Ovim amandmanom smo hteli da se podstakne organska proizvodnja, tako što će se i kumulativno deliti podsticaji i za regrese za gorivo, i za đubrivo, i za seme, a ne pojedinačno. Dakle, pošto je u originalnom Predlogu zakona rečeno da podsticaji obuhvataju plaćanja za biljnu proizvodnju i regrese za gorivo, ili đubrivo, ili seme, odnosno i, ili.
U obrazloženju za odbijanje amandmana je rečeno da je predlog izmene zakona širi i da praktično predlagač ovog zakona ne sužava obim podsticaja, nego daje mogućnost izbora korišćenja podsticaja u oblasti organske proizvodnje. Ako daje mogućnost izbora, dakle, da li za gorivo, da li za seme ili za đubrivo, onda naravno, da je suženo i da nikako ne može ni sematički ni jezički ovo obrazloženje nije ispravno.
Ako smo mi dali da to bude kumulativno i za gorivo, i za seme, i za đubrivo, onda je, naravno, to šire i povoljnije po proizvođača, nego ako je rečeno da će biti ili jedno ili drugo. Mislim da ako nemamo sredstava da povećamo podsticaje na 100% za organsku proizvodnju ili u nominalnom iznosu više sredstava, onda možemo bar da damo kumulativno i za đubrivo, i za seme, i za gorivo, da na taj način podstaknemo tu organsku proizvodnju u koju se kunemo, i koja nam je, kako pričamo, velika izvozna šansa.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Kostić, Boško Obradović, Marija Janjušević, Dragan Vesović, Srđan Nogo i Zoran Radojičić.

Poštovani ministre, ako je u strategiji poljoprivredne politike organska proizvodnja izuzetno dobro i dovoljno zastupljena, kao jedna važna grana naše poljoprivrede, a rezultati govore da rast organske proizvodnje u Srbiji nije dao zadovoljavajuće rezultate u proteklih par godina, smatramo da su neophodni drugi načini stimulisanja organske proizvodnje u našoj državi. Zato smo smatrali da su ovi podsticaji od 40% nedovoljni, da trebaju da budu veći.
Naravno, da ima razloga da vi to opovrgnete i da kažete da to nije u skladu sa budžetom. Međutim i u EU cene organskih proizvoda su tri puta veće u odnosu na proizvodnju koja se vrši komercijalnom proizvodnjom. Tako da bih hteo samo da kažem još jednu stvar, da ova mera neće dati dovoljne rezultate i država treba da se zainteresuje, kako poreskim olakšicama da omogući poljoprivrednim proizvođačima, koji se bave organskom proizvodnjom, da se na osnovu tih mera, na osnovu medijske podrške, rad poljoprivrednih gazdinstava poboljša.
Sam način stimulisanja organske proizvodnje kroz subvencionisanje nije dovoljan. Zato smatramo da Ministarstvo poljoprivrede treba da se zainteresuje po pitanju poreskih olakšica, po pitanju medijske podrške, o čemu ćemo govoriti u narednim amandmanima.

Hvala.
Na član 12. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Nenad Božić.
Izvolite.

Hvala.
Mi pozdravljamo odluku Vlade da se stimuliše i organska proizvodnja kako biljna tako i stočarska. To je uredu. Ono što tražimo kao i za sve prethodne vidove podsticaja našim amandmanom, da se izuzmu pravna lica koja su razvrstana kao velika i kao srednja, s tim što to mogu da budu zadruge. Znači, da ostanu zadruge, bilo kako da su razvrstane, ako pravno lice, da ostanu mikropravna lica, da ostanu preduzetnici i nosioci komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, ako fizička lica.
Ideja našeg amandmana je upravo to, da ta raspodela tih subvencija ode upravo malim proizvođačima. To je jedini način da oni opstanu, jedini način da ih preko zadruga udružimo. Tako mogu da naprave jedan održiv biznis od poljoprivrede, jer poljoprivredom se ne vodi socijalna politika i da time onemogućimo da veliki proizvođači dobijaju subvencije koji će time postati još veći i dominirati na tržištu.
Očekujem da mi odgovorite da li se slažete da je ova politika uredu i da se amandman odbili samo ih tehničkih razloga, za koje smatram da mogu da se reše, zato što zakon inače kada se rešavaju pravopisne greške ili neke druge, prečišćava i nakon toga postaje validan. Hvala.

Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ovaj naš amandman se odnosi na član 39. u stvari to je dopuna člana 39. Govori se o podsticaju za diverzifikaciju dohotka i unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima.
Mi smo u ovom članu intervenisali u smislu podsticaja, davanja sredstava u turističke namene, odnosno u smislu razvoja seoska turizma, pa smo tako u tački) 1. gde se govori o investicijama, odnosno podrška investicijama za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, dodali i turističke infrastrukture. Zatim smo u tački) 2. gde se govori o unapređenju ekonomskih aktivnosti na selu, kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima dodali i podsticaja za razvoj turizma. I dodali smo da na pravo na korišćenje podsticaja iz ovih tačaka, da ne čitam ceo stav, oni koji su upisani u registar, kao i pravna lica registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, tu smo dodali i seoska turistička domaćinstva koja su kategorisana u skladu sa Zakonom o turizmu.
Smatramo da razvoj seoskog turizma mora se bolje organizovati, kako je turizam aktivnost koja poslednjih godina konstantno beleži rast, kako u broju turista, tako i u finansijskim rezultatima, bitno je da se nađe posebno mesto i za seoski turizam, ili kako ga zovu ruralni turizam.
Naime, usaglašavanje odredbi sa Zakonom o turizmu koji smatramo da je potrebno uraditi, jer je od veoma velikog značaja, jer bi time seoska turistička domaćinstva dobila validan ekonomski okvir i kontrolu poslovanja, pošto se u poslednje vreme beleži pad broja registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, a sa druge strane, taj registar bi morao da prati ta domaćinstva i njihovo poslovanje, kao dopunska delatnost fizičkih lica koja zahteva angažovanje posrednika.
Naime, oni sada imaju problem sa razvojem, odnosno sa pravom predstavom na tržištu i zato smatramo da je u ovu oblast potrebno sistemski više uložiti, posebno recimo može da posluži primer Mađarske gde su oni koji razvijaju seoski turizam u posebnom udruženju organizovani, imaju svoja pravila ponašanja, imaju svoj propagandni materijal itd. znači na jedan sasvim kontrolisani i transparentan način su organizovani i onda tu ne bi bilo prisutno da kažem sive zone.
Zato mislimo da je ova naša intervencija veoma korisna u ovom amandmanu. vi ste naveli u odgovoru za odbijanje našeg amandmana da se amandman ne prihvata iz razloga što je razvoj turizma odnosno turističke infrastrukture obuhvaćen tačkom) 2. istog člana, unapređenje ekonomskih aktivnosti itd. Jedan uopšteni stav, kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima. Specifične aktivnosti koje se odnose na seoska turistička domaćinstva propisana su podzakonskim aktom koji se donosi na osnovu ovog zakona.
Nadamo se da će to biti u podzakonskom aktu na mnogo bolji način, onako kako to razvijene zemlje rade ili ne moraju da budu razvijene, nego prosto da budu zemlje kao što su zemlje u našem okruženju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsedavajuća, nama je ideja da podržavamo turizam poljoprivrednih gazdinstava i kroz ovo obrazloženje na amandman mogli ste videti da su ove aktivnosti o kojima ste vi govorili već sadržane u jednoj od mera i apsolutno je nama ideja da ovakve aktivnosti podstičemo. To će biti inkorporirano kroz podzakonska akta i biće na raspolaganju poljoprivrednim gazdinstvima.

Na član 13. amandman je podneo Miladin Ševarlić.
Izvolite.