Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršili ste član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretrese.

Dakle, ukoliko govorimo na ovakav način o jednoj instituciji Zaštitnika građana, pa da onda oni koji su ga predložili čak kažu da ne znaju ništa o njemu, ne možemo sa druge strane da se pravimo, odnosno vi kao predsedavajući, da Ustav Republike Srbije ne postoji, pa da vladajuća većina određuje ko može, a ko ne može da se bira na ovim izborima, ne samo na ovim, nego na svim izborima u Republici Srbiji. Svako ima pravo da bira i da bude biran u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom, a ne da se određuje u nekim raspravama u načelu o Zaštitniku građana, da li je neko imao prava da se kandiduje za predsednika Srbije ili neko nema prava da se kandiduje za gradonačelnika Beograda.

Mislim da je to veoma veliki propust sa vaše strane zbog toga što su ovakve stvari, upravo one koje utiču na to da se Ustav Republike Srbije ne poštuje u Srbiji. Ako vi hoćete konkretno hoćete da mi kažete da je ukinut, molim vas da obavestite i građane Srbije.

Gospodine Božoviću, samo trenutak, molim vas. U čemu je konkretno povreda.
Očigledno ne možemo da se razumemo.
Nemam nameru sa vama da vodim dijalog, ali vam postavljam konkretno pitanje.
(Balša Božović: Vi nemate pravo da vodite samnom dijalog, nego da vodite sednicu.)
Ja to i ne pokušavam.
(Balša Božović: Želim da obrazložim povredu Poslovnika.)
Ali to ne uspevate. I, ja želim da vas pitam u čemu sam povredio, konkretno povredio navedeni član Poslovnika 106?
(Balša Božović: Zato što niste reagovali na izlaganje prethodnog govornika.)
Gospodine Božoviću, obrazlaganju ukazane povrede Poslovnika, rekli ste da svako ima pravo da bira i da svako ima pravo da bude biran, a u ovoj Skupštini svaka poslanička grupa ima legitimno pravo na svoj stav. Koleginica Petrović je iznosila legitimno pravo poslaničke grupe PUPS i smatram da time nisam povredio navedeni član Poslovnika.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Balša Božović: Da. I, povreda Poslovnika.)
Odgovarajući nisam mogao da učinim novu povredu Poslovnika.
(Balša Božović: Kako niste? Molim vas, povreda Poslovnika. Ne određujete vi, predsedavajući kada je povreda Poslovnika.)
Dakle, ja predsedavam gospodine Božoviću, a sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Sa radom nastavljamo u 14,43 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, možemo da nastavimo sa radom.
Na listi prijavljenih imam narodnog poslanika Sašu Radulovića.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, danas na ovoj sednici raspravljamo o izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zatim izboru članova Fiskalnog saveta i izboru Zaštitnika građana. To su jako važne institucije sistema i sigurno ćemo se svi složiti da je potrebno da se na ova odgovorna mesta izaberu ljudi sa integritetom, ljudi sa nespornim profesionalnim kvalifikacijama, sa značajnim znanjem i iskustvom kako bi mogli da obavljaju ovako važnu ulogu u društvu.

Svi ćemo se složiti sa tim da je onda potrebno napraviti jednu dobru selekciju, da je potrebno videti kakvi su planovi rada, šta žele da rade na tim mestima, koja im je motivacija da se uopšte kandiduju za ovakve pozicije, odnosno da prihvate da ih kandiduju ovlašćeni predlagači, da nam objasne šta misle odnosno šta žele da rade kako bi građani to mogli da vide.

Ako radimo u interesu građana, a to je nesporna činjenica, ovde smo svi zbog interesa građana, a ne zbog partijskog interesa, je da na ove pozicije, kao i sva druga mesta u društvu, izaberemo najbolje i za ove konkretne pozicije na Narodnoj skupštini je, odnosno samim poslanicima je da se uvere da su kandidati koji su predloženi zaista najbolji, da ih pitaju pitanja, da s njima diskutuju njihove planove rada kako bi mogli uopšte da obave svoju važnu funkciju, a ona je ta da su ih građani izabrali da u Skupštini štite njihove interese i onda u ime građana i da postavljaju sva ova pitanja.

Nadamo se da se slažemo oko ovoga i da se slažemo oko suštine koja danas treba da se reši. Suprotno ovoj suštini je partokratija koja predlaže svoje partijske kadrove bez kvalifikacija i bez znanja na najvažnije funkcije u državi. Kako da utvrdimo razliku suštinski? Suštinski se ta razlika utvrđuje tako što se razgovara sa kandidatima, pravi se intervju, postavljaju se pitanja, oni odgovaraju. Bilo bi jako dobro da su i pre kandidovanja mogli javnosti da predstave i svoje biografije i planove rada, da onda recimo na javnom servisu u nekim emisijama predstave taj svoj plan, da se sučele, da međusobno razgovaraju ti kandidati, da građani mogu da vide koga biraju, da razgovaraju sa medijima i na kraju i sa poslanicima.

