Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomski patriotizam nije obrtanje, pa sad tu mi nešto zarađujemo, ne zarađujemo. Ekonomski interes uopšte Republike Srbije je da ima stabilne finansije, da ima visok rast i da ima povećan izvoz. Zašto? Zato što jedino tako možemo da pokrijemo ne samo deficit koji imamo u budžetu, kao i sve države u regionu, kao i razvijene države, već možemo i da smanjimo javni dug. Sve bi to bilo lepo kao što predlagač govori kad ne bi imali dugovanja, a ta dugovanja postoje unazad više decenija. Nije to samo odlika srpske privrede, već zemalja u regionu.

Što se tiče uopšte liberalnog koncepta ekonomije, on je karakteristika svih razvijenih ekonomija. Naravno, i te razvijene ekonomije danas su u situaciji da prave planski budžet, odnosno da planiraju određena svoja finansijska sredstva. U trenucima kada dođe do nepovoljnih efekata na tržištu kapitala, kao što je došlo do svetske ekonomske krize, jedna Nemačka koja ima slobodno tržište i visok stepen konkurencije privrede, došla u situaciju da mora da zaštiti svoju automobilsku industriju intervencijom države. Ona smatra za sebe da je tu najveću grešku uradila. To je bio jedini način da vrati svoju privredu na put visokog rasta, kao što ga ima i kao što ga je imala pre.

Zašto sada to govorim? Zato što ovakav predlog amandmana, koji govori da treba da ulažemo u hartije od vrednosti isključivo za potrebe izgradnje infrastrukture i razvoja domaće privrede, je moguće samo u visoko razvijenim državama koje imaju stopu rasta od 7 do 10%, kao što su Kina, kao što je Japan koji ima veliki suficit, a ne države koje kubure sa visokim javnim dugovanjima, sa budžetima koji imaju velike probleme, kada je Srbija došla u situaciju da 2012. godine nije mogla ni da isplati određena socijalna davanja i penzije svojim građanima Srbije, vi morate onda da radite ekonomske reforme i morate da radite konsolidaciju javnih finansija.

Za to vam je potrebno, pre svega, priliv stranih direktnih investicija, znači, partnerstvo domaćih i stranih kompanija, da biste napravili proizvod koji može da bude konkurentan, da bi povećali izvoz. To je jedini koncept održivosti ekonomije. Osnovni princip ekonomije je profit, stvaranje nove vrednosti. Srbija do 2012. godine je došla u situaciju da nema novu vrednost. Nema otvaranje novih fabrika, zato što su se građevinske dozvole izdavale na 300 dana, nema mogućnosti da ima svež kapital, zato što smo bili prezaduženi, zato što niko nije hteo da radi sa vama, zato što je visok stepen korupcije bio iznad 60%, zato što jednostavno takva politička klima je bila da ni Evropska unija, ni razvijene države, nisu htele da razgovaraju sa vama po pitanju ekonomskog rasta.

Danas mi imamo potpuno drugu situaciju. Mi imamo sve ekonomske pokazatelje koji pokazuju da smo na putu održivog rasta i povećanja tog rasta, da je naša ekonomija, što se tiče i samih deviznih rezervi i ovoga o čemu danas govorimo, na putu da može da investira za hartije od vrednosti, a da zarađuje, da budžet Srbije prihoduje kada plasira određena sredstva u hartije od vrednosti. Baš zbog toga, što smo zaduženi i kod stranih međunarodnih institucija, i baš zbog toga što moramo da vraćamo te dugove, a vraćali smo ih sve ove godine, dolazimo u situaciju da moramo da se ponašamo na krajnje odgovoran način.

Sve bi ovo bilo lepo i ovaj predlog ovog amandmana, kada bi on bio sprovodljiv u praksi, pogotovo u ekonomiji, kao što je Srbija. Mi pokušavamo da nađemo svoj put održivosti naše privrede i taj put je da pod istim uslovima i strani i domaći investitori mogu da ulažu u otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti. To je ono sa čim Srbija ide napred. To su prepoznale i naše države u regionu, koje žele sa nama da sarađuju, pogotovo kada su u pitanju…

(Zoran Krasić: Koje naše države u regionu?)

