Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, 106, 107, zabranjeno ometanje koje permanentno traje. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Govoreći o „Mitrosu“, bivši ministar privrede, je jasno osudio svaku subvenciju koja se daje investitorima. Imam ovde 12.9.2013. godine, neću pominjati ime tog ministra, koji je izabran u rekonstrukciji Vlade Ivice Dačića, bio je ministar privrede, koji kaže – ne ukidamo subvencije za investitore. Znači, kada je njegov zadnji deo tela kada je u fotelji, onda ne ukidamo subvencije i doslovce kaže – da ova mera postoji u drugim državama i da je jasno da mora postojati nešto zbog čega će se ulagači opredeliti baš za Srbiju.
Sada, kada je ponovim, opšti beg. Znači, ukoliko je povređeno dostojanstvo, ukoliko je moj zadnji deo tela u fotelji, odnosno njegov, onda mogu subvencije, ukoliko nije onda ne mogu subvencije, onda je to rasipanje para, onda je to mašina za rasipanje para, onda bi on stavio u stečaj celu Srbiju. To tako ne može i zato gospodine predsedavajući smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.
Ne tražim da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Zahvaljujem.
Želim da kažem da nije tačno da ne znamo kuda idu novci iz agrarnog budžeta. Ako ne znamo, želim da kažem onima koji ne znaju. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je uredilo vidljivost trošenja ovih sredstava tako što svake godine izdaje Zelenu knjigu u kojoj se prikazuju rezultati u poljoprivredi u prethodnoj godini, i u toj Zelenoj knjizi su sadržani i novci, odnosno sredstva iz agrarnog budžeta kako su u prethodnoj godini trošeni. To je izuzetno važno, jer na osnovu tih podataka za sledeću godinu u januaru mesecu, nakon usvajanja agrarnog budžeta, se utvrđuju podsticaji, ali samo u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, o čijim izmenama i dopunama danas govorimo.
Dakle, molim vas da se, imamo te zelene knjige objavljene i na sajtu Ministarstva poljoprivrede, možete jasno videti kuda ide svaki dinar iz Agrarnog budžeta. Kada kažete zemlja, podsećam vas dati zemljište poljoprivrednicima u zakup, podsećam vas da i prema popisima stanja u poljoprivredi Srbije 2012. godine i prema našim analizama kada smo radili izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na žalost u Srbiji imamo gotovo 400.000 ha neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
Dakle, nije problem u zemljištu, zemljišta ima, ali naš problem je da podstaknemo da što više tog zemljišta bude obrađeno. Hvala.

Zahvaljujem vam.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre takođe smatram da je potrebno podržavati organsku proizvodnju, naročito ako znamo da imamo veliki broj usitnjenih parcela, da je u centralnoj Srbiji nešto više preko 2 ha, po domaćinstvu prosek obradivog zemljišta i jedan od načina kako možemo da iskoristimo tu zemlju jeste svakako da se više ulaže i da se podstiče organska proizvodnja. S toga je dobra namera i izmene člana zakona, ali dobra namera i amandmanima, jer isti takav amandman imam i ja da više još iz budžeta, i snažnije, podržim organsku proizvodnju.
Takođe, moram da kažem da hoću da pohvalim, iako sam poslanik opozicije, vašu inicijativu i vašu želju da ovim zakonima pokušate da barem mali pomak da napravite u poljoprivredi. Zahvaljujem se i na onome što ste prvi put od 2000. godine predvideli u podsticajima i ljude koji se bave rasadničarstvom, odnosno proizvodnjom voćnih sadnica i loznih kalemova, i nadam se da ćete to podzakonskim aktima još razraditi i da ćete te mere upodobiti njima da i oni budu konkurentni sa proizvođačima iz drugih zemalja. Takođe se nadam da će iz ovog zakona koji nije veliki pomak, i neće sada poljoprivrednicima svanuti posle usvajanja ovog zakona, to je jedan dugotrajan proces, ali je važno da ga pokrenemo, da će uslediti niz podzakonskih akata koji će oslikati ono što mi od vas i očekujemo.
