Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.

Dakle, ja jednostavno ne mogu da predvidim na koji način će narodni poslanici obrazložiti ukazanu povredu Poslovnika. Tu ste, naravno, između ostalog i vi kao kolege da sugerišete. Da sam na bilo koji način sprečio koleginicu Jovanović da govori o drugoj za redom ukazanoj povredi Poslovnika, to bi se moglo definisati kao moja namera da sprečim opoziciju da govori, što zaista ne želim. Mislim da sam to pokazao i u prvom delu sednice, ne želeći da sprečim demokratsko sučeljavanje mišljenja, iako u određenim trenucima jesmo poodmakli od onoga što između ostalog i jeste tema današnje rasprave, a to su izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)

Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Gospodine Milićeviću, sada reklamiram član 32. Poslovnika. Ja bih imala pravo na repliku, s obzirom na to da se direktno meni na izvestan način sada obraćao malopređašnji govornik Aleksandar Martinović. Ovde je suština, time ću završiti, ne u tome što on želi da predstavi da je tobož Tomislav Nikolić brinuo za sudbinu Kosova i Metohije, pa se upinjao da to ugradi u tekst Sporazuma o SSP. Suština je u tome, što vi znate, gospodine Martinoviću, jer ste tada bili navodno radikal, poštovalac lica i dela Vojislava Šešelja zatočenog u haškom kazamatu, da je on za te svoje mutljavine sa Božidarom Đelićem i Borisom Tadićem dobio ogroman novac, da je novac dobio i od Stanka Subotića, koga ste oslobodili za sva njegova kriminalna dela, od Miškovića i ko zna koga sve još. Vi niste tada, gospodine Martinoviću, učestvovali u podeli tog milionskog kolača. Pa, kad vam se učinilo da vam nedostaje para, onda ste promenili dres i otišli na drugu stranu, jer sada vam odgovaraju te privilegije.

Koleginice Jovanović, molim vas, ukazali ste …

Molim, šta ste rekli? Ne možemo i vi i ja u glas da govorimo. Dakle, čekajte da završim moje obrazlaganje, pa onda vi govorite. Upravo vam to govori član 32, da vi pomažete predsedniku u radu tako što ćete poštovati prava narodnih poslanika. Vi i ja da govorimo u glas, pošto sam takođe u dva mandata bila potpredsednik Skupštine i znam vrlo dobro o čemu pričam i kakva je vaša obaveza, to je prosto nemoguće.

Upravo tako, član 32. govori – potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Potpuno ste u pravu. Ja sam samo hteo da vas zamolim da se obraćate meni, a ne gospodinu Martinoviću i gospodinu Orliću. Samo sam to želeo da kažem i nije mi bila opet namera da vas prekinem, već samo da sugerišem da se meni direktno obraćate.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Član 103. stav 8.

Klasična zloupotreba prava na reklamiranje Poslovnika. Dakle, vi ste sami, gospodine predsedavajući, primetili da član koji je pomenula gospođa Jovanović nikakve veze nema, ali nikakve veze nema ni sa onim što se u sali dešava, ni sa onim što ona priča. Potpuno je besmisleno, dečije ponašanje, da neko kaže broj koji mu padne na pamet, da uopšte ne zna na šta se odnosi, na koji član se odnosi, čisto da bi ustao i počeo da priča. To je potpuno besmisleno. Kada se tako nešto desi, minimum minimuma koji treba da uradi onaj ko predsedava, to je da primeni član 103. stav 8, o kome ja pričam sada, u svakoj prilici, u svakoj situaciji, i nema nikakve veze sa tim koliko se neko oseća povređeno i sa koliko želje i žara skače da bi iskoristio priliku da u dva minuta nešto priča.

Može nekoga da boli, slobodno do mile volje, činjenica da je sam citiran kako priča kako podržava evropske integracije, ali ne daje mu za pravo da lupi bilo koji član i da priča dva minuta. Može neko, gospodine predsedavajući, da se oseća koliko god želi uvređeno i povređeno zbog toga što mu je šef poslaničke grupe osramoćen pred celom Srbijom, činjenicom da je uhvaćen u laži, ali ne može tako da se ponaša. Može neko koliko god želi da se oseća kivno i besno zbog činjenice da svaki put kada Aleksandar Martinović reaguje na nečije izlaganje, taj na čije izlaganje reaguje ispadne potpuno smešan, ali ne može tako da se ponaša, gospodine predsedavajući. Kad sebi da za pravo da se ponaša na taj način, vaša je obaveza da kažete – vidite ovako, postoji tu neki Poslovnik, možda vam je teško da ga pročitate, možda vam je teško da ga razumete, nije važno, ali on postoji i moramo da radimo u skladu sa njim. Onda član 103. tog Poslovnika, pa stav 8. tog člana 103. kaže – dva minuta za dalju raspravu se oduzima. Nelagoda i bes koji osećaju neka im ostane trajno, to nije važno. U tih dva minuta ili nešto više, činjenica da su uhvaćeni u laži i u priznanjima danas, ona će ostati do veka. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Obzirom da ste se obraćali meni lično, zaista nije teško i pročitao sam Poslovnik i poznajem Poslovnik, ali ponavljam da mi nije bila namera da na bilo koji način uskratim poslanicima opozicije, jer bi onda bilo da mi predstavnici većine uzurpiramo pravo opozicije da govori u parlamentu i to je jedini razlog. Dakle, želeo sam da omogućim demokratsko sučeljavanje mišljenja, demokratsku raspravu.

Vi ste potpuno u pravu, stoji član 103. Ukoliko ja kao predsedavajući ili neko od mojih kolega, član 103. stav 8, da se može oduzeti od vremena poslaničke grupe vreme koje je kroz ukazanu povredu Poslovnika na neki način zloupotrebljeno, ali isto tako znate da ja na neki način jesam demokrata i ne želim da sprečim demokratsko sučeljavanje mišljenja. Opet, na drugoj strani ne želim da sankcionišem, jer znam koliko je kada ste u opoziciji važno i onih dva minuta. Međutim, mora postojati jedan prag tolerancije i tu se u potpunosti sa vama slažem. Slažem se da u vremenu koje je pred nama, bar tokom današnje rasprave i narednih dana, ukoliko su budu dešavale ovakve stvari, moramo primenjivati i član 103. stav 8. To je jedini razlog.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi?

(Vladimir Orlić: Nije neophodno da glasamo, samo da brže reagujemo.)

Zahvaljujem.

Po Poslovnik, reč ima Nataša Sp. Jovanović.

Dužni ste i vi, gospodine Milićeviću, da koristite Poslovnik tako da štitite dostojanstvo Skupštine. Vi niste nikako mogli ovom potrčku Aleksandra Martinovića da date reč da vas podučava šta ćete da radite. On inače pretenduje da Martinovića zameni na toj funkciji.

Samo član, molim vas.

Čl. 107, 27, 32, kako god hoćete, ima ih puno, ako mi date za svaki po dva minuta.

Dakle, ovde niko ne koristi govornicu i ne zloupotrebljava Poslovnik da bi ispravljao nešto, već da se govori istina i samo istina. Istina je da je Tomislav Nikolić otišao u istoriju, istina je da je on izdao interese za koje se navodno zalagao. Istina je da Vojislav Šešelj uvek govori istinu i samo istinu. Istina je da ste vi na najgrublji način danas završili zasedanje, tako što niste dali da profesor Šešelj završi krug replika koji je otpočeo Aleksandar Martinović.