Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer. Izvolite.

Hteo bih samo da podsetim na nešto što je predstavnik predlagača, ministar Vujović, rekao u načelnoj raspravi prošle nedelje, a upravo iz toga se vidi da ne postoji nikakva opasnost da budu ugroženi depoziti građana.

Dakle, čak i da dođe do ove situacije o kojoj je kolega govorio, a to je da se uruši neki deo bankarskog sistema, što ne smatram da je realno, mi i dalje imamo u rezervi kredit od IBRD, odnosno rezervisana sredstva kod IBRD koja su upravo za ovu namenu predviđena. Dakle, čak i da dođe do takvog razvoja situacije koji je, kažem, vrlo malo verovatan, odnosno gotovo neverovatan, mi možemo da reagujemo.

I da su nam sredstva koja imamo u Fondu za osiguranje depozita u tom trenutku negde oročena na neki duži rok, mi možemo da reagujemo tako što ćemo povući kredit od IBRD koji već imamo rezervisan i na taj način da reagujemo. Dakle, sredstva građana, odnosno štednja građana, ali i štednja preduzetnika, mikro malih i srednjih preduzeća nije ni na koji način ugrožena. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović i Slaviša Ristić.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Skrećem pažnju da ću koristiti vreme ovlašćenog izlagača.

Potpuno je jasno o čemu se ovde radi. Mi smo predložili da se izbriše, odnosno da se preformuliše to da zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju i rekli smo da stupa na snagu narednog dana. Zašto? Zbog toga što je, evo i predlagač je ovde i oni koji brane ovaj zakon, odnosno ove izmene, insistiraju na hitnosti i na potrebi da se sačuvaju i očuvaju sredstva građana.

U tom smislu, ako je u proceduru ovaj predlog došao 12. maja, ako je 17. maja zakazana sednica Skupštine, ako je 18. maja ekspresno održana sednica, odnosno zasedanje Skupštine, onda, kada je tako hitno, kada je, kao što je predlagač rekao, izbegnuta javna rasprava baš zbog važnosti i urgentnosti situacije da se spreči odliv ili potencijalni gubitak koji imamo, da građani znaju o čemu se radi, radi se o tome da je Agencija obavezna da drži devizna sredstva deponovana u stranim bankama, a stranke banke daju u ovom trenutku negativnu kamatu. Drugim rečima, država plaća stranim bankama da bi držala sredstva u tim bankama, odnosno Agencija u ovom konkretnom slučaju.

Mi plaćamo da bi one čuvale naš novac, zbog sigurnosti države Srbije. U tom smislu, kad je tako hitno, kada je uz, ja bih rekao ponižavanje Skupštine i u svakom slučaju maltretiranje narodnih poslanika, videli smo da kolege iz skupštinske većine su imale problem da obezbede kvorum, jer su bili njihovi poslanici zatečeni time da se Skupština zakazuje od juče, odnosno danas za sutra, iz svih tih razloga, kada je tako hitno, a hitnost je glavni navedeni argument i očuvanje sredstava, odnosno ne dalje trošenje novca poreskih obveznika, onda je najbolje da stupi na snagu dan nakon objavljivanja.

Naravno da ja ne mislim da će sada propasti i neke velike pare se tu potrošiti, ali jeste bitno, jer, podsetio bih drage kolege da smo koliko prošle nedelje usvojili amandman istovetnog sadržaja, odnosno sličnog sadržaja, na Predlog zakona o sudijama, koji je kolega Petar Petrović predložio. Pazite, na prvi pogled se ne vidi zašto je bilo hitno da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, kada je zaista uobičajeni termin osam dana.

Dakle, ovaj je stupio dan nakon objavljivanja i izgleda procenjeno da će neke sudije u međuvremenu morati da odu u penziju ili iz nekog drugog razloga. Nije obrazloženo u čemu je ta hitnost bila da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objave, a ovaj zakon koji je važniji, radi se o važnijoj materiji, u krajnjoj liniji, ide po uobičajenoj proceduri. Kao što rekoh, sve je bilo hitno, postojala je jedna atmosfera hitnosti i u tom smislu, rekao bih, ima smisla da se ovaj amandman usvoji.

