Poslaniče, molim vas…

Samo da završim, poslednja rečenica.

Samo u vezi člana 107. molim vas.

To je dostojanstvo Narodne skupštine. Nije lepo da se laže. Narod kaže: ko laže, taj možda i krade, a ko možda i krade, ako se dokaže ide možda i u zatvor, a sasvim sigurno ko ne plaća porezu u normalnim državama ide u zatvor. Hvala vam.

Da li želite da glasamo o povredi člana 107?
(Srbislav Filipović: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković, povreda Poslovnika.

Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. stav 8. – u slučaju da narodni poslanik zloupotrebi pravo iz stava 1. predsedavajuća treba da oduzme ovo vreme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi.

Kolega se javio po Poslovniku, a ušao je u repliku i ušao je upravo u ono na šta je kolega Radulović upozoravao vas, predsedavajuća, da ne dozvolite da se desi, što ste vi potpuno namerno učinili.

Da vas podsetim – vaša je dužnost da vodite računa o redu na sednici i da ne dozvolite ono što Poslovnikom nije dozvoljeno, znači, ne da saslušate kršenje Poslovnika, pa onda da kažete jeste u pravu, nije u pravu, nego onog trenutka kada neko uđe u kršenje Poslovnika, da ga prekinete i da ga opomenete da je ušao u kršenje Poslovnika, što vi uporno izbegavate da uradite, evo, ima tome više od godinu dana.

Shodno tome i činjenici i da ste bili upozoreni da će se ovo desiti i zamoljeni da to ne dozvolite, a vi ste to ipak dozvolili, ja bih predložila da u skladu sa članom 109. sami sebi izreknete opomenu. Hvala.

Nasmejali ste me, poslanice, pošto najčešće iz vaše poslaničke grupe dobijam kritiku da prekidam poslanika koji zloupotrebljava Poslovnik odmah posle prve, druge rečenice, vikom na mene najčešće morate da dozvolite da čujete sve što imamo da kažemo itd. Taman ja to usvojim i sad opet ne valja. Tako da, ne znam više šta da radim.
(Branka Stamenković: Da se glasa o povredi.)
Glasaćemo, to je neminovno. Glasaćemo sigurno da li sam ja povredila Poslovnika. Ali ne znam ko me je i kad upozorio da će neki od …
(Branka Stamenković: Kolega Radulović kada je govorio.)
A, ne, on je govorio 20 minuta na svoj način o predloženim tačkama dnevnog reda. Nisam razumela da je govorio o mogućnosti zloupotrebe povrede Poslovnika unapred. To ne postoji.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, ovlašćeni predlagač.

Zahvaljujem.

Imali smo prilike da čujemo da na Odboru nisu pozvani kandidati i da je prekršen Poslovnik o radu i zakon. Zarad istine, moram da kažem da Zakon o budžetskom sistemu, koji definiše Fiskalni savet, je član 92a i član 90b. Član 92b kaže da članovi Fiskalnog saveta predlažu predsednik Republike Srbije, predsednika Fiskalnog saveta, pod dva, ministar predlaže jednog člana, pod tri, guverner NBS takođe jednog člana. Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja. Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta i nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinu, čime preuzimaju dužnosti.

Na osnovu člana 55, znači, Odbor je doneo, članom 55. su definisane nadležnosti Odbora za finansije, kao i da Odbor razmatra izveštaj DRI i ostale institucije koje su u nadležnosti ovog odbora kontrolišu primenu republičkog budžeta i Odbor obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.

Znači, razlika izbora članova i predloga drugih institucija sa kojima smo vršili izbore sa kandidatima je definisana zakonom. U drugim zakonskim rešenjima postoji jedan stav u članu koji kaže – odbor će obaviti razgovore sa kandidatima koji su predloženi. U ovom zakonu to ne stoji.

