Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani i građanke Republike Srbije, premda danas u Skupštini razgovaramo o jednom tehničkom kadrovskom pitanju, nesumnjivo je za sve nas da znamo da će predloženi kandidati uz podršku vladajuće koalicije biti izabrani, to je rutina, jer kad su rutinski sa 157 glasova izabrali Anu Brnabić i ostale ministre za staru-novu Vladu, tako će uspeti i u ovom slučaju.

Međutim, mi se danas bavimo jednom izuzetno ozbiljnom oblašću, oblašću ljudskih prava i sloboda. Zato me čudi što umesto da pričaju o kvalitetima kandidata koje su predložili, jer ti su predlozi došli iz vladajuće koalicije, predstavnici SNS i njihovih koalicionih partnera se obrušavaju na bivšeg Zaštitnika građana i na aktuelnog Poverenika za slobodu pristupa javnim informacijama i zaštitu podataka ličnosti, gospodina Šabića.

Šta to govori? Govori da niste ništa naučili. Na onaj način na koji aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, po svom ličnom priznanju je rekao da nije razumeo šta se dešavalo u Evropi i svetu u vreme pada Berlinskog zida, ali ja vas uporno podsećam, ne samo Berlinski zid, vojno-politički zid, sovjetski blok je upravo pao i završio u kolapsu zbog problema nedovoljne zaštite ljudskih prava i sloboda, i ekonomskih i političkih. Tu grešku vi ponavljate upravo danas.

Danas smo mogli da čujemo neuobičajenu lekciju predsednice Skupštine Maje Gojković, koja je ne samo, da tako kažem, dala političke packe gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću, nego isto tako i budućem kandidatu Zoranu Pašaliću, pa mu je rekla u stvari, u prenesenom ili bukvalnom značenju, da zaboravi bilo kakve političke ambicije, da je on, eto tako, po volji vladajuće većine. To je neuobičajeno.

Mi ne moramo da znamo imena Ombudsmana čak ni u Srbiji, ako ne znamo u okruženju ili ako ljudi u EU i u evropskim zemljama ne znaju imena Zaštitnika građana. To je dobro za demokratiju. Čak imate zemalja gde se ne zna ni ime predsednika. Eno, uzmite Holandiju ili neke druge zemlje, predsednika države ljudi ne znaju, zato što imaju poverenja da će onaj ko je dobio većinu postupati po Ustavu. Ovde to nije slučaj. Vi non-stop udarate packe iz oblasti ljudskih prava i sloboda. Na udaru su mediji, nekad su na udaru građani, nekad seljaci, zavisi kako se ko buni. To nije dobro. To nije Srbija. Podsećam vas da čak i u vreme Titove Jugoslavije, da tako kažem, i Republike Srbije bio je veliki standard zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evo, i gospodin Zukurlić je podsetio na neke nemile slučajeve.

Prema tome, ja vam kažem da Srbija propušta šansu da bude šampion ljudskih prava. Na kraju krajeva, 600 hiljada građana koji su glasali za Sašu Jankovića rekli su da je on uradio vrlo dobar posao. Prema tome, ja vas sada podsećam na onu čuvenu rečenicu koju su rekli u vreme donošenja Sretenjskog ustava – taj francuski rasad u srpskoj šumi neće se dobro primiti, ali klica i seme ljudskih prava i sloboda se vrlo dobro primilo na srpsko tlo i vi ne možete sa vašim političkim otrovnim pesticidom da ga zatrete.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo ova dva dana raspravljali o tri veoma važna predloga za funkcionisanje tri nezavisne institucije. Ja sa ovim što je rečeno za ova dva dana mogu da se složim delom, a sa nečim ne. Iskoristiću ovih svojih pet minuta da kažem svoj utisak, da nam je 10 godina i dva mandata trebalo da u pravni sistem uspostavimo temelje institucije Zaštitnika građana.

Sve bi bilo u redu da prethodni Zaštitnik građana Saša Janković nije počeo da koristi svoju funkciju u političke svrhe, pripremajući se i koristeći svoju funkciju za kandidaturu predsednika države. Svi oni koji su danas i juče osporavali kandidaturu Zorana Pašalića za Zaštitnika građana i podršku poslaničke većine tim povodom, želim da im kažem da smo mi 2012. godine u ovom visokom domu imali apsolutni konsenzus svih političkih stranaka i poslaničkih grupa, znači i pozicije i opozicije, i svih nevladinih organizacija i da je on bio jedinstven slučaj u tome što je zloupotrebio funkciju Zaštitnika građana, što je politizovao i što je dozvolio svojim postupanjem da se izgubi sinergija koja je postojala u društvu tim povodom. Ne znam kada ćemo imati takvu situaciju ponovo, ali je više nego jasno da smo je olako izgubili i da smo jedina zemlja u kojoj se Zaštitnik građana sa svoje funkcije kandidovao za predsednika države, koristeći državne resurse za svoju političku karijeru.

Zakon jasno propisuje nadležnosti Zaštitnika građana. Ova institucija mora da bude nezavisna, posao Zaštitnika građana je da prepozna kada su ljudska prava ugrožena i da reaguje zbog toga. Zaštitnik građana mora da bude visoko moralna ličnost, kao i da ima odgovorno i profesionalno postupanje u skladu sa mandatom i nadležnostima koje nosi jedna tako značajna funkcija.

Veoma je važno da budući Zaštitnik građana sarađuje sa parlamentom Srbije, da sarađuje sa nevladinim organizacijama, da bude u kontaktu sa građanima Srbije. Svi oni koji su u svojoj diskusiji na neki način okrivili volju većine za podršku novom Zaštitniku građana, uz odsustvo dijaloga, želim da ih podsetim da su propisima jasno i precizno definisani uslovi i postupak za izbor Zaštitnika građana i da su voljom većine u ovom visokom domu izabrani i uvaženi revizor Sretenović koji ovde sedi i prethodni Zaštitnik građana i poverenica.

Međutim, ovde se radi o nečem drugom. Ovde se radi o jednom besmislenom pokušaju osporavanja legitimiteta većine i legitimiteta većine da predloži kandidata za Zaštitnika građana i što je, po meni, još takođe na neki način nečuveno, osporavanje biografije kandidata Zaštitnika građana koga je predložila većina. Znate, kada nekom ne možete ništa drugo da nađete i da mu osporite bilo šta u njegovoj biografiji, u njegovom minulom radu, onda mu prebrojavate koliko je puta polagao neki ispit, koliko je godina studirao, izvlačeći to na jedan veoma ružan način iz konteksta, ne uzimajući u obzir životne okolnosti zbog toga.

Ono što je nesumnjivo je da kandidata većine za Zaštitnika građana gospodina Pašalića karakteriše bogato radno iskustvo, stručnost i rezultati koje je imao u dosadašnjem radu. Takođe, veoma je važno da ovu instituciju treba ojačati, da je treba depolitizovati i možda najbolje govori šta znači argumentovana i konstruktivna kritika koja postaje pokretač određenih promena je upravo i predlog za predsednika Fiskalnog saveta. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati sva ova tri predloga.

Hvala puno.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
Izvolite, kolega Vesoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zbog malo vremena govoriću o dve od ove tri teme. Naravno, najviše vremena uzela nam je ovih dana svima nama priča o Zaštitniku građana. Malopre je predsednica Skupštine vrlo lepo nešto rekla i meni se to svidelo. Kaže – da smo u prvom razredu naš govor bi počeo „Janković je bio loš Zaštitnik građana, a Pašalić će biti bolji“. Potpuno se slažem, Janković je bio loš. Ja bih uz to „loš“ dodao još nekoliko atributa – “jako loš“, „užasno loš“, ali se sa drugim delom ne mogu složiti. Ne mogu se složiti jer da li će Pašalić biti bolji ili gori, mene kao narodnog poslanika treba da opredeli nešto što se zove njegovom biografijom.

Čuo sam, vi ste pokušavali da branite, da pričate po zakonu od nekih četiri uslova koje bi on kao kandidat za Zaštitnika građana trebalo da ispuni, on po svemu sudeći ispunjava samo prvi - da je završio Pravni fakultet. Ali to njegovo završavanje Pravnog fakulteta je nešto što mene nikako ne može da fascinira jer osoba koja je studirala 13 godina i nakon 13 godina studiranja imala prosečnu ocenu 6,73, pa onda jedno sedam godina se bavila radom u advokatskoj kancelariji, pa relativno kasno položila ispit i ušla u pravnu struku, pa onda u toj pravnoj struci bavila se pitanjem rada u prekršajnim organima, uz dužno poštovanje svih onih sudija koji tamo rade. Neki eminentni profesori Pravnog fakulteta meni su objašnjavali da su prekršajni sudovi, kaže – relikt komunizma. Oni su uvedeni u ono doba kada je policijskoj represiji koja je sprovođena na stanovništvu trebalo dati brzi sudski legitimitet, pa su mi čak pojasnili da EU kojoj toliko težite će da stavi pred nas zahtev da se ti prekršajni sudovi i ukinu. Dakle, ni taj segment njegovog rada nije nešto što će mene da fascinira.

Ali jedna druga stvar u celoj priči meni smeta i najviše me boli. Recite mi, a ja taj odgovor nisam čuo, svi su pričali – kako je moguće u zemlji Srbiji i po starom Zakonu o visokom školstvu i po novom Zakonu o visokom školstvu, da osoba koja je imala srednju ocenu 6,73 upiše postdiplomske studije? Ja znam da se uvek tražila minimalna ocena osam. Kako je dotični gospodin magistrirao? Kako je moguće da je sa 6,73 upisao postdiplomske studije? Nisam dobio odgovor, ali bih voleo to da vidim. Da li je to razlog što je napravio otklon, pa umesto magisterijuma na Pravnom fakultetu otišao da magistrira na FON-u? Meni priča nije jasna. Po onome kako sam ja u razgovoru sa, opet ponavljam, eminentnim profesorima Pravnog fakulteta saznao, to je, bogami, protivzakonito.

Kako će Zaštitnik građana da bude onaj ko je uradio nešto što nije u skladu sa zakonom? Zato ja za takvog Zaštitnika građana neću glasati. On ne može da bude moj Zaštitnik građana, bez obzira što je onaj prethodni bio nikakav. Ali i kod tog prethodnog malopre sam čuo jednu priču. Tačno je, on je podneo ostavku na mesto Zaštitnika građana neposredno pošto se kandidovao za predsednika države, ali mi smo, gospodo iz vlasti, i mi smo, gospodo iz opozicije, kao narodni poslanici imali prilike da ga razrešimo odmah, da sazovemo sednicu i da ne dozvolimo da u kampanji koristi državna sredstva kao nešto što je njegovo. Nažalost, politička procena je bila takva da to ne treba raditi, tako da ću se ja setiti ovde moga profesora koji je govorio – neka mene meni, trebaću ja sebi. Nijedan ni drugi neće biti moj Zaštitnik građana, ja o njima ne mogu da dobro mislim.

Taman sam pomislio da ovaj loš prosek predstavlja trend koji SNS zastupa jer ja dosta često sa rezignacijom govorim o ovome, jer to je loša poruka studentima, kada sam dobio izuzetan predlog od predsednika države gospodina Aleksandra Vučića da za kandidata u Agenciji za borbu protiv korupcije bude predložen mlad doktor Stanković Miloš. Ja sam video jednu briljantnu biografiju. Sa 23 godine završio je Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,55. Osam godina nakon toga doktorirao je i sve je to bilo briljantno i zaista ja sam rekao – izuzetan primer. Međutim, uzmem ja i počnem da gledam njegovo radno iskustvo iz biografije i neke stvari meni počnu da upadaju u oči.

Kaže – 2008. godine primljen je za zvanje saradnika u nastavi za užu naučnu oblast građevinsko-pravnu, predmet – nasledno pravo. Pa 2009. godine je proizveden u zvanje asistenta za užu oblast građevinsko-pravnu, predmet – nastavno pravo. Pa mu obnovljeno 2012. godine zvanje asistenta za predmet – nasledno pravo. I onda odjednom, 2016. godine biramo ga za docenta za užu naučnu oblast – pravna istorija, predmet – uporedna pravna tradicija i retorika.

Meni to nije bilo jasno i zovnem opet one malo pre pomenute profesore fakulteta i pitam kako je to moguće? Kažu - Veso, to nije moguće, to je protivzakonito. On nije mogao da bude izabran za to. Ja kažem – kako, čovek je izuzetan student, brilijantan, nagrade na govorništvu, šta se dešavalo? I dobijem objašnjenje – u pitanju je bila samovolja bivšeg predsednika RIK-a, gospodina Dejana Đurđevića, koji je profesor na tom fakultetu i koji je, prema onome što su meni rekli ti profesori, doslovno rekao ovom izuzetnom mladom čoveku: „Momče, kupi prnje i idi sa moje katedre“.

Da li je moguće da je tako urađeno? Da li je moguće da mi hoćemo da ovakvog mladog čoveka izgubimo, koji je inače i doktorirao na temi – ugovor o nasleđivanju između supružnika, koji je ceo život svo svoje znanje, energiju, brilijantno školovanje, jednoj oblasti posvetio, a da onda nečija samovolja, pa makar to opet bio bivši predsednik RIK-a ispred SNS, meni je žao, on je asistent na tom predmetu, kažu da je gospodin Stanković bio asistent profesora Antića, profesor Antić je otišao za ambasadora u Lisabon, došlo je do toga, i onda se tražilo rešenje.

Nemojmo da nam ovakve stvari izmiču kontroli. Vi ste u prilici, kao vlast, da to ne dozvolite, da to sprečite. Meni ne smeta što je on bio 51. potpisani koji je podržao gospodina Aleksandra Vučića, to je njegovo pravo, to je njegovo mišljenje, on je meni brilijantan i ja ću za njega da glasam. Ali, ova stvar ozbiljno postavlja pitanje da li on može da radi u Agenciji za borbu protiv korupcije, jer nije uspeo da se izbori za svoje radno pravo? Kako će se onda boriti sa drugim pošastima koje će ga, nažalost, na tom mestu sretati? Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Maja Gojković, izvolite.

Zahvaljujem.

U pitanju je član 107 – govornik je na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Mene je začudilo što vi niste reagovali i ispravili jednu od poslanica koja je iznosila netačan podatak, pretpostavljam iz neznanja, kada je navela primer Kraljevine Holandije kao dobro uređene države, države u kojoj se poštuju demokratska prava i vladavina prava i zaštićuju se ljudska prava na pravi način, te da građani Holandije ne znaju ko je njihov predsednik. Naravno da ne znaju ko je njihov predsednik zato što je Holandija Kraljevina Holandija i oni znaju ko je kralj Holandije, a predsednika nemaju. Hvala vam. Mislim da smo dužni da to ispravimo.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Ukazao bih na povredu člana 103. Poslovnika koji u stavu 1. precizira da narodni poslanik može ukazati na povredu Poslovnika neposredno po učinjenoj povredi.

Da li je to što se u svojstvu poslanika iz klupe za poslanike javila predsednica parlamenta za reč, sa željom da ukaže na povredu Poslovnika? Da li se posebna pravila primenjuju na predsednika parlamenta i da li za nju ne važi ovaj Poslovnik, nego ima neki poseban? Jer, ja nisam čuo do sada da je neki poslanik mogao da ukaže na povredu Poslovnika koja je učinjena ranije. Pre nje je govorio gospodin Dragan Vesović, a koliko sam razumeo, Dragan Vesović nije taj poslanik, jer je on muškarac, a ovde se radilo o nekom poslaniku ženskog pola koji je učinio povredu Poslovnika.

Nama iz opozicije se ne dozvoljava da ukažemo na povrede Poslovnika u takvim slučajevima, ali očigledno poslanicima vladajuće većine i konkretno predsednici se izlazi u susret.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Imali smo jedno dobro razjašnjenje u skladu sa Poslovnikom.
Još jednom povreda Poslovnika, reč ima Maja Gojković.