Isto tako, voleo bih da, povodom ovog prvog, odnosno rasprave, da se nadovežem na ono što je govorio kolega Krasić, imam utisak da ovde, čak i kada su amandmani najdobronamerniji, a tako sam shvatio i ovaj njegov amandman, kao i ovaj naš amandman, kao da postoji jedna volja, jedno nastojanje da se čak i konstruktivni amandmani ne usvajaju zato što dolaze od strane opozicije.

Rekao bih, u konkretnom slučaju, da je mogao pokazati dobru volju tim pre što je ministar Vujović, takođe, tokom rasprave upravo demonstrirao tu vrstu spremnosti na tolerantan i argumentovan dijalog. Sam se složio sa tim. Mislim da ovaj amandman koleginice Tomić, koji je išao u istom duhu, kao što je išao i naš prethodno odbijeni amandman, samo što smo ga mi konkretizovali i išli smo na jedno obuhvatnije rešenje, ne ad hok rešenje.

Šta je bio smisao tog našeg rešenja? Da se sredstva ovog Fonda mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti koje emituje država Srbija, odnosno Narodna banka, bez ovog limitiranja samo dok traju vanredne okolnosti na svetskom deviznom tržištu. Tu prepoznajem ne poverenje u domaće faktore i institucije koje možda ima smisla, ali mi već na neki način olakšavamo i dajemo mogućnost našim institucijama i agenciji i Narodnoj banci da ovim izmenama, koje su predložene, oni mogu da ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Zašto to ne bi bio princip? Zašto to ne bi bilo načelo, pa ako neko pogreši i ogreši se o to, onda da odgovara da bude sankcionisan. U ovome prepoznajem odsjaj ili odjek jedne neoliberalne filozofije i ideologije i ekonomske politike, koja vlada godinama u Srbiji, i posebno poslednjih deceniju i više, po kojoj sve što je domaće loše je, sve što je strano dobro je.

Znači, strane banke su dobre čak i kada daju negativnu deviznu kamatu, a plasman domaće tržište, domaće firme, domaće kompanije, pa i domaće banke su, apriori, rđeve i loše. Ne, videli smo da i strane banke propadaju, videli smo da i strane banke ojade svoje klijente, kao što je i domaća firma, domaća kompanija, pa čak i domaća banka može da posluje uspešno.

Dakle, uvek zavisi od ljudi kao što smo govorili u vezi sa onim drugim zakonom. Uvek zavisi u krajnjoj liniji od ljudi i od institucija. U tom smislu mislim da je greška što nije usvojen naš amandman koji daje na neki način više mogućnosti, više maneverskog prostora, i Narodnoj banci i Agenciji za depozit, na kraju krajeva državi Srbiji, da raspolaže tim sredstvima po nahođenju, uz rizik i odgovornost, naravno, koji uz ta veća ovlašćenja idu. Ako imaju veća ovlašćenja da procene šta je bolje, šta je unosnije za fond i šta je unosnije za državu Srbiju.

Ovako smo na neki način samo malo razlabavili ovo rešenje da moraju da ulažu u strane finansijske institucije, ali nismo u suštini skinuli tu vrstu obaveze, a obrazloženje koje je dato prilikom odbijanja tog našeg prethodnog amandmana, mislim da ne stoji, jer ono na neki način je na liniji i na tragu te, kao što rekoh, pogubne neoliberalne ideologije i filozofije po kojoj je sve domaće loše, a sve strano dobro. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Mi kod ovog amandmana, konkretno ja lično, poštujući obrazloženje koje sam čuo, imam nekoliko tehničkih problema.

Prva stvar koju sam ovde zapisao je hitnost postupka. Ta sredstva se ne nalaze danas trenutno na računu kod Agencije za osiguranje depozita. To su sredstva i tu ste napravili još jednu grešku.

Agencija za osiguranje depozita ne plasira sredstva stranim bankama, ona to radi, u stvari za nju to radi Narodna banka Republike Srbije, koja je komitent, odnosno radi u njihovom interesu, a za račun Agencije. Zato ta sredstva se trenutno nalaze na računu da mi možemo promptno da reagujemo danas, sutra ili prekosutra.

