Privodite kraju kolega Martinoviću.

… privatizaciju preduzeća koje se apsolutno nikada nije desilo. To su radili kadrovi DS.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pomenut čuveni Cvijo Babić kao pozitivan primer.

Da vidimo kakve su to bile provizije, kolike su bile itd. da se videti iz jednog podatka. Taj hvaljeni Cvijo Babić, potpredsednik ovoga ovde koji ovde toliko sumnja je 26. jula 2011. godine odlučivao o ponudama za rezervne delove „Vodovodu Beograd“.

Vidite kako neki izgledaju sa leđa dobro i pametnije izgledaju.

Odlučivao je o ponudama, odlučivao je između dve ponude – „Multipartner“ i „Vatrosprem“. „Vatrosprem“ je dao ponudu od 2,4 miliona, a „Multipartner“, to mora da je Šuletom, što je učestvovao u onih milion evra u „Erste banci“ na računu, je dao ponudu od 7,9 miliona. Sada zamislite koja je ponuda u vreme čuvenog para Cvijo Babić i ovde ovlašćeni predstavnik stranke bivšeg režima prihvaćena. Da li je ovo nagradno pitanje, od 2,4 miliona ili ovu drugu od 7,9 koju je dao „Multipartner“? Naravno da je bio „Multirpartner“. Tri puta veću cenu su prihvatili i to je način na koji su oni poslovali. Zato je gospodin Martinović u pravu kada kaže da lopov uvek sumnja da su drugi lopovi.

Gospodine Rističeviću po amandmanu.
Replika, Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću da objedinim repliku i gospodinu Martinoviću i prethodnom govorniku.

Pominjati u tom kontekstu i predsednika DS i DS je veoma smešno, posebno kada se pominje privatizacija „JAT-a“. Dakle, vi ste poklonili „JAT“. Preuzeli na sebe dugove i građani su plaćali još nekoliko puta po par stotina miliona evra da bi on mogao da funkcioniše kako ste vi zamislili. Direktor platu od nekoliko desetina hiljada evra uz naravno sve ostalo što se dešavalo, a čitali smo u javnosti.

Dakle, ne možete govoriti o „Beogradu na vodi“ zato što treba da vas bude sramota da pričate o novcu koji ste u ime građana potrošili da bi svom partneru iz UAE stavili pare u džep. Treba da vas je sramota za to.

Tu nema apsolutno nikakvog razvoja. Plaćali ste jedno radno mesto 150 hiljada evra za radnika koji prima platu na tom gradilištu 20 hiljada dinara. Kako je to moguće, da vam je to razvojni projekat i pravite sada stanove koje će da kupe tako neki tajkuni po Beogradu, iz UAE…

(Aleksandar Martinović: Ja ću da kupim.)

Pa imate novca za to. Imate pet plata.

Situacija je takva da ste tamo izgradili kafanu koju vodi vrh SNS. Izgradićete hotel koji će voditi vrh SNS. Izgradićete šoping mol gde ćete verovatno da imate prodavnice kao vrh SNS i to vam je kao projekat za razvoj Beograda. Pri tom ste doneli zakon o tom „Beogradu na vodi“ i pričali da je tu ne vaš interes nego javni interes u pitanju, da je tu kultura, da je tu umetnost itd. Jeste tu umetnost kako vi sebi da uzmete pare i stavite u džep, ali nikakvog javnog interesa nema osim toga da vi postanete sve bogatiji i bogatiji u ovako siromašnoj zemlji.

Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Ima i nešto u onom prepoznavanju o kom smo slušali malopre. Dakle, kad se oni koji su navikli da sve rade uz proviziju, posredovanje, pa onda i odgovarajući tal, ovde brinu nad tim pitanjima, logično je, to rade zato što su tako navikli. Ne umeju da funkcionišu drugačije. Onda se pitaju, čitaju objašnjenje, traže gde su ti podaci, gde je ono što bi oni sigurno uradili, gde je onaj deo koji bi oni sigurno uzeli i kada to ne vide, kada toga nema, nije im jasno, nervozni su, usplahireni mašu ovde. Možda neće ministar, ali ja to kao poslanik mogu da kažem. Pri tome, prave greške, nervoza vodi da čovek srlja, pa onda i zvuči kao da nije završio osnovu školu. Zaista to tako zvuči sa vremena na vreme, pa onda ni elementarna matematika nije dobra, pa ni onda priče o tome koliki je dug, a koliki je bio. To sve može da se uradi na prste, i to ne kažem slučajno, pošto su neki navikli ne samo da računaju, nego i da rade koristeći prste.

Ako ćemo da pričamo o kafani, ko je učinio da diskusija u Narodnoj skupštini, pa zaista vrlo često, ume da podseća na birtiju? Nek se pogledaju malo međusobno, ne samo dok odgonetaju sami sebi odgovor na to pitanje, nego i dok se pitaju šta dalje. Znamo šta je bilo. Vidimo vrlo dobro i kako je danas. I pošto je to tako danas, tako se i prolazi na izborima, pa je nekima cenzus nedostižni plafon, ali nek se zapitaju šta dalje. Ne samo zbog toga što će videti da ta mala bara u kojoj izgleda ima puno krokodila sve više presušuje i da će vremenom nestati potpuno. Nego, nek pogledaju koliko preko svog ramena, tamo s one strane, i nek vide kako mogu da prođu ako se budu tom kafanskom pričom i tom estradizacijom bavili nadalje. Hoće li završiti, otprilike, na nivou nevažećih listića ili možda još koju desetinu hiljada glasova ispod njega. Dakle, te stvari nek odgovore sami sebi. Što se nas tiče, mi odgovore već vidimo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Orliću. Dva minuta.
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milorad Mirčić, Marinika Tepić, Zoran Živković i Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Mi, srpski radikali, i dalje insistiramo da sa velikim oprezom se ulazi u kreditne aranžmane i ovaj amandman je sledstven amandmanima koji govore da treba ovaj ugovor poništiti, odnosno ne potpisati ovakvu vrstu garancije od strane države. U članu 3. jasno stoji da će zajmoprimac da izmiruje obaveze, da vraća kredit, ali državne su garancije.

Ovde smo čuli u toku jučerašnjeg dana obrazloženje da se ova sredstva, pre svega, namenjuju za uklanjanje pepela koji je na TENT, odpepeljivanje, što bi rekao kolega, a onda smo čuli da to nije zbog nas, nego zbog naše dece. Mogu da razumem da neko može da koristi patetiku kao sredstvo da bi privoleo ili pridobio većinu u ovoj skupštini da glasaju, pa tako i u ovom slučaju. Ali, koliko to razmišljaju kolege kada se služe sa ovakvim argumentima, koliko razmišljaju da će ta naša deca da vraćaju ove kredite?

Drugo, uz ovaj ugovor trebao bi da bude sporazum. To što vi gospodo, koji predlažete ovaj zakon, predstavnici Vlade, nas ubeđujete da je sve u redu, a pri tome nedostaje sporazum, to je jedna stvar. Druga stvar je, treba jednom da raščistite za sva vremena, mi, srpski radikali, od Briselskog sporazuma ništa vama ne verujemo. Vi ste potpisnici Briselskog sporazuma i od tada vam ništa više ne verujem.

Što se tiče garancija za vraćanje, znate kako je to, imali smo nedavno situaciju da mnoga javna preduzeća nisu mogla da servisiraju svoja dugovanja, pa je

država, kao žirant, odnosno kao garant u situaciji da na dodatne obaveze mora da preuzme i te obaveze koje ne mogu da servisiraju javna preduzeća. Mi i dalje insistiramo da se što manje država upušta u ovakve ili slične aranžmane.