Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, meni je danas pripala čast da nekoliko predloga različitih akata obrazložim pred vama. Jedan se odnosi direktno na nadležnosti koje pripadaju ministarstvu kojem ja rukovodim, dok je nekoliko propisa koji se tiču Sektora saobraćaja. Pokušaću u narednih nekoliko minuta da vam približim koji su razlozi zbog kojih bih vas pozvao da u danu za glasanje podržite ove zakonske predloge.
Što se tiče Pariskog sporazuma, odnosno Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, mi smo pre nekoliko nedelja razgovarali ovde o Doh-a amandmanima i imali, mogu reći, jedan široki konsenzus u pogledu prihvatanja svih onih odredbi koje su tu bile sadržane. Ali, moram samo reći na početku da čitava priča počinje sa okvirnom Konvencijom UN o promeni klime iz 2001. godine, a kasnije se nadovezuje na Kjoto protokol i onda na Doh-a amandmane koje smo usvojili 21. aprila 2017. godine. Čitav ciklus ovih sporazuma zatvara se sa ovim Pariskim sporazumom, za koji je neophodno da ga ratifikuje 55 zemalja potpisnica, odnosno najmanje 55% od ukupnih globalnih emitera.
Mogu da kažem da smo se mi kao zemlja vrlo brzo uključili u ovaj čitav proces i među prvih deset zemalja definisali svoje ciljeve, koji nam je to, da tako kažem, target koji moramo da uvrstimo i u naše zakonodavstvo i u realnom životu da implementiramo kako bismo se na uspešan način borili sa ovim globalnim emisijama gasova. Naša zemlja je utvrdila da je taj naš cilj kome ćemo težiti 9,8% do 2030. godine u odnosu na referentu tačku, a to je 1990. godina.
Pomenuti cilj je zasnovan na postojećim sektorskim dokumentima koji se tiču strategije u oblasti energetike, oblasti saobraćaja, u oblasti poljoprivrede, u oblasti otpada. Dakle, jedna široka lepeza sfera društvenog života koja je uključena i s kojima mi nameravamo da na ovaj način rešimo jedan od problema s kojima se svet na globalnom nivou sreće. Pre svega kroz aktivnosti koje će se ticati investicija u unapređenju energetske efikasnosti, a tu najviše imamo posla, kroz korišćenje alternativnih izvora u oblasti zagrevanja naših gradova, najviše kroz toplane, kroz aktivnosti koje se tiču poljoprivrede, kroz aktivnosti koje se tiču saobraćaja. Možda će na početku ličiti da neki propisi, neki sporazumi, o kojima ću kasnije govoriti, u oblasti saobraćaja nemaju nikakve veze sa ovim Pariskim sporazumom, ali imaju i te kako veze. Danas je svet multidisciplinaran i moramo na različite načine da ga posmatramo.
Neko će postaviti pitanje - kakve mi konkretne koristi imamo od ovoga, osim što imamo troškove na prvi pogled kada govorimo o smanjenjima efekata gasa koji proizvode staklenu baštu? Imamo dva jako dobra izvora finansiranja. Jedan je Globalni fond za životnu sredinu i Zeleni klimatski fond. Svedoci ste svi da dolazi do promena klima, da nam se one naročito dešavaju u poslednjih nekoliko godina, da imamo jako puno problema, a pogotovo u poljoprivredi i upravo su ova dva izvora koja nam stoje na raspolaganju sa finansiranjem mogućnosti koje možemo da koristimo kako bismo unapredili našu poljoprivrednu proizvodnju i na taj način smanjili negativne efekte koji se dešavaju u našoj klimi, odnosno koji se pojavljuju sa sušom, visokim temperaturama ili sa poplavama.
Jedan propis, odnosno jedan nacionalni program, koji je po meni jako u vezi sa svim ovim, jeste par pitanja koja se tiču javne železničke infrastrukture, odnosno donošenja odluke o Nacionalnom programu javne železničke infrastrukture. Prosta je stvar, železnice i transport vodom su upravo u najdirektnijoj vezi sa smanjenjem zagađenja životne sredine koje proističe najčešće iz drumskog saobraćaja.
Ovaj nacionalni program javne železničke infrastrukture za period 2017-2021. godine proističe iz Zakona o železnicama i u tom nacionalnom programu definisani su prioriteti u pogledu izgradnje, rekonstrukcije, održavanja javne železničke infrastrukture. U njemu su definisani svi projekti koji treba da unaprede javnu železničku infrastrukturu, definisane su oblasti gde je urađena projektna dokumentacija i to u vrednosti od 2,3 milijarde evra kolika je vrednost tih projekata. Isto tako su definisani i oni projekti koji se tiču izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javne železničke infrastrukture za koje se izrađuju trenutno projekti.
Prioritet u ovom nacionalnom programu sigurno da će imati izgradnja javne železničke infrastrukture u okviru Koridora 10 i u okviru barske pruge. Dosta je time i urađeno u prethodnom periodu sa restrukturiranjem „Železnica Srbije“, gde smo dobili jednog subjekta koji se isključivo bavi infrastrukturom i dva subjekta koja se posebno bave transportom robe, a drugi koji se bavi transportom putnika.
Javnosti radi, mi imamo negde oko 3.739 kilometara pruge. U 2016. godini rekonstruisano je 43 kilometra pruge, a u 2017. godini do danas 58,2 kilometra pruge. Da ne bi neko imao bilo kakvu dilemu, jesu prioritet ovi glavni pravci koji postoje, ali isto tako i pruge koje su regionalnog i lokalnog karaktera su obuhvaćene ovim programom.
Jako je važno reći da je nama neophodno da javnu železničku infrastrukturu oplemenimo ovim projektima, rekonstrukcijama, iz jednog prostog razloga, jer budućnost transporta je u transportu železničkom prugom. Vi ste svedoci da je ovih dana i u Kini, u okviru Projekta „Pojas-put“, najviše bilo priče oko izgradnje železničke pruge od Beograda do Budimpešte. Upravo u okviru ovog nacionalnog programa je sadržana izgradnja, odnosno rekonstrukcija ove pruge kako bi mogla njome da se prevozi roba od Budimpešte, pa dole do Pireja. Jer, nemojte zaboraviti da je i Grčka pre nekoliko dana sa Kinom potpisala akcioni plan kako da unapredi svoju infrastrukturu i kako da svoje lučke kapacitete stavi potpuno u funkciju kako bi roba što brže mogla železničkom prugom da ide na pravcu od Pireja, preko Beograda, pa gore do Budimpešte i kako bismo imali jedan brzi transport, koji do sada nismo imali, a koji će se razvijati na prostoru od Novog Sada do Budimpešte brzinom od 200 kilometara na sat.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju i sporazuma koji se tiču vazdušnog saobraćaja koji su povezani sa Republikom Hrvatskom i sa Hong Kongom, administrativnim područjem, mislim da treba reći da se opet baca akcenat na trgovinu, a naročito u ovom delu koji se odnosi na trgovinu sa Rusijom. Pre svega u pogledu dozvola, povećanju kontingenta dozvola koji se stavljaju na raspolaganje i Srbiji i Rusiji, iz jednog prostog razloga što mi od 2008. do 2016. godine imamo nagli porast trgovine, a naročito u oblasti poljoprivrede.
Mi smo 2008. godine imali osam i po hiljada tona jabuka koje su transportovane iz Srbije na prostoru Rusije, a danas imamo već 160.000 tona. Upravo ovakve stvari su uslovile da dođe do donošenja, odnosno izmena ovih sporazuma koji se tiču drumskog saobraćaja, kako bismo sve više i više mogli da koristimo prednosti koje nam donosi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, odnosno sa celokupnom Evroazijskom unijom. Ista stvar je i sa Kinom. To su stvari koje će nam za budućnost koristiti i kojima ćemo biti vrlo verovatno, kako su uspostavljeni ovi bazni sporazumi, sve više i više konzumenti, i naši proizvođači, odnosno naši transporteri i svi oni koji učestvuju u ovom lancu.
Što se tiče vazdušnog saobraćaja, tu imamo dva sporazuma. Jedan se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine o vazdušnom saobraćaju i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju. Bezbednost na prvom mestu, mogućnost komunikacije sa dalekim prostorima kao što je ova Specijalna administrativna oblast, to su razlozi zašto vas pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge sporazuma i izmena sporazuma, a i ove prethodne zakone koji su bili na raspolaganju. Hvala vam puno.