Ovo su, ubeđen sam, najvažnije teme za Srbiju u ovom trenutku i za građane Srbije. Jednostavno je namera da svi zajedno probamo da pomognemo ljudima u Srbiji da prevazilaze svoje izazove, a to je pre svega izazov sve većeg siromaštva u Srbiji.
Dakle, dao sam još jednom i još jednom ću dati podatak da je predlog ovih zakona pre svega sa ciljem da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu, ali i lokalnu i regionalnu raspodelu. Ovde se radi o načinu da ispravimo neke nepravde koje su vezane za status lokalnih samouprava i ljudi koji žive u njima i njihovog prava da organizuju svoj život na uspešan način.
Ovo je jednostavan predlog i ja ću probati da vam pročitam tekst, a onda ću i objasniti. Dakle, jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije: 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim za zaposlene u javnom sektoru, uključujući opštu upravu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća, jednakog udela populacije i lokalne samouprave u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.
Pojednostavljeno rečeno, šta je ideja? Oko 700.000 ljudi radi u javnim preduzećima i u upravi. Na taj način, ukoliko se porez na zarade vezuje za prebivalište, svakako su u prednosti urbani centri, najveći gradovi. Šta je sa najmanjim mestima koja nemaju svoja ministarstva, koja nemaju sedište svojih javnih preduzeća, najvećih javnih preduzeća, gde se ne primaju plate niti plaćaju doprinosi na zarade za ta najmanja mesta? Ideja je da učinimo ovu raspodelu mnogo pravednijom. Dakle, oko 700.000 ljudi radi u javnoj upravi i ukupan prihod je na godišnjem nivou oko 300.000.000. Sa proporcionalnom preraspodelom u odnosu na broj stanovnika koji živi u opštini, gradu, selu, to bi značilo 43 evra više po stanovniku za svako mesto u Srbiji.
Dakle, za gradić od desetak hiljada stanovnika, to bi značilo novih 430.000 evra prihoda u budžetu. Sa tim novcem bi mogle da se reše i predškolske ustanove i urede škole, zdravstvene ustanove, ono što znači konkretan život ljudi u tim manjim mestima. Na taj način, siguran sam, sa pravednijom raspodelom, radili bismo puno i na sprečavanju depopulacije upravo tih mesta koja su najvećim delom napadnuta tim problemom, a to je da je sve manji broj mladih ljudi, da odlaze u velike gradove, upravo zbog toga što zahvaljujući ovim većim prihodima imaju mnogo bolje uslove za život.