Ovde imam i drugi problem. Ovde danas govorimo u sali gde su dva ministra poljoprivrede, vi danas kao novi ministar, gospođa Bogosavljević kao neko ko je to bio ranije, fale još Knežević i fali još Glamočić. Nikada u novijoj istoriji poljoprivrednicima nisu davana veća lažna obećanja nego u proteklih četiri, pet godina. Molim vas da tu praksu vi prekinete. Verujem da vi imate dobru nameru, ali vas molim da objasnite premijeru, pre svega, da je poljoprivreda grana privrede koja uz najmanja ulaganja daje u najkraćem periodu najveće efekte. Da mu objasnite da u poljoprivredi danas radi oko dva miliona ljudi na 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, radi negde oko dva miliona ljudi, od njih je 480.000 prijavljeno na poljoprivredno socijalno i zdravstveno osiguranje. Ostali nisu jer nemaju sredstava da to urade.
Ideja svih nas treba da bude da ih uposlimo kroz poljoprivredna gazdinstva, da im damo šansu da mogu da rade na svojim imanjima, da plaćaju za sebe doprinose i zdravstveno osiguranje, i penziono osiguranje, i na taj način iskoristimo potencijale koje imamo. Srbija ima potencijale koji se mere milijardama evra, izvozne potencijale u proizvodnji voća i povrća. Slažem se sa vama da treba da se okrećemo intenzivnim proizvodnjama, treba da se okrećemo povrtarstvu, treba da se okrećemo voćarstvu.
Što se povrtarstva tiče rekli ste maločas da je prihod 10.000 evra po jednom ha. Tu ću se sa vama složiti, ali sa druge strane troškovi su daleko, daleko veći. Mi imamo jako velike izdatke i za naftu, i za đubrivo, i za sav ostali repromaterijal, i proizvođači teško mogu da prežive i sa tih 10.000 evra, oni usitnjeni koji to rade na malim parcelama zbog velikih troškova, i na kraju zbog velikih troškova života. Prema tome, mogu da podržim vašu dobru nameru, mogu da podržim mere koje ste najavili, ovde ih u zakonu ne možemo videti.
Takođe, očekujem da te uredbe pokažu šta će biti vaš plan za narednu 2017. i 2018. godinu, koliko god budete bili na mestu ministra, ali vas molim da ovo ne bude još jedna u nizu lepih priča, lepih bajki, gde ćemo poljoprivrednicima pričati da ih čekaju bolji dani, a da će oni i dalje jedva sastavljati kraj sa krajem, da će i dalje zemlju obrađivati traktorima koji su stari 30 i 40 godina, da će jedva skupljati pare da pokrenu novu proizvodnju i to je nešto o čemu mi zaista treba da razgovaramo.
Zato sam i u načelnoj raspravi rekao da će poslanička grupa SDS -Narodni pokret Srbije podržati i Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer smatramo da treba konačno otkočiti taj proces IPARD i pomoći našim poljoprivrednicima da dođu do tih sredstava, isto kao i da u ovom Zakonu o podsticajima, ovo je tek neka mala, mogu reći, kozmetička promena, ali bitna. Bitna i za mlade ljude koji hoće da se bave poljoprivredom, zašto mi ne bi mogli da radimo nešto što rade Slovenci koji sa 45.000 evra pomažu svakog mladog poljoprivrednika koji želi da se zaposli u poljoprivredi, da tu radi.
Mislim da ima mesta za sve, dajte, nemojte da govorite samo o tome, to su radili neki pre, oni nisu bili dobri, ovakvi ili onakvi. Prosto ajmo da krenemo jednom napred, da vidimo te rezultate. U protivnom ništa se drugo neće videti osim svih neispunjenih obećanja koje su imali vaši prethodnici i svih 40 ministara koji su se promenili u vladama raznim Aleksandra Vučića. Ajte da vidimo da li će sve ovo biti još jedna bajka, ili zaista građani mogu nešto očekivati. Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović, po amandmanu.

Hvala.
