Kao lingvisti, zasmetao mi je naziv ovog zakona. Čini mi se da je pomalo nezgrapan, glomazan, pa mislim da i onaj ko ga je krstio nije zadovoljan ovakvim rešenjem. U svemu ovome, najbitnije je da je neko ko treba da shvati konačno shvatio da je pitanje svih pitanja i prioritet svih prioriteta sprečavanje biološkog odumiranja nacije, pa je zato i predlog ovog zakona dobra namera da se u tom pravcu krene sa vođenjem demografske politike i pospešivanja nataliteta.

Našim amandmanom smo tražili brisanje člana 31. ovog zakona. Zašto tražimo brisanje ovog člana? Jednostavno zato što je suština ovog člana sadržana u članovima 19, 20. i 26. Članom 19. je predviđeno da nadležni ministar formira tim zdravstvenih radnika i saradnika za obavljanje delatnosti biomedicinski potpomognute oplodnje. Članom 20. obavezan je centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju, da se imenuje lice zaduženo za obavljanje ove delatnosti. To je lekar specijalista iz oblasti akušerstva i ginekologije i tim stručnjaka.

Ovde u članu 31. imamo da se formira neka stručna komisija koju još, pored pomenutih članova, čine diplomirani psiholog i diplomirani pravnik. Pitanje – zašto bi se formirala ovakva komisija kada je to stvar unutrašnjeg uređenja i organizacije sistema rada te kuće i kao takva ne podleže potrebi zakonskog normiranja? Mislimo da je nepotrebno dodatno unošenje konfuzije i neefikasnosti u sistemu i proceduri odlučivanja.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Resorni Odbor za zdravstvo Nove stranke, ocenio je ovaj zakon dobrim, čak i nešto više od toga, tako da nema suštinskih primedbi, niti amandmana na ovaj zakon.

Podneo sam tri amandmana koji imaju za cilj popravljanje leksičkih grešaka i to je sasvim okej.

Dobili ste najveći mogući kompliment, članovi mog Odbora za zdravlje su rekli – zakon je takav kao da ga nije radio niko iz SNS. To je najviši nivo komplimenta koji možete da dobijete iz Nove stranke. Analizom ljudi koji su radili na tom zakonu i javne rasprave, praktično je utvrđeno da je tu struka dala svoj maksimalni doprinos i mislim da je to jako važno, posebno za ovako jaku temu i bilo bi dobro da iz Vlade češće dolaze ovakvi zakoni koji su dobri, koji nude rešenje za problem koji imamo kao nacija i država, koji je evidentan i tu ne bi trebalo da bude nikakvih, ni stranačkih ni nekih drugih, podela.

Šteta je što diskusiji o amandmanima za ovaj zakon ne mogu da prisustvuju građani Srbije koji su danas bili pozvani da prisustvuju ovoj sednici od strane poslanice Tepić i sa moje strane, ali opstrukcijom rada i normalnom ponašanju u parlamentu, predsednica Skupštine nije odobrila njihovo prisustvo…

Gospodine Živkoviću, hajde da se vratimo na amandman.

... Siguran sam da bi oni imali puno duše i volje da podrže zakon koji se bavi biomedicinski potpomognutoj oplodnji, tako da uvek govorim o temi dnevnog reda.

Imamo neke primedbe suštinske na Zakon o transfuziji, ali to nije sada tema.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Olena Papuga i Nada Lazić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Milovan Bojić, Vjerica Radeta i Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospodine ministre, vi imate neki veliki problem, ali ne samo jedan, nego u vezi ovog zakona, vrlo često kažete – struka i samo struka je radila ovaj zakon. Zakon je iz oblasti struke, pa ne mislite da smo mi pomislili da su radili atomski fizičari, ali vi morate da znate da je jedan zakonski propis vrlo kompleksan pravni akt i da u njemu učestvuju i neki drugi.

To što vi vrlo često pričate, nije sada toliko ni bitno, ali amandman koji smo podneli na član 35, gde predlažemo da se član 35. briše, je u skladu sa prethodnim amandmanima na član 29, 31. i član 35, govori o davaocima embriona. Davaoci embriona su supružnici odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svog embriona nastalog za njihovu oplodnju, stav 1. Stav 2. – davaoci iz stava 1. ovog člana moraju dati pismeni pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene iz člana 25. stav 2.