Izvinjavam se gospodine Krasiću. Vi uvek pratite moje izlaganje i kad su god u pitanju određeni lapsusi. Zahvaljujem.

Zbog toga ovaj amandman nije prihvatljiv i zbog toga ne treba koristiti ovakvu vrstu amandmana da bi se plasirale u javnosti neistine o tome da Srpska napredna stranka i ova Vlada ne žele da podrži uopšte otvaranje novih radnih mesta i domaće investicije. Naravno da želimo, ali ovo nije način. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Nemate pravo na repliku.
Ni u jednom trenutku nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Vrlo je zanimljivo danas slušati, a i vrlo često, raspravu u srpskom Parlamentu i ono što mogu da kažem da uživam. Uživam, zato što ponekad pomislim da se vratim, sa teorijske i ekonomske tačke gledišta, u 17. vek. Tamo gde je svet bio u 17. veku i ključne ekonomske zemlje, danas se nalazimo mi.

Ovo je rasprava o amandmanu. U 17. veku Sej i Matus su završili raspravu oko teme o kojoj se mi danas raspravljamo. Ono što je zastupao, a ne Sej, nego Matus, je od tada definisano kao monetarno krekovanje, odnosno ekonomski zilotizam. O tome danas mogu da pričam i da navodim potpuno i teže izraze koje je kroz ekonomiju korišćeno.

Šta je problem sa ovim amandmanom? U pravu su kolege kada govore da se ekonomija može podizati i ulaganjem u domaću infrastrukturu. To nije ništa sporno. Ali, ulaganje u domaću infrastrukturu podrazumeva, suštinski, da vi mora da znate koji novac gde ulažete. Srbija danas ima rast društvenog bruto proizvoda od 2,7, osam, 2,7, četiri procenta što govori o uspešnosti ove Vlade. Ali, ovim amandmanom mi menjamo stvari, mešamo stvari. Mi govorimo o tri komponente, o društvenom bruto proizvodu, koji raste i raste, o smanjenju stope nezaposlenosti, koja se smanjuje, i onome što vi grešite, a to je monetarnoj politici. Ne možete da imate rast društvenog bruto proizvoda, smanjenje stope nezaposlenosti, a nestabilnu monetarnu politiku.

Kako nemate zlatno bankarsko pravilo, odnosno zlatno pravilo u moneti, vi mora da imate devizne rezerve. Znači, teorija, praksa, mora da imate u centralnoj banci, Narodnoj banci, devizne rezerve, kao i primarnu emisiju koju jasno definišete. Ovo je sve povezano zato što Narodna banka, da pojasnim nekim narodnim poslanicima, Narodna banka je komintent Agencije za depozite, pa ona raspravlja i koristi sredstva Agencije za depozite na isti način kako koristi i sredstva koja služe za devizne rezerve.

Idemo dalje. Morate da vodite računa kako ih plasirate. Ako ih plasirate na pogrešan način, vi možete da izazovete inflaciju, odnosno izazivate sigurno inflaciju. Kada izazovete inflaciju onda se gubi svaki smisao monetarne, slobodne i tržišne ekonomije. Uživam danas ovde slušajući loše stvari o liberalizmu. U suštini to je pogrešan prevod. Liberalizam se prevodi kao sloboda u ekonomiji i on je krenuo od slobode ljudskih prava i slobode ekonomije. Sve je povezano sa amandmanom.

