Isto kao i sa prethodnim članom, odnosno sa prethodnim zakonom. Zapravo, oni su povezani.
Poenta je u tome da Vlada nema poverenja sama u sebe na neki način, kako je iz ovog obrazloženja jer je odbijajući naš predlog amandmana rečeno da se amandman ne prihvata s obzirom da bi se time potencijalno narušio koncept diversifikacije imajući u vidu da bi u tom slučaju potencijalno 100% sredstava fonda bilo investirano u državne hartije od vrednosti u dinarima i stranoj valuti. Dakle, potencijalno.
Ko će odlučivati o tome? Ako je to dobro rešenje i opravdano rešenje, onda neka bude 100% sredstava fonda investirano u domaće i državne hartije od vrednosti.
Ako nije dobro rešenje, onda je, ako je rešenje loše, svejedno da li se investira u strane ili domaće hartije od vrednosti. To je, dakle, intencija bila našeg i prvog i ovog sadašnjeg predloga. Dakle, na neki način, mi povećavamo odgovornost i prava, ali i odgovornost države, odnosno i Agencije i Fonda i naravno Narodne banke, pa oni sa tom odgovornošću neka se nose kako se nose. Ako se budu nosili dobro, svaka čast! Ako se budu odnosili loše, snosiće odgovornost. Dakle, kako bih rekao, meni je neobično da Vlada odbija predlog amandmana koji na neki način daje njima više manevarskog prostora.
Samo još reč-dve oko ovih agencija. Nadam se da će doći racionalizacija, da se ide u pravcu racionalizacije ili, kako ste vi rekli, gospođo Brnabić, pod kontrolu da je to stavljeno. Nemam taj utisak. Znam da je malo demagoški, meni zvuči, pričati da se ukinu sve agencije. I vi i ja, i Bog i svi koji se razumeju, znamo da se ne mogu ukinuti sve agencije, ali je samo pitanje da se one racionalizuju, njihov rad da se optimalizuje. Ne vidim, ali vi me obradujte, iznenadite, šta je racionalizovano i šta je optimalizovano i šta je smanjeno, na kraju krajeva, od broja agencija u odnosu na prethodnu Vladu, koju smo toliko kritikovali. Toliko.