Mi smo predložili da se to briše a vi kažete u obrazloženju zbog čega se amandman ne prihvata, darivanje ćelija iz embriona moguće uz strogo pravni, etički, medicinski okvir, uz temeljno ispitivanje davaoca. Kad sam ovo rekao na početku da imate određenu vrstu problema, pa imamo mi svo zajedno taj problem, ali to što vi prenaglašavate da je zakon struke, on neće rešiti mnoge probleme koje je praksa već evidentirala. Prilikom uvodnog izlaganja vašeg, vezano za ova dva zakona o kojima se vodi objedinjena rasprava, vi ste rekli da se najčešće uspevalo tamo kad je uspešnost vantelesne oplodnje i bila realizovana, najčešće se to dešavalo poslednji put. Šta znači da oni i taj zakon nije radila struka i da oni nisu stručni.

Ma koliko se vi i bilo ko od nas trudio malo nemorala dođe do izražaja, pa smo mi, da se to ne bi dešavalo, i da vi kažete – sprovešće se jedno detaljno ispitivanje, doduše, to je pod znacima navoda od strane davaoca embriona, da ne bi to došlo u pitanje, da to ne bi moglo na iskrivljen način da zaživi, mi smo i predložili da se član 35. ovog Predloga zakona briše.

Gospodin Krasić mi je tu blizu, ali ću mu sada odgovoriti na ovaj način, zbog čega traže ta izveštavanja, i te informacije i te razne podatke, prosto iz razloga što za ovaj režim ne postoji alternativa za put ka EU. On je besomučan, on je krenuo tamo, režim je krenuo tamo i zbog toga oni pokušavaju na neki način da im se umile, da se dodvore. Sad objašnjenje, da bismo nešto mogli da tražimo, moramo da dajemo, pa mnogo više dajemo nego što i u snu možemo da očekujemo i od EU i, naravno, gospodine Krasiću, od NATO pakta.

Zahvaljujem.
Na član 36 Amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Milovan Bojić, Zoran Krasić i Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Srpska radikalna stranka je tražila da se briše član 36 Predloga zakona, zato što u ovom delu, kao i u nekim drugim članovima o kojima ćemo kasnije da govorimo, ovaj zakon već ulazi u jedan pravni kontekst i rekla bih u jedne društvene i porodične odnose, a ne samo u oblast struke, na koje vi potencirate, i on stvarno jeste stručni zakon.

Moram da se vratim malo unazad, ali kratko ću, pošto nemamo još puno vremena Poslaničke grupe. Još u bivšoj SFRJ 1978. godine, kada je prvi put uopšte ova oblast regulisana, tačno naznačeno da davalac reproduktivnih ćelija ima određene obaveze i određena prava, ali pravnih posledica ne bi trebalo da bude. Vi ovde kažete, u članu 36, da način saopštavanja podataka iz stava 1 ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja, kako bi se predupredile određene pravne posledice za davaoce reproduktivnih ćelija.

Mi smo zemlja koja bi sve trebala da reguliše zakonom i ako je zakonom jasno definisano koja su to njihova prava i obaveze, da se ne desi sutra, kao što imate slučajeve, bilo ih je i tada, u to vreme, kada je prvi put započeo proces veštačke oplodnje u našoj zemlji, da se desi to da anonimni davalac bude izložen kasnije sudskom utvrđivanju očinstva, na primer. To vam navodim samo kao jedan primer, zato što je to nekome palo na pamet, iz raznoraznih životnih okolnosti.

Pošto smo mi zemlja gde se primenjuje kontinentalno pravo, dakle, ovo nije Amerika, i nema mogućnosti da se putem nekih posebnih ugovora, bar ovaj zakon to nije predvideo, između primalaca i davalaca sklapaju određeni, da ih žargonski nazovem, aranžmani, to može u zemljama sa anglosaksonskim pravom, i tamo su jasno definisani, precizni i ta prava i obaveze.

Mi smo smatrali da ovaj član 36 zakona treba da se briše kako bi se otklonile sve nedoumice i kako bi se jasno stavilo do znanja da nema nikakvih pravnih posledica po davaoca, o kojima se govori u prethodnim članovima.

Zahvaljujem.
Po Amandmanu reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Zoran Krasić: Neću.)
Ne. Zahvaljujem.
Na član 45. Amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Milovan Bojić, Vjerica Radeta i Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.