Zahvaljujem, predsednice, koristiću i pet minuta, nakon ovog amandmana.
Dakle, gospodine ministre dosta toga je rečeno o ovim rokovima i vi ste dali obrazloženje usmeno, a dali ste i obrazloženje kojim ste odbili amandman, pa sam hteo samo to da pojasnim.
Dakle, ovde se govori o rokovima za donošenje rešenja za odobravanje isplate i oni su definisani kao što kažete Sektorskim sporazumom između Republike Srbije i Evropske komisije. Međutim, ovde govorimo i o rokovima za donošenje rešenja i navodi se kao jedan od razloga da skraćivanje tih rokova bi možda moglo da ugrozi, odnosno da ograniči pravo stanaka, s obzirom da duži rokovi omogućavaju stranci da blagovremeno dostavi sudu potrebnu dokumentaciju.
Dakle, rok za dostavu dokumentacije će biti definisan koliko razumem konkursom koji će biti objavljen i to nije predmet ovog zakona. Govorimo o roku za donošenje rešenja. Ako je rok za donošenje rešenja za odobravanje isplate definisan Sektorskim sporazumom ne očekujem da sad zakonom možemo da ga promenimo. Da li je tako? Dakle, na to se ne može uticati. Ali, ako je reč o roku za donošenje rešenja, odnosno odobravanje projekta to nije definisano Sporazumom, i možda bi tu nešto moglo da se uradi.
Vi, tamo u nekom članu propisujete Predlogom izmena i dopuna ovog zakona da ministar u roku od 15 dana od podnošenja žalbe dužan je da odluči o žalbi, pa, se formira komisija koja će razmatrati žalbu. Znači, komisija koja će razmatrati žalbu za ove složenije projekte, kako kažete, imaće samo 15 dana da odluči o svemu tome.
Dakle, onaj koji priprema projekat, analizira donošenje rešenja, odobravanje projekta ima devet meseci. Dakle, devet i šest 15 meseci, to su gotovo dva vegetativna perioda u biljnoj proizvodnji.
Takođe, sam tražio da direktor objavi zahteve lica za odobravanje projekata rešenja po zahtevu za odobravanje projekta i rešenja po žalbi na internet prezentaciji. Vi ste naveli u obrazloženju kojim se odbija ovaj amandman, dakle, da je reč o ličnim podacima koji ne bi mogli da se objavljuju.
Dakle, ovaj moj zahtev, amandman je protumačen jezički, da ne kažem bukvalno. Dakle, lični podatak, ime i prezime, broj zahteva, za koju vrstu investicije se odobrava - za nabavku mehanizacije, dakle, to nije sporno da se objavi i u vidu nekog registra, dakle, po vrsti. Mislim da nije prepreka da to bude urađeno.
Što se tiče rokova, nema još gospodine ministre kaznenih mera za prekoračenje ovih rokova. U Zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona nešto se menja i pooštrava u kaznenim odredbama, posebno kad je u pitanju nenamensko trošenje sredstava, i to je u redu, ali nemamo kaznene mere za prekoračenje rokova u proceduri.
Imamo administraciju koja treba da opsluži podnosioca zahteva, a preko podnosioca zahteva, potencijalnog korisnika tih sredstava država hoće da sredstva preusmeri na investiciju u poljoprivredi, da uloži svoja sredstva da bi se stvorila neka nova vrednost. Administracija takođe treba da bude podložna tim kaznenim merama.
Kada govorite o rokovima, vi govorite, ali, po sistemu kako bih rekao kompenzacione verbalne metode. Dakle, mi ćemo ove jednostavnije zahteve rešavati u roku od nekoliko dana, a ovaj rok od devet meseci on je predviđen za tzv. najsloženije rokove. Pa, zašto onda nisu predviđeni rokovi, niti to možete da uradite naknadno, pa da kažete – za ove najjednostavnije ako je u pitanju nabavka mehanizacije, propišite negde da se to zna, to ćemo rešavati u roku od osam dana ili 38 dana, a neka ovaj rok od devet meseci, ako već tako rešavate i opredeljujete da ostane za kasnije.
Dakle, što se tiče namera i motivacije, kao što je namera vaša da se ova sredstva iskoriste i nas podnosioca amandmana jeste namera i cilj da se sredstva u potpunosti iskoriste.
Što se tiče zainteresovanih. Ima puno zainteresovanih. Ovo o čemu vam danas govorimo prenosimo vam i neka interesovanja potencijalnih korisnika ovih sredstava. U restriktivnim uslovima, kada se iz godine u godinu, iz razloga koji su navođeni ovde, da sada ne otvaramo raspravu na tu temu, dakle restriktivna politika, subvencija budžetskih izdvajanja, državnih budžetskih izdvajanja je sve restriktivnija, da kažem da je gotovo ravna nuli u odnosu na samo pre nekoliko godina u uslovima kada su rizici poljoprivredne proizvodnje visoki.
Mislim i na troškove, rast troškova proizvodnje, dakle, inputa, na rizike od protivgradne odbrane. Rizici od protivgradne odbrane nisu visoki zato što se Bog dragi na Srbe razljutio već zato što se ne ulaže u protivgradnu odbranu godinama. Da ne govorim o ne održavanju vodotokova i prvog i drugog reda, naravno, koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju. I, naravno rizici, koje tržište na tržište poljoprivrednih proizvoda donosi za naše proizvođače.
Mi ne možemo da se pohvalimo, istine radi, visokim stepenom konkurentnosti ali se ni naša poljoprivredna proizvodnja i ne štiti možda na način i u meri kojoj bi to trebalo da se čini sigurno. Kada se oslanjamo na neko uporedno zakonodavstvo, kada se oslanjamo na praksu uporednu u politici subvencija, malo čas smo čuli od bivše ministarke da ne treba da se razvija i produbljuje politika subvencija na uštrb investicija. Naravno, ali ne treba ni investicija da bude na uštrb subvencija zato što su subvencije u ovom trenutku potrebne. Zašto? Zato što najveći broj poljoprivrednih proizvođača posebno govorim o malim i srednjim proizvođačima nisu sposobni da konzumiraju ni osnovne neke oblike investiranja na svojim gazdinstvima, a da ne govorimo o pravilima pod kojima se raspoređuju sredstva IPARD programa.
Dakle, uvek se u prvi plan stavlja materija i stavljaju se procedure a zanemarujemo da se to ne može sprovesti niti se prirodna bogatstva niti se sredstva materijalna mogu iskoristiti sama po sebi, dakle, bez ljudi se ne mogu iskoristiti. Nešto moramo da uradimo po tom pitanju.
Kada govorimo o transparentnosti ili možda bolje da koristimo javnosti rada, poljoprivredni proizvođači nemaju mogućnost da možda na način kako to čine neke organizovane strukture, mislim na lekare, na urbaniste, na arhitekte, nisu u prilici da učestvuju u javnoj raspravi pri izmeni donošenju ili izmeni zakona koji uređuju oblast poljoprivredne proizvodnje. Jedini način na koji oni mogu da učestvuju ali kao posmatrači u javnoj raspravi jeste upravo da odgledaju skupštinski prenos.