Prema tome, da smo i zvali kandidate da dođu na razgovor, praktično bi prekršili i Poslovnik i zakon, a zbog toga ih i nismo pozvali. Potreba je bila da se kaže na odboru da smo prekršili i Poslovnik i radu i zakone zato što ih nismo pozvali. Naravno, to je velika kleveta koja želi da se javnom mnenju prezentira kako kršimo Poslovnik o radu i zakon, što naravno nije istina.

Sa druge strane, kada govorimo o tome ko treba da budu kandidati, nekako se nisu dosadašnji predstavnici opozicionih stranaka bunili kada su Fiskalni savet u svojim ocenama davali svoje određene predloge koji su previše pokazivali podizanje lestvice za funkcionisanje, pogotovo kada su bile plate i penzije u pitanju, tako da nisu osudili ni onda kada je prethodni ministar Šutanovac protivustavno praktično nivelisao vojne penzije sa civilnim penzijama, pa je izazvao sudske postupke koji su koštali budžet Srbije preko 200 miliona evra do 2012. godine, a ostavili ovoj vlasti da nađe načina kako će da obešteti te penzionere.

Prema tome, sve ono što smo imali prilike da čujemo je neko stanovište koje pokazuje da ne postoji uopšte koncept odgovorne ekonomske politike, nego samo potreba da se izađe iz političke anonimnosti i da se napada Vlada koja je do pre neki dan bila gospodina Vučića, a sada i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada kojom sada predsedava gospođa Brnabić. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, ja ću, ukoliko to kolega koji me je tužio za reči izgovorene za govornicom dozvoli, probati da komentarišem današnji dnevni red.

Upravo taj kolega je ovde najglasnije govorio o partokratiji. O partokratiji nam je danas govorio čovek koji je svog šefa beogradske partije, evo snažno nastupa prema napolju, koji je svog šefa odborničke grupe i šefa beogradske partije predložio ni manje ni više nego za Zaštitnika građana. Valjda je video od onog žutog preduzeća, pa je i on rešio, videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. To je narodna izreka.

Dakle, video je on da to može, da je u pokrajini bilo tri Ombudsmana koja su bila partijski opredeljena, da je jedan bio savetnik Bojana Pajtića i član partije i sa te savetničke funkcije sa 83 godine postao pokrajinski Ombudsman. Takođe, verovatno je video i da državni sekretari iz redova žute partije mogu vrlo brzo da napreduju i da postanu pokrajinski zaštitnici građana.

Ja moram reći da bivši Zaštitnik građana, da je radio u skladu ne sa zakonom, suprotno zakonu članu 10a o Zaštitniku građana, ali je radio u skladu sa programom i statutom svojih partija. Na kraju je i završio kao kandidat više opozicionih stranaka, što govori dovoljno o moralnim karakteristikama Zaštitnika građana, koji pre svega građane i njihova ljudska prava treba da štite od upravnih organa i zloupotrebe koje političke stranke mogu da vrše na raznim nivoima, od lokala, preko grada, do Republike. Naravno da on nije zaštitio nijednog građanina, ali je zaštitio samog sebe. To je jedini građanin kojeg je on zaštitio i on mene nije podsećao na Zaštitnika građana.

U Švedskoj je 1809. godine nastao ili postao ombudsman, sa ciljem da štiti narod od vlasti. To je osoba sa posebnim sluhom za narod. Da li vama Saša Janković liči da ima tog sluha? To je špijunsko-politički proizvod koji je dobio, između ostalog, 80 hiljada funti od britanske ambasade. Od tog trenutka, on više nije bio ni 5% Zaštitnik građana, nego je bio politički protivnik svih funkcionera koji su vršili vlast u Republici Srbiji. To je osoba koja je bila krajnje bahata, koja je u radno vreme maltretirala svog psa, ona pasja kola o kojima se govorilo mora da je vukao pas Zaštitnika građana. Mislim da je nama trebao i zaštitnik pasa, toliko je maltretirao tog kera…