Ako prihvatimo ovaj amandman i dovodimo u situaciju Narodnu banku da depozit Agencije za osiguranje plasira pogrešno, samim tim ćemo imati inflaciju dugoročnu. Ali, danas i Narodna skupština Republike Srbije, i druge skupštine i ekonomski teoretičari, nalaze se, mogu da kažem, pretenciozno u istorijski jedinstvenoj situaciji. Nikada u istoriji se nije desila situacija da kamate koje su prihod na plasirani kapital, odnosno novčana sredstva, budu negativne. Da li neko zna, od nastanka ljudske civilizacije, ekonomske teorije, da je kamate na plasirana sredstva bila negativna? Nije. Da li će se to ponovo desiti? Verovatno posle jednog kraćeg vremenskog perioda koji traje, prestaće da se dešava.

Mi danas imamo problem sa euro zonom. Da podsetim, znam da narodni poslanici to znaju, 2008. godine euribor, odnosno Evropska centralna banka je imala kamatnu stopu na 5,5, 5,4, 5,25, na 6,3 i jedan mesec. Godine 2015. euribor je, na mesečnom nivou, ušao u minus u januaru mesecu. U decembru mesecu 2015. godine euribor je ušao šestomesečni minus. Imate negativne kamatne stope, sad pa nikad. Dolar izlazi iz toga zahvaljujući kamatnoj stopi Feda, koji podiže to.

Centralna evropska banka verovatno će podići referentnu kamatnu stopu sa nula, u koji je ušla 2016. godine, pratiće euribor koji će ići u plus. Tog trenutka nećemo imati problem. Kada pišemo, vraćam se na amandman, zakon mi kažemo – dok traju ovakvi uslovi koji su izuzetni, neverovatni, nemogući, da plasirate svoja sredstva, za ta sredstva ne ostvarujete kamatu, već plaćate za plasiranje svojih sredstava. Ali, istovremeno to podrazumeva da Narodna banka mora da poštuje pravila iz 17, 18, 19. i 20. veka, koje su nastale kao posledica činjenja, nečinjenja, raznih centralnih banaka, gde ste na kraju ako niste tad poštovali pravila imali inflaciju koja se završavala u rasturanju ekonomskog poretka i gašenju sloboda. Bez ekonomskih sloboda i pravo na slobodu u ekonomiji, nemate pravo. Velike zemlje imaju pravo da ne poštuju ekonomska pravila, odnosno imaju pravo, ali posledice stižu decenijama unazad ili unapred, kako god.

Male zemlje, kao što je Srbija, nema pravo da ne poštuje ekonomska pravila, jer kad ih ne poštuje posledice stižu vrlo brzo, transparentno i onda imate posledice po funkcionisanje društva. Ma koliko to izgledalo da ne treba politički podržavati, uvek ću da budem za slobodnu ekonomiju. Bez slobodne ekonomije nema ni ljudskih sloboda. Slobodna ekonomija je suština funkcionisanja društva, ako nemate slobodnu ekonomiju, a recite mi, koji je model drugi koji postoji u ekonomiji i u društvu.

(Boško Obradović: Replika.)

Nemate kolega Obradoviću pravo repliku. Možete po amandmanu.
Po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uz ponavljanje da smatram da danas rukovodite zasedanjem Narodne skupštine na jedan dostojanstven i domaćinski način, želim da vam ukažem na povredu Poslovnika člana 104, jer mislim da sam iz tog razloga ima pravo na repliku u prethodna dva slučaja, gde se kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član isti poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Dakle, kada je konkretno kolega narodni poslanik govorio o mom shvatanju ekonomije i mom tumačenju podnetog amandmana, on je jednostavno pogrešno protumačio moje izlaganje. Ni jednog trenutka nisam rekao da treba pogrešno plasirati državna sredstva. Pa, ko bi to normalan rekao i uradio? Upravo je tajna ekonomije u tome da se ispravno plasiraju ta državna sredstva i da se ona obrnu u korist razvoja domaće privrede.

Dakle, mislim poštovana predsedavajuća, kojoj koristim priliku da čestitam današnji rođendan u ime poslaničke grupe Dveri, da sam imao pravo na repliku od strane predsedavajućeg iz prostog razloga što nekada radi korisnosti javne rasprave treba omogućiti repliku da bi se ispravilo pogrešno tumačenje koje je dao kolega narodni poslanik.