Ponoviću, fokus moraju da budu mala poljoprivredna gazdinstva i da jačamo taj deo individualne proizvodnje. Ne sumnjam da je bivša ministarka iz SPS imala dobre namere, ali rezultata nema. Znači, to je jedan katastrofalan Tenisov zakon koji treba da pokloni do 30% zemljišta u svakoj opštini u Srbiji, državnog, da može da se da stranim korporacijama. To je jedan katastrofalan zakona.
Znači, kad govorite o tome koga podržavate, treba da budete iskreni i kažete kome ste namenili podršku. Što se tiče „zelene knjige“, u njoj ništa nema o analizi po korisnicima, znači po korisnicima. Ono što bi trebalo da se uradi je da na jednoj strani imate poljoprivredna gazdinstva, pa da ih podelite na kategorije po veličini zemljišta, pa po delatnosti, pa da onda vidite koliko je kome otišlo podsticaja, pa da onda dobijemo poimence za pravna lica koliko su novca dobili.
Ništa od toga nema i to nije samo kod vas. Godinama se u Srbiji na isti način radi. Znači, katastrofalno je pogrešno ne znati ko vam je cilj ekonomske politike, odnosno ko ga gađate u ovom slučaju sa podsticajima, koga hoćete da osnažite.
U Srbiji nema zadruga. Ako ništa nije urađeno na formiranju zadruga, ne možete da kažete da se podstiču individualna poljoprivredna gazdinstva, jer to jednostavno nije tačno. Znači, kod nas treba podeliti dve stvari. Jedno je voditi socijalnu politiku,, i to treba da vodi Ministarstvo rada i zapošljavanja, znači socijalnu politiku, a poljoprivredna politika treba da bude okrenuta ka mladim, jakim poljoprivrednim gazdinstvima koji mogu da postignu rezultat. Mnogi od njih trebaju zemlju. Država ima zemlju, posebno u Vojvodini i može da da tu zemlju tim gazdinstvima da ojačaju. Ima dosta ljudi koji bi se vratili na selo kada bi država tako nešto uradila.
Umesto toga sipamo ogromne pare. Ove subvencije koje odlaze, ne znamo koliko ide našim gazdinstvima a koliko ide stranim korporacijama koje svakako dobijaju subvencije na neki drugi način.
Praktično ono što imamo jeste da mi postajemo zemlja jeftine radne snage u koju dolaze velike korporacije koje ne ulažu praktično ništa, dobijaju sav novac iz budžeta i onda se hvalimo nekim uspesima. Tu uspeha nema. Građani ovo znaju, pogotovo građani koji se bave poljoprivredom, koji gledaju ove prenose, koji gledaju i slušaju šta govorimo i znaju da to jednostavno nema osnova u realnosti. Podsticaji ne idu tamo gde treba da idu, kad pogledamo i tu „zelenu knjigu“ i šta piše u njoj jasno je da ne želite, odnosno da se ne želi da ta analiza bude u tim knjigama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik koji najčešće reklamira povredu Poslovnika i traži neka svoja prava, član 106. i 107, govornik nije samo govorio o amandmanu. Dakle, amandman govori o organskoj proizvodnji. Ja nisam čuo reč „organsko“ od gospodina koji je trenutno izašao.
Mislim da je prekršen Poslovnik iz prostog razloga zbog toga što je pričao sve i svašta. Pričao je o tome kako se 30% zemlje ne znam poklanja itd. Mi u ratarstvu pravimo 1.500 evra po hektaru. Ukoliko se bavimo stočarstvom, to je 3000, a ukoliko to preradimo to je šest hiljada po hektaru.
To je trebalo reći, ali nije rekao, nego je povredio dostojanstvo Narodne skupštine i govorio o nečemu što nije bilo u amandmanu koji sam ja predložio. Ako je on protiv, a izgleda da jeste, ne možete dopustiti da me ometa poslanik koji se probudi u pet sati, ovde nabere šunke i dođe da ometa drugog narodnog poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Ševarliću, po Poslovniku?