajući nije dao mogućnost da odgovori, da mi kaže, da li se on slaže sa tim da možemo da napravimo takav amandman da samo mikropravna lica izuzev zadruga dobijaju podsticaj. Znači, da li je razlog samo slovna greška ili je u pitanju poljoprivredna politika. Da li možete da se izjasnite?

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.