Mi ovim zakonom u stvari stvaramo gep Narodnoj banci, dajemo ovlašćenje za sredstva koja se nalazi, a koja potiče iz Agencije za osiguranje depozita. Mogu u narednom vremenskom periodu da budu plasirana danas, za pet dana, ta sredstva su već plasirana po nekim oročenim uslovima i ne mogu se tako brzo, trenutno povući. Kada kažem trenutno, to znači da se ona mogu povući verovatno za dva, tri dana, ali, danas ništa ne znači. Radi se o sredstvima koja su visoko likvidna i kada kažete da je ovo koncept neoliberalizma, u stvari to je koncept koji funkcioniše u bankarskom sektoru centralnih banaka već 200 godina, 100 godina od kako postoje centralne banke. Nije primarno da ova sredstva budu i da donose prihod, primarno je da ova sredstva budu likvidna.

Ministar Vujović, a i ono što znam da mi je vrlo rekao u raspravi, ova sredstva Narodna banka ne plasira ni u jednoj banci, pa ni stranoj koja postoji na domaćem tržištu. Pre svega, radi se o hartijama od vrednosti tri-četiri zemlje, koje imaju pravo vučnja, i koja su kreditni rejtinzi AA plus, u stranim bankama, verovatno ih ima tri-četiri, koje su visoko profitabilne i likvidne banke, i koje, praktično, nema na domaćem tržištu, a da ih i ima ne bismo ih plasirali.

Suština je, vi jeste u pravu, mi jesmo pomerili u Odboru za budžet ovim zakonom da 25% sredstava budu plasirana u hartije od vrednosti domaćih izvora, ali kratkoročno, zato što ne postoji i neće postojati nijedan drugi mehanizam koji će omogućiti efikasno raspolaganje sredstvima Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke, sem plasiranja u najlikvidnija finansijska sredstva stranih država u hartije od vrednosti i stranih banaka.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da u ovoj raspravi ne bi ostali nedorečeni o nivou deviznih rezervi, i zbog građana Srbije, da ne bi došlo do toga da imaju neku skepsu u vezi toga da je visina deviznih rezervi uopšte ugrožena nekim određenim zakonskim predlozima, smatram za svoju obavezu da treba da kažem da je na sajtu Narodne banke Srbije možete da vidite informaciju o visini deviznih rezervi. Na kraju aprila 2017. godine je iznosila 9.409,4 miliona evra, čime je obezbeđena pokrivenost M1 od 200% i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojima je utvrđen adekvatan nivo pokrivenosti usluga i roba ovim rezervama.

Istovremeno, treba reći da je neto devizna rezerva, znači one koje su umanjene za devizna sredstva banaka, na kraju aprila 7.721 milion evra, preračunato prema kursevima MMF-a, po kojima se prati izvršenje samog programa, veća za 1.589 miliona evra u odnosu na projektovani minimum deviznih rezervi koje smo predvideli kada smo, uopšte, radili aranžman i sporazum sa MMF-om.

To pokazuje da ova Vlada, zaista, vodi jednu odgovornu fiskalnu politiku i da kada govorimo o nivou deviznih rezervi, građani Srbije nemaju nikakav strah da u budućnosti zaista će biti očuvane, a ovo je jedan od osnova na osnovu kojih izmena i dopuna Zakona ćemo moći da prihodujemo na osnovu pozitivnih kamatnih stopa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da glasam za ovaj amandman, sve dok predlagač nije počeo da ga obrazlaže. Godinama sam slušao predlagača, koji se upravo zalagao na RTS-u kao analitičar, novinar, nastupao je na svim televizijama, zalagao se za elemente neoliberalne politike, nije kritikovao potpisivanje SSP-a, u kome je gotovo i sam učestvovao, a njegov koalicioni partner, preko koga je došao u Skupštinu, je dogovorio taj SSP, parafirao ga, a u njemu je predviđena prodaja nekretnina strancima.

Ne znam koje mišljenje je predlagač imao ispravno, da li ono …