Ovaj jedan proces bi nam onda dao najbolje kandidate. Umesto toga dobili smo prijave kandidata koje su podnešene odborima Narodne skupštine, koji nezadovoljavaju ni jedan od ovih uslova. Recimo, za kandidate za Fiskalni savet nisu dostavljene biografije osim za jednog, a ovako vam izgleda jedno obrazloženje ministra finansija koji je predložio jednog člana Fiskalnog saveta. Znači, jedna rečenica. Pročitaću vam da vidite koliko Ministarstvo finansija poštuje narodne poslanike i njihovu ulogu selekcije kandidata.

Kaže, dopisom ste se obratili ministru finansija zahtevom da predloži kandidata za Fiskalni savet, u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, te s tim u vezi predlažem da se za člana Fiskalnog saveta izabere Nikola Altiparmatov. To je sve. Ovoliko i na ovaj način je Ministarstvo finansija obrazložilo svoj predlog člana ovako važne nezavisne institucije sistema.

Ovde imate primer kako to radi Narodna banka. To je takođe jedna rečenica. Jedna trećina te rečenice je navođenje broja Službenog glasnika u kome je objavljen Zakon o budžetskom sistemu. Ovo vam pokazuje kako izvršna vlast i kako institucije poštuju Narodnu skupštinu i kako poštuju ulogu poslanika u odabiru kandidata.

Ovo što je gore od toga je da se na sednici Odbora za finansije ni jedan kandidat nije pojavio. Ni jedan kandidat nije ni dostavio svoju biografiju, niti je dostavio plan rada, niti osvrt na ono što je radio do sada. Ovi kandidati koji su bili u prethodnom sastavu članovi Fiskalnog saveta je predložila prethodna vlast. Tada su izabrani i sada se biraju ponovo, bez ikakvog plana rada.

Da su se slučajno pojavili na tom odboru, ja bih imao mnogo pitanja za njih. Recimo, da li član Fiskalnog saveta podržava protivustavno smanjenje penzija i obrazloženje.

Kada pogledamo smanjenje deficita do koga je nesporno došlo, to je važna stvar i građani to treba da znaju, smanjiti deficit je jako bitno za Republiku Srbiju, međutim pitanje nije da li smanjiti deficit nego kako ga smanjiti. Ako pogledate malo kako je smanjen deficit, smanjen je tako što je država posegla u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Fiskalni savet je ovo podržao i to je jedna pogrešna politika. Dvadeset milijardi dinara uštede tako što je otet novac od penzionera, preko dvadeset milijardi dinara smanjenje plata, 15 milijardi dinara uvođenje akcize za struju, oko 17 milijardi dinara dobit koja ne postoji u javnim preduzećima, koja je povučena i stavljena u budžet. Povučeni su svi porezi, sve naknade, PDV sa 18 na 20%, sa 8 na 10%. Ukupno preko 50 milijardi dinara na takav način. Pitanje je šta je država uradila? Ni reči o tome.

Nismo imali ni priliku da razgovaramo sa kandidatima i da ih pitamo zbog čega s jedne strane podržavaju smanjenje penzija i na ovakav način opterećenje i građana i privrede, a s druge strane država ništa nije uradila da uštedi novac.

Ako pogledate stavke u budžetu, npr. na subvencije godišnje ide preko milijardu evra u konsolidovanom budžetu države, preko milijardu evra. Recimo, od toga je, a predstavnik predlagača je danas o tome govorio, na Fijat 2016. godine otišlo 35 miliona evra, otprilike nekih 12,5 hiljada evra po zaposlenom. Sada ih ima 2833, odnosno u 2016. godini ih je bilo, a godinu pre toga ih je bilo 3300. Znači, smanjenje broja zaposlenih tamo, subvencije su povećane oko devet miliona evra.

Inače, premijerka nas je takođe obavestila da su neto zarade tih zaposlenih 320 evra i da bi valjda radnici trebali time da budu zahvalni za to. S druge strane domaća privreda zapošljava po ceni od 390 evra po zaposlenom, tako da u Fijatu imamo da godišnje na neto zarade jednog zaposlenog Fijat izdvaja 3.800 evra, godišnja zarada, a da od države dobija 12.500 evra, a recimo domaći privrednici dobijaju nula evra subvencija, a s druge strane isplaćuju 4.600 evra godišnje.

