Zahvaljujem, predsedavajući.
U diskusiji smo čuli da izborom Fiskalnog saveta treba u stvari da se pokrije pogubna politika SNS, pa onda da su oni gori još od MMF-a, s druge strane da Vlada ne sluša te ocene, a sa treće strane se citiraju njihovi članovi kako govore da Vlada vrši skrivanje nekih subvencija na najgori netransparentan način i kako u stvari nikako da ova Vlada smanji troškove poslodavaca, odnosno da relaksira privredu.
Sada, nismo razumeli da li određeni ovlašćeni predlagači podržavaju predloge za ovaj Fiskalni savet, za članove Fiskalnog saveta ili osporavaju, ali ne bih rekla da osporavaju ako se pozivaju na ono što oni rade. Ali, da vidimo šta je to ostavljeno SNS da radi za vreme funkcionisanja Fiskalnog sveta od 2011. godine, do 2012. godine.
Znači, SNS zajedno sa SPS je preuzela Vladu da rukovodi državom koja je imala 15,6 milijardi evra javni dug. Pored toga, ostavljeni su dugovi od 4,2 milijarde kamate na kredite koje su oni podigli. Zatim, jedna milijarda evra PDV-a koji nije plaćen. Zatim, 1,6 milijardi krusnih razlika. Zatim, 400 miliona evra subvencija za poljoprivrednike koje nije isplatila, ta Vlada do 2012. godine. Zatim, 200 miliona evra na osnovu sudskih presuda, vojnih penzionera koje tadašnji ministar Šutanovac to potpisao i uslovio da se to na taj način radi. Da li je tako, da se vojni penzionerima ne daju penzije, da im se na određeni način nivelišu sa civilnim penzijama i samim tim oni su stekli pravo da preko suda traže praktično onu naknadnu razliku koja ima pripada.
Prema tome, sve to kada saberete, 7,6 milijardi evra, plus 4 godine po 750 miliona evra je išlo za firme u restrukturiranju. To vam je 10,6 miliona evra, sa ovim 15,6 javnog duga, dolazite praktično na cifru koja je ostavljena u amanet SNS da vodi državu i da sprovede određene ekonomske reforme da bi ova država funkcionisala i njen budžet na održiv način, a da bi dalje mogli da živimo i radimo normalno u skladu sa funkcionisanjem svakodnevnog života građana Srbije.
Sada kada imate mogućnost da otvorite fabrike, da stvorite takav politički ambijent gde će strani, direktni investitori želeti da dođu u Srbiju, otvore nove fabrike, znači mora da promenite određene zakone.
Mi smo se u ovoj Skupštini u protekle četiri godini bavili se ekonomskim reformama i promenili preko 600 zakonskih akata, od kojih su sigurno 200 bili koji se odnose na ekonomske reforme. Nakon toga dolazimo do toga da je otvoreno preko 50 fabrika, ali nije moglo da se radi ukoliko ne postoje određena podrška, subvencije, znači otvaranje novih radnih mesta. Zbog čega mi imamo subvencije koje ne može Vlada da prikaže do kraja? Pa, zato što smo nasledili i „Fijat“ i ugovor sa „Fijatom“, ali i JURU i druge fabrike koji su pravljene pod ugovorima da su velika poslovna tajna, jer ukoliko izađete sa tim ugovorima u javnost, vi snosite odgovornost za odavanje poslovne tajne i država iz budžeta moraće da plati kaznene poene koji nisu mali uopšte. Prema tome, mi bi danas došli u poziciju da ne samo plaćanjem kazni jednostavno stvarate nebezbedan poslovni ambijent u Srbiji da investitori ne bi hteli ni da dođu, što je bio slučaj do 2012. godine.
To je odgovor kada govorimo o subvencijama, a kada govorimo o tome da ćemo smanjiti troškove poslodavcima, da jednostavno poreske određene zakonske predloge, otvorimo mogućnost da se smanje troškovi za poslodavca, pogotovo za privatna preduzeća, onda dolazimo do toga, osnovna pitanja od čega?
Znači, ukoliko imate dobre poslovne rezultate, a poslovni rezultati su se pokazali kao dobri u 2016. godini i otvaraju se u prvom kvartalu, odnosno u prvoj polovini 2017. godine, tek pri kraju godine kada vidite da postoje određeni rezultati u poslovanju, možete da kažete da možemo da donesemo zaista pozitivne mere koje će biti u smislu naplate poreza, čime će država normalno manje prihodovati, ali će zato poslodavci imati manje troškove.
I to je odgovor na ova pitanja zbog čega Fiskalni savet otvara određena pitanja na koje možda i on nema odgovore, ali pita Vladu u javnosti i Vlada odgovora, odnosno Ministarstvo finansija odgovara na ovaj način.
U novim slučajevima je Fiskalni savet preoštar i u mnogim slučajevima on podiže lestvice i to namerno radi, ne samo zbog tega što tera Vladu da jednostavno prati to, već jednostavno želi da pokaže da svojim ekspertskim mišljenjem želi da postavi visoke ciljeve, jer da ste te ciljeve slušali do 2012. godine ne bi ostala sva ova dugovanja o kojima sam govorila.
S toga, mislim da je potpuno na određeni način neprincipijelno napad vršen i na jedan politički neadekvatan način uopšte, bilo koja retorika korišćenja po pitanju Fiskalnog saveta i ekonomske politike Srbije i pokazuje jedan opšti stepen nepoznavanja uopšte trenutne situacije, a to je u stvari, verovatno cilj da bi se politički izašlo iz anonimnosti, da bi one neke procente koje ste dobili 2,24% možda podigli na 3%, da bi ste bili popularni u narodu, jer uvek je najbolje napadati onog najjačeg da biste stvarali svoj neki kredibilitet u društvu. E, to građani Srbije danas prepoznaju i zbog toga nikada neće dati podršku ovakvim političkim strankama. Hvala.