Hajde da se vratimo na temu, molim vas.
Zašto mi uopšte dajemo podsticaje?
(Miladin Ševarlić: Zar tema nije zapošljavanje?)
Ne, jeste profesore, ja hoću da vas podržim.
Zašto se daju subvencije koje postoje samo u EU i postoje u Srbiji, a ne postoje u Americi, ali postoji „farmer bild“ koji je jedna vrsta subvencija, ali nije ovakav tip subvencije? Mi imamo tri linije subvencija od strane EU. Čuli smo ovde nekoliko puta, gotovo 50% budžeta EU se vraća u podsticaje u poljoprivredu u tri linije, a to je: održiva poljoprivreda, ruralni razvoj i ekologija. Nama treba prva komponenta i druga komponenta. Englezi vuku treću komponentu. Najveći korisnik evropskih fondova za englesku poljoprivredu je Kraljevsko udruženje za posmatranje ptica, zato što štite okruženje i farme i drveće itd, prešli su ovu fazu održivosti poljoprivrede.
Svaki komad hrane, svaki kilogram, svakih 100 grama koje mi proizvedemo u Evropi je dramatično jeftinije nego s bilo koje tačke zemaljske kugle u Evropi na našem stolu. Zato su četiri godine u Dohi trajali pregovori između VTO-a i zato smo zaštitili tržište bezbednosnim sistemima, da nam se ne bi pojavljivale stvari koje mi ne želimo ovde. Zato su izmislili Džejmija Olivera da promoviše lokalnu hranu i da koristimo i da jedemo lokalnu hranu. Zato je važan sistem subvencija i u Srbiji i zato je važan ruralni razvoj, jer hoćemo da kupujemo domaću hranu koju svi tražimo. Slušamo da volimo domaću hranu itd, pa moramo da imamo neki nivo infrastrukture da bi neki gosti, pre svega iz Srbije došli u neka druga područja i konzumirali to. To mora biti bezbedno. To je važno da stoji u ovim subvencijama i to je odlična stvar. To je ideja subvencija. Ideja je da imamo bezbedan proizvod i da taj proizvod neko može da kupi.
Strašno je važno da imamo transfer znanja sa univerziteta ka primarnim proizvođačima. Taj transfer znanja smo izgubili. Savetodavne službe ne rade već dugo, dugo svoj posao. Najveći broj njih su trgovački putnici za trgovce semenom, zaštitom veterinarskom itd, itd. Probali smo da im to branimo fizički. Moramo da vratimo znanje koje postoji na univerzitetima i koje je i sada vrlo problematično i transferišemo ga kroz sistem do primarnih proizvođača. Zato je važno da reformišemo poljoprivredne savetodavne službe, koje ovakve kakve jesu ne funkcionišu. Nije dovoljno primiti agronome koji ne znaju šta treba da rade, da treba da rade taj posao. To je populistička mera. Evo, sad ću da vam priznam, to je populistička mera.
Mi treba da znamo šta hoćemo. Ako znamo šta hoćemo, onda te mere moraju da prate to što hoćemo. Mi hoćemo prvo da zadovoljimo domaće tržište, da smanjimo zavisnost od uvoza. Stvar hrane nije samo stvar i ukusa i konzumiranja, nego je i stvar bezbednosti. Zato ne postoje u EU robne rezerve, nego se NATO bavi količinama hrane. Morate biti bezbedni sa određenim količinama hrane, jer ne možete danas napraviti dovoljnu količinu hrane u slučaju nekih ekoloških katastrofa, rata ili bilo čega drugog. Moramo prvo da se baziramo na tome da zadovoljimo naše potrebe, a kada zadovoljimo naše potrebe, pre svega kvalitetnom hranom, onda možemo razmišljati o CEFTA.
Slušali smo ovih dana kako su SSP i CEFTA najveći zločin za poljoprivredu. Nije tačno. Pa, mi imamo suficit s tim zemljama isključivo zbog poljoprivrede. Sa tim Kosovom imamo ogroman suficit. To što ne razumemo da treba da regulišemo odnose, što moramo da regulišemo odnose, šta god mi pričali, mi pravimo spoljnotrgovinski suficit na Kosovu, ne uvozimo ništa, a prodajemo desetine miliona evra primarnih poljoprivrednih proizvoda.