Prosto, ostajemo nedorečeni ako naše izlaganje tumači kolega narodni poslanik iz vlasti i red je da dobijemo repliku da bismo mogli do kraja da objasnimo šta smo želeli da kažemo, a ne da ostane senka na našem izlaganju, na osnovu tumačenja nekoga ko govori nešto potpuno suprotno, odnosno ko nas je pogrešno protumačio.

Tako, da smatram, radi sveukupne korektnosti i kvaliteta ove javne rasprave koja je do sada bila visokokvalitetna, možemo i dodati koju repliku opozicionim narodnim poslanicima da do kraja dodatno protumače svoje izlaganje i time pojasne šta su želeli da kažu. Hvala.

Kome ste želeli da replicirate?
(Boško Obradović: Prethodnom kolegi.)
Evo, zbog čestitke, da li može?

Hvala predsedavajuća, ovo je značajan doprinos ovoj raspravi.

Dakle, kolega koji je izlagao razne ekonomske teorije i zapravo želeo da kaže jednu stvar sa kojom se ja apsolutno slažem, da je najopasniji rizik koji nosi investiranje iz sopstvenih izvora finansiranja taj da će ona biti pogrešno plasirana. Da kada mi raspolažemo određenim državnim resursima i sredstvima i dajemo određene kredite ili na bilo koji drugi način finansiramo infrastrukturne radove, finansiramo domaću privredu, finansiramo kredite za mala i srednja preduzeća, da nosimo veliki rizik da se ta sredstva neće vratiti zbog loše poslovne sposobnosti i manjkavosti rukovodstva, recimo, u državnim preduzećima koja su partijska ili iz bilo kog drugog razloga.

Znači, tačno je, ako napravimo pogrešno plasiranje državnih sredstava imaćemo inflaciju i to će biti problem za našu državu, ne smemo da napravimo tu grešku. Upravo sam govorio suprotno, da mi imamo sigurne, da tako kažem, načine plasiranja. Imamo pouzdano plasiranje u one privredne grane koje su uspešne i profitabilne.

Ako IT pravi profit, uložimo u IT devizne, dužničke, hartije od vrednosti, kreditne linije i sve drugo sa čim raspolaže država, jer će taj IT da vrati to svojim daljim razvojem, svojim daljim profitom, svojim daljim izvorom. Nemojte da dajemo to tajkunskim firmama, partijskim firmama SPS koja neće vratiti kredit, jer to naravno da će voditi inflaciji. Znači, da ne dajemo „Agrobanci“ na čijem čelu je bio kadar SPS, pa je „Agrobanka“ propala, nego da damo tamo gde će se ta sredstva sigurno vratiti i da onda možemo da imamo sigurnost poslovana u Srbiji. Mislim da sam u tom smislu potpuno saglasan onome što ste rekli, samo sam želeo da pojasnim.

Hvala.
Reč ima Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsednice.

Ne znam sada o kojim tajkunskim firmama prethodni govornik pokušava da nametne neku svoju tezu. Tajkunske firme su postojale od 2000. godine pa negde sve tamo do 2008. godine i uništavale sve što je moglo da se uništi.

Da li je stranka u kojoj je možda nekada bio moj prethodni govornik u svemu tome učestvovala i doprinosila, on to najbolje zna. Socijalistička partija Srbije u tom pravcu nema razloga da se bilo čega stidi. Naprotiv, ima razloga itekako da se ponosi svemu onom što je radila.

Malopre sam i rekao i ponovo naglašavam i uvek ću naglasiti da je upravo taj period u kome SPS nije bila ni blizu vlasti period ruiniranja države, ruiniranja ekonomije, ruiniranja privrede.

Onaj ko to ne zna, može da nauči, da li u biblioteci ili na nekom drugom mestu, nebitno je, ali u svakom slučaju postoje mogućnosti da se do tih činjenica dođe.

Zahvaljujem se.

Hvala.
Ministar želi reč.