Hvala vam.
Na član 8. amandman su zajedno podneli poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima Milan Lapčević.

Poštovani ministre, mi smo ovim amandmanom takođe pokušali da intervenišemo u pogledu rokova koji će se sprovoditi u ovaj zakon.
Bilo je više reči tokom ovog dela prepodnevnog zasedanja o tome da već godinama pričamo o IPARD programu. Godinama pričamo o tome kako treba iskoristiti sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo podstakli našu poljoprivredu, kako bismo pomogli našim proizvođačima da investiraju u svoju proizvodnju, u svoje zasede, prerađivačke kapacitete ali da nikako nismo mogli da dođemo do tih sredstava i da stalno nešto kasnimo, stalno imamo neke izgovore zašto to nismo mogli da uradimo. Mi smo iz tih razloga hteli da se taj proces ubrza.
Dakle, pohvalno je to što imamo danas ove izmene zakona na dnevnom redu, što će se konačno regulisati na koji način će se koristiti IPARD sredstva, ali želimo da to baš zbog prethodnih propusta, što je moguće više ubrzamo i da ograničimo rokove, maksimalne rokove do kojih će se donositi podzakonska akta i preduzimati određene druge mere koje su uslov za iskorišćavanje ovih sredstava.
U odgovoru, u obrazloženju zašto se ne prihvata, kaže se da se ne prihvata iz razloga što su neki drugi organi nadležni za donošenje podzakonskih akata i da oni imaju svoje rokove i da je na ovaj način se ne može uticati na te rokove.
Mislim da je Skupština najviši zakonodavni organ i da ono što piše u zakonu mora da se sprovede. Prema tome, potpuno je smisleno da mi ograničimo one koji se bave podzakonskim aktima da neke stvari rade u kraćim rokovima.

Želite li da koristite i preostalih pet minuta?

Da, koristim pet minuta.
Hteo bih nekoliko stvari da istaknem i da pohvalim neka vaša nastojanja i obećanja. Pohvalno je to što u budžetu Republike Srbije za narednu godinu imamo više sredstava nego prethodne godine. Pohvalna je, takođe, vaša najava da će se predvideti posebne mere za nerazvijena područja i za mala poljoprivredna gazdinstva, naročito u južnoj i istočnoj Srbiji, koja su praktično pred izumiranjem i naročito je dobra stvar što se u novom zakonu uvode ove dve organizacione jedinice koje će se baviti istraživanjem proizvodnje i računovodstvenim podacima, FADN i STIPS.
Ono što je problem u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji je što naši poljoprivredni proizvođači nemaju predvidivost, ne znaju šta će se desiti sutra i nemaju hrabrosti da ulažu ogroman novac kada ne znaju kakva će biti tržišta kretanja određene kulture za godinu, dve, pet ili više.
Poznato je da, da bi se dobio proizvod u voćarstvu, treba uložiti velika sredstva, čekati pet, šest godina da počne da rađa, a onda nemate predstavu da li će taj proizvod naći svoje tržište, po kojoj ceni i da li će država stati iza toga u smislu otkupa i garantovanih cena.
Dakle, ono čime treba ministarstvo da se bavi jeste da stane iza poljoprivrednih proizvođača i da se dugoročno planiraju određene vrste proizvodnje. Zašto država npr. ne iskoristi mogućnost bescarinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, da napravi dugoročne ugovore sa nadležnim ministarstvom Ruske Federacije o izvozu pojedinih poljoprivrednih proizvoda, da li je to šljiva, da li je to kupina, malina, paradajz, šta god, a naročito su voćarski proizvodi cenjeni na ruskom tržištu, npr. da se naprave dugoročni ugovori o izvozu 100.000 tona, milion tona, deset miliona tona šljiva, jabuka ili nekih drugih proizvoda? Umesto toga, država je u više navrata preko predsednika Vlade, preko ministara pravila ili tražila da se naprave dogovori o bescarinskom izvozu „Fijata“.
Mislim da je mnogo svrsishodnije bilo da smo pravili dogovore da možemo da izvezemo milion tona ili deset miliona tona jabuka u narednih 20 godina, pa da onda na osnovu toga ministarstvo i planira razvoj proizvodnje te kulture i da pomaže višegodišnje zasade i da subvencioniše tu vrstu proizvodnje, jer ćemo na taj način sigurno više doprineti razvoju poljoprivredne proizvodnje i pomoći seljacima.
S druge strane, ono čime takođe ministarstvo mora da se bavi jeste organizacija otkupa i garancija cena određenih poljoprivrednih proizvoda. U nekim okvirima, vi ne možete uvek da predvidite sve, ali možete kroz ove sisteme FADN i STIPS da dajete preporuke poljoprivrednim proizvođačima kojom vrstom proizvodnje da se bave, da pratite i analizirate potrebe za određenom vrstom proizvoda i da na osnovu toga ministarstvo pomaže razvoj npr. proizvodnje malina ili kupina, jer će to biti deficitaran proizvod u narednih pet ili deset godina, ili, ne znam, šljive, jabuke, bilo kog drugog poljoprivrednog proizvoda. Na taj način ćete pomoći ljudima da imaju predvidljivost svoje proizvodnje, a i država će imati koristi, jer će sa izvozom tih poljoprivrednih proizvoda ostvariti veći trgovinski suficit, pošto je poznato da jedina grana koja beleži suficit u razmeni sa svetom jeste poljoprivreda. Hvala.

Koleginice Bogosavljević Bošković, nemate pravo na repliku. Možete samo da govorite po amandmanu.

Zahvaljujem.
(Milan Lapčević: Replika.)
Nemate pravo na repliku, ni u jednom delu.
(Milan Lapčević: Pogrešno je protumačila ono što sam govorio.)
Ma, odlično je protumačila sve što ste vi rekli.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Očigledno je najbolje imati status bivši. Kada god si bivši, imaš pravo reči. Ali, da se ne bavimo sa bivšima, nego da …

Kolega Mirčiću, koleginica Snežana Bošković je koristila vreme poslaničke grupe.

Gospodine Velizare Arsiću, izvinjavam se, Velibore Arsiću, razumeo sam ja o čemu se radi. Ali, ono što SRS želi da naglasi u svemu ovome, u nizu ovih mera koje se preduzimaju u sprovođenju ovog IPARD programa, mora Vlada da vodi računa kada je u pitanju pre svega kontrola o mogućnosti zloupotrebe, jer imamo ovde jednu stavku gde se oduzima kompletna dokumentacija od strane nadležnog inspektora.
Možda ne bi bilo loše u daljoj razradi postupanja inspekcije, odnosno kontrole, da se kaže – uz saglasnost ministra ili ministarstva. Znate, malo je nezgodno, mi smo svesni da živimo na podneblju gde dolazi do nečega što je nepredvidivo i što zakon ne može da izdefiniše, ali neki podzakonski akti kao što su pravilnici mogli bi to da regulišu.
Ono što u svakom slučaju podrazumeva osim ovih mera jedinstvenog sistema pregleda tržišta poljoprivrednog i parcela, podrazumeva ubrzano donošenje i nekih zakona, kao što je Zakon o pašnjacima. Vi morate voditi računa da ako vodite jednu politiku u poljoprivredi da, apsolutno, zato je odgovorna Vlada. Mi sad imamo gotovo neverovatnu situaciju, neverovatnu u smislu sprovođenja i ovog programa, i programa politike poljoprivrede.
Vlada stoji iza svih ovih projekata, pa i iza ovog projekta koji je iz predpristupnih fondova, a sa druge strane sa pašnjacima raspolažu lokalne samouprave. Lokalne samouprave su te koje imaju odlučujuću ulogu kada je u pitanju razvoj stočarstva. Vlada mora što pre da donese zakon o pašnjacima kako bi jedinstveno, celovito mogla da sprovodi politiku iza koje stoji i ovim izmenama zakona.
Šteta je samo što Zakon o poljoprivrednom zemljištu ne može da se menja, da se menja ona klauzula koja se odnosi na upravljanje sa poljoprivrednim zemljištem na nivou lokalne samouprave, nego mi moramo da razmišljamo o tome, ne samo da li će biti sproveden ovaj program, nego svi programi koji su u najavi od strane Vlade. Moramo da imamo u vidu da su i te kako velike, ne samo zloupotrebe, nego i sticanje, na kraju krajeva, lične koristi kada je u pitanju raspoređivanje ili dodeljivanje pašnjaka i poljoprivrednog zemljišta.
Skoro svaki dan smo informisani da se uvek otkrivaju nove malverzacije kada je u pitanju dodela poljoprivrednog zemljišta. Sa druge strane, Vlada je onemogućena da pravi neku selekciju, ako je poljoprivredno zemljište u pitanju, setve. Vlada mora isto tako da obrati pažnju, kada obaveštava seljake i zainteresovane, kolika će biti otkupna cena.
Ne može više da se toleriše kada se objavljuje minimalna otkupna cena kada dođe žetva. Kada dođe žetva onda je doveden pred svršen čin svako onaj ko se bavi poljoprivredom, a odnosi se na biljnu proizvodnju. Mora se, kada se priprema setva, razgovarati o tome orijentaciono ili okvirno kolika je ta garantovana otkupna cena, pa u međuvremenu, ako dođe do promena, ako seljak ima veću cenu i može za više novca da proda, on će to i da uradi, ali država mora da garantuje na neki način koji je to minimum pokrivanja troškova koje imaju seljaci. Između ostalog, ovo je prilika da još jednom apelujemo na vreme da se to pripremi, kako bi moglo da se sprovedu ovi programi da ne bi ministri i vi bili bivši.