Zahvaljujem.
Skrećem pažnju da ću koristiti vreme ovlašćenog izlagača.
Potpuno je jasno o čemu se ovde radi. Mi smo predložili da se izbriše, odnosno da se preformuliše to da zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju i rekli smo da stupa na snagu narednog dana. Zašto? Zbog toga što je, evo i predlagač je ovde i oni koji brane ovaj zakon, odnosno ove izmene, insistiraju na hitnosti i na potrebi da se sačuvaju i očuvaju sredstva građana.
U tom smislu, ako je u proceduru ovaj predlog došao 12. maja, ako je 17. maja zakazana sednica Skupštine, ako je 18. maja ekspresno održana sednica, odnosno zasedanje Skupštine, onda, kada je tako hitno, kada je, kao što je predlagač rekao, izbegnuta javna rasprava baš zbog važnosti i urgentnosti situacije da se spreči odliv ili potencijalni gubitak koji imamo, da građani znaju o čemu se radi, radi se o tome da je Agencija obavezna da drži devizna sredstva deponovana u stranim bankama, a stranke banke daju u ovom trenutku negativnu kamatu. Drugim rečima, država plaća stranim bankama da bi držala sredstva u tim bankama, odnosno Agencija u ovom konkretnom slučaju.
Mi plaćamo da bi one čuvale naš novac, zbog sigurnosti države Srbije. U tom smislu, kad je tako hitno, kada je uz, ja bih rekao ponižavanje Skupštine i u svakom slučaju maltretiranje narodnih poslanika, videli smo da kolege iz skupštinske većine su imale problem da obezbede kvorum, jer su bili njihovi poslanici zatečeni time da se Skupština zakazuje od juče, odnosno danas za sutra, iz svih tih razloga, kada je tako hitno, a hitnost je glavni navedeni argument i očuvanje sredstava, odnosno ne dalje trošenje novca poreskih obveznika, onda je najbolje da stupi na snagu dan nakon objavljivanja.
Naravno da ja ne mislim da će sada propasti i neke velike pare se tu potrošiti, ali jeste bitno, jer, podsetio bih drage kolege da smo koliko prošle nedelje usvojili amandman istovetnog sadržaja, odnosno sličnog sadržaja, na Predlog zakona o sudijama, koji je kolega Petar Petrović predložio. Pazite, na prvi pogled se ne vidi zašto je bilo hitno da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, kada je zaista uobičajeni termin osam dana.
Dakle, ovaj je stupio dan nakon objavljivanja i izgleda procenjeno da će neke sudije u međuvremenu morati da odu u penziju ili iz nekog drugog razloga. Nije obrazloženo u čemu je ta hitnost bila da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objave, a ovaj zakon koji je važniji, radi se o važnijoj materiji, u krajnjoj liniji, ide po uobičajenoj proceduri. Kao što rekoh, sve je bilo hitno, postojala je jedna atmosfera hitnosti i u tom smislu, rekao bih, ima smisla da se ovaj amandman usvoji.
Isto tako, voleo bih da, povodom ovog prvog, odnosno rasprave, da se nadovežem na ono što je govorio kolega Krasić, imam utisak da ovde, čak i kada su amandmani najdobronamerniji, a tako sam shvatio i ovaj njegov amandman, kao i ovaj naš amandman, kao da postoji jedna volja, jedno nastojanje da se čak i konstruktivni amandmani ne usvajaju zato što dolaze od strane opozicije.
Rekao bih, u konkretnom slučaju, da je mogao pokazati dobru volju tim pre što je ministar Vujović, takođe, tokom rasprave upravo demonstrirao tu vrstu spremnosti na tolerantan i argumentovan dijalog. Sam se složio sa tim. Mislim da ovaj amandman koleginice Tomić, koji je išao u istom duhu, kao što je išao i naš prethodno odbijeni amandman, samo što smo ga mi konkretizovali i išli smo na jedno obuhvatnije rešenje, ne ad hok rešenje.
Šta je bio smisao tog našeg rešenja? Da se sredstva ovog Fonda mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti koje emituje država Srbija, odnosno Narodna banka, bez ovog limitiranja samo dok traju vanredne okolnosti na svetskom deviznom tržištu. Tu prepoznajem ne poverenje u domaće faktore i institucije koje možda ima smisla, ali mi već na neki način olakšavamo i dajemo mogućnost našim institucijama i agenciji i Narodnoj banci da ovim izmenama, koje su predložene, oni mogu da ulažu u domaće hartije od vrednosti.
Zašto to ne bi bio princip? Zašto to ne bi bilo načelo, pa ako neko pogreši i ogreši se o to, onda da odgovara da bude sankcionisan. U ovome prepoznajem odsjaj ili odjek jedne neoliberalne filozofije i ideologije i ekonomske politike, koja vlada godinama u Srbiji, i posebno poslednjih deceniju i više, po kojoj sve što je domaće loše je, sve što je strano dobro je.
Znači, strane banke su dobre čak i kada daju negativnu deviznu kamatu, a plasman domaće tržište, domaće firme, domaće kompanije, pa i domaće banke su, apriori, rđeve i loše. Ne, videli smo da i strane banke propadaju, videli smo da i strane banke ojade svoje klijente, kao što je i domaća firma, domaća kompanija, pa čak i domaća banka može da posluje uspešno.
Dakle, uvek zavisi od ljudi kao što smo govorili u vezi sa onim drugim zakonom. Uvek zavisi u krajnjoj liniji od ljudi i od institucija. U tom smislu mislim da je greška što nije usvojen naš amandman koji daje na neki način više mogućnosti, više maneverskog prostora, i Narodnoj banci i Agenciji za depozit, na kraju krajeva državi Srbiji, da raspolaže tim sredstvima po nahođenju, uz rizik i odgovornost, naravno, koji uz ta veća ovlašćenja idu. Ako imaju veća ovlašćenja da procene šta je bolje, šta je unosnije za fond i šta je unosnije za državu Srbiju.
Ovako smo na neki način samo malo razlabavili ovo rešenje da moraju da ulažu u strane finansijske institucije, ali nismo u suštini skinuli tu vrstu obaveze, a obrazloženje koje je dato prilikom odbijanja tog našeg prethodnog amandmana, mislim da ne stoji, jer ono na neki način je na liniji i na tragu te, kao što rekoh, pogubne neoliberalne ideologije i filozofije po kojoj je sve domaće loše, a sve strano dobro. Zahvaljujem.