Ne znam da li građani znaju takođe da Fijat u Srbiji ne plaća ni jedan porez. Ne plaćaju čak ni doprinose na teret poslodavca.

Poslaniče, pomozite mi…

Ja bih vas zamolio da me ne prekidate, pošto je o Fijatu predstavnik predlagača govorio, tako da imam pravo da se osvrnem na to.

Što da vas ne prekidam?

Znači, ova pogrešna fiskalna politika i monetarna politika i uopšte politika štednje u državi je nešto što je Fiskalni savet podržavao. Nisu se ni pojavili na sednici Odbora za finansije da odgovaraju na ova pitanja i da ovo malo prodiskutujemo.
Kako to 40 milijardi dinara u budžetu je otišlo na plaćanje aktiviranih garancija, kako nisu pažnju posvetili tome, nego govore o smanjenju penzija, koje bi trebalo da bude poslednja mera. Smanjenje penzija, odnosno otimanje penzija je poslednja mera kada država nema nikakv drugi izbor.
Kako nisu govorili, recimo, o tome da Er Srbija godišnje pravi ogromne gubitke oko 50 do 80 miliona evra svake godine i da su ti gubici pokriveni subvencijama. Zašto tu nije štednja? Da Železara 270 miliona evra, ovaj čitav cirkus sa menadžmentom iz Čehoslovačke, dve godina lutanja, toliki je ceh.
Znači, ovo su sve neke važne stvari o kojima bismo morali da razgovaramo na Odboru za finansije. Nažalost, nijedan kandidat se nije pojavio i predsednica Odbora je imala opravdanje, to nije ni neophodno, oni su već bili tu, što da iznose planove rada? Na koji način možete da ocenite kandidate ako ne možete da pročitate njihov plan rada?
Ovo je nešto što ne bi smelo da se dešava. Znam da je glavno opravdanje vladajuće većine da je ovako rađeno i u prošlosti, pre 2012. godine. Mi se slažemo, ali upravo to je ono što je pogrešno i to je ono što treba da se menja. Nikakve rasprave oko toga nije bilo.
Ista stvar je i sa članovima odbora za Agencije za borbu protiv korupcije. Ni kandidata ni predstavljanja planova, ni razgovor o njihovom integritetu, ni o iskustvu, ni reči, nego kao protočni bojler prođete kroz odbor i onda se pravimo ovde u plenumu Narodne skupštine da tobože razgovaramo o kandidatima, a u suštini završi se sa zvoncetom.
Pored toga imamo i pitanje izbora za Zaštitnika građana. Da pročita za građane ako ne znaju neke osnovne članove Zakona o zaštitniku građana.
Recimo, u članu 1. kaže – ovim zakonom ustanovljava se Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Veoma širok dijapazon i praktično Zaštitnik građana treba da štiti građane od bahate države, tamo gde je država bahata, i da ne radi samo, recimo, po predstavkama i pritužbama građana, nego i da samoinicijativno uočava mesta u društvu gde se država bahato ponaša, gde se krše prava građana. Građani na kraju završavaju na sudu za ljudska prava u Strazburu zato što država nije u stanju da odgovori na njihova elementarna prava.
Zatim u članu 5. kaže da Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove.
Jedan - da je diplomirani pravnik.
Dva - da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.
Tri – da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Četiri – da ima zapaženo iskustvo u zaštiti građana.
Nažalost, predloženi kandidat za Zaštitnika građana nije dostavio niti informacije o tome da ispunjava tri od četiri uslova, niti je na samom Odboru na kome se diskutovalo o njegovom predlogu i o kome se glasalo o njemu, nije dostavo svoj plan i program rada, niti je odgovarao na pitanja koja su mu postavljena. Tri puta sam ga pitao jedno te isto pitanje, tri puta na njega nije dogovorio. Našao je onda zaštitu od strane predsednika Odbora, koji je obavestio sve kandidate, pa i njega, da ne moraju da odgovaraju na pitanja poslanika, da je to njihovo pravo da ako hoće da odgovore mogu, ako ne, ne. Ovim pokazujemo koliko je recimo, predsedniku Odbora važna uloga parlamenta, i koliko ih u stvari, uopšte diskusija ne interesuje.
Pitanja koja smo postavili su se ticala pitanja moralnih i stručnih kvaliteta, zapaženog iskustva u zaštiti prava građana.
Naravno, sasvim je moguće da neko ko je studirao 13 godina, ko ima prosek 6,7 moguće je da bude dobar Zaštitnik građana. Malo verovatno, ali moguće.
Kada je takva situacija onda je naravno na poslanicima u tom intervjuu u razgovoru sa kandidatom da ga pitaju pitanja da bi ustanovili u tom razgovoru da li ima potrebne kvalifikacije, ili ne, i da li će biti dobar kandidat za Zaštitnika građana, da odgovara na pitanja.
Nažalost, bili smo uskraćeni za sve to na samom Odboru, pošto ništa od ovoga nismo čuli.
Takođe je moguće da neko ko je bio u skupštini fudbalskog kluba Crvene Zvezde, kako je tamo došao, ne znamo, sudija, da nakon toga napusti tu skupštinu i pređe u Skupštinu Partizana. To je sasvim moguće.
Moguće je i da neko ko to uradi ima kredibilitet i moralni integritet, međutim, malo je verovatno. Na tom odboru nismo imali priliku da čujemo obrazloženje Zaštitnika građana ako je sedeo na tim skupštinama sa ljudima koji su trebali da budu procesuirani, kako je moguće, prvo da je sedo tamo, a drugo da je prešao iz jednog kluba u drugi? To zaista ne zvuči kao nešto što je logično.
Međutim, najvažnija stvar od svih je nigde plana rada Zaštitnika građana, isto kao i za Fiskalni savet isto i kao Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, isto kao i za Zaštitnika građana, nigde plana rada da kaže, recimo koje su to oblasti društva na koje bi obratio pažnju, gde su glavni problemi i kako misli da ih rešava? To je suština, to je moglo da opravda sva ova ostala pitanja koja javnost ima. Međutim, kada to ne uradite onda nemate kredibilitet za ovu poziciju.
Funkcija Zaštitnika građana izuzetno je značajna, isto kao i pozicija članova Fiskalnog saveta i Agenciju za borbu protiv korupcije. Tu se suštinski traže ljudi koji imaju integritet, koji imaju znanje i koji imaju iskustvo. Mi imamo forme koje dozvoljavaju godinama, ne samo ova vlast nego i prethodna, da na ta najodgovornija mesta dolaze loši partiski kadrovi, koji onda ne mogu da odgovore zahtevima građana i u stvari, ne štite građane od toga kako država troši novac, odnosno neodgovorno kako partiju upravljaju državom ili od bahatog ponašanja državnih organa, nego praktično štite njih od građana.
Na primer, Zaštitnik građana ima nadležnost da kontroliše RTS, da kontroliše REM, jer tamo je ugroženo pravo građana na informisanje. Ima pravo da kontroliše RIK, jer tamo je ugroženo izbornog prava građana. Na primer, izborno pravo dijaspore, krađe se dešavaju, nikakve kontrole nemamo.
Ima pravo Zaštitnik građana da kontroliše Narodnu banku, zašto ništa nije uradila da se kriminalni ugovori u švajcarskim francima ili da ih imamo u Srbiji i da toliki broj građana bude prevaren.
Ovo su sve neke stvari o kojima bismo razgovarali da je kandidat hteo da odgovara na bilo koje od pitanja koje mu je postavljeno. Umesto toga, imamo glasanje na zvonce.
Za kraj, kazao bih i sledeće.
Pošto na svako moje izlaganje, nakon mene dođe jedan od predstavnika vlasti koji vređa, kršeći član 107. stav 2. Poslovnika, nadam se da ovaj put predsednica skupštine neće da ove rasprave budu o meni, jer kad se ja budem kandidovao za neku funkciju onda su rasprave o meni, nego da će opomenuti sve govornike iz vladajuće većine da se bave suštinom i da odgovaraju na pitanja koja im se postavljaju. Hvala vam.

Povreda Poslovnika. Izvolite Srbislav Filipović.

Hvala predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 107. gde kaže u prvom stavu – Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, rekao bih građana, jer kada iznosite brutalne neistine u Narodnoj skupštini vređate i dostojanstvo svih nas koji smo ovde, ovog visokog doma i građana Republike Srbije.



Kako je to povređeno dostojanstvo? Tako što kažete da se vi borite, gospodine, protiv partokratije, borite se na taj način što predlažete za Zaštitnika građana, za nekoga ko treba da bude na čelu jedne nezavisne institucije, čoveka koji je šef odborničke grupe vaše partije u pokušaju ili šta je to već, družine radi interesa, družine radi neplaćanja poreza ili čega već, čoveka koji je odbornik u toj opštini, čoveka koji je predsednik gradskog odbora vaše grupe partije u pokušaju, r, tako vi gledate na partokratiju, tako vi gledate na nezavisnost institucija. Zar može neko ko je član političke partije da nezavisno obavlja instituciju Zaštitnika građana? Kako će